Došao je i taj dan-završno veče trodnevnog Arsenal festa u Kragujevcu. Nakon dva vrlo uzbudljiva dana po mnogo čemu, očekivala sam ništa manje dobru završnicu iako je spisak najavljenih izvođača bio vrlo šaren, poput duge.
U bašti gde je smeštena Garden bina ove večeri tokom nastupa prvog benda, D ZOO, publike nije bilo mnogo, ali su momci odsvirali svoje kao da je bašta puna. Vrlo zanimljiv bend, a njihova muzika podseća me na Iskaz koji je nešto kasnije i bio na istoj bini, ali sa Marčelom. Pošto program glavne bine počinje tek u 21h, nešto više publike bilo je tokom nastupa sledećeg benda, Dark Sky, koji je došao iz Kosovske Mitrovice. Potpuno različiti žanrovski od prethodnika, Dark Sky započeo je nastup pesmama na srpskom iako je to put kojim su krenuli prošle godine. Nakon dve odslušane, kreće prva trka s vremenom-trk do glavne bine.
U 21h na binu izleću zagrebački Brkovi koji su nastup počeli pred relativno malim brojem ljudi za Main stage, ali do kraja koncerta prostor je bio ispunjen njihovim fanovima. Šarenilo na bini, turbo folk punk bije iz razglasa, a moj prijatelj Buzda na to komentariše: „Ako se nastavi tendencija turbo bendova punk i metal usmerenja, ostadoše narodnjaci bez posla”. Naravno, uz osmeh. Neosporno je da su jedna od atrakcija naših prostora i da se publika odlično provela, a što i ne bi kad su došli namenski da ih čuju. Meni lično je to što oni rade diskutabilno, previše je narodnjački, ali ne bih da osuđujem, neka sluša svako ko šta voli.
Trk na manju binu u Gardenu, a tamo Irish Stew koji je rasplesao publiku i napunio baštu poprilično. Fenomenalna atmosfera koju su napravili nije splasla do kraja ove večeri u bašti.
Bad Copy izleće u 22.15h na glavnu binu i počinje sa “Esi mi dobar”. Burne pozitivne reakcije publike trajale su čitavih sat vremena. Ovi momci postali su prave regionalne zvezde i još jedan sastav s kojim ne možeš omanuti ako ih dovučeš na festival. Iako nisam preterani ljubitelj žanra kojem pripadaju, Bad Copy mi je jedan od izuzetaka koje volim da slušam zbog tekstova i njihovih ličnosti koje mi deluju toliko različito, a funkcionišu perfektno, dopunjuju jedan drugoga, a rezultat toga je ono što viđate na bini i prosto ne možeš ostati ravnodušan.
Jedini bend koji nisam uspela da čujem na Garden bini je Violet. Žao mi je što nisam ispunila svoju zamisao da čujem bar jednu pesmu, no oprostiće mi valjda 🙂 . Ali, zato nisam propustila da vidim harizmatičnu Sajsi MC što mi je vrlo drago jer nisam do sad imala prilike da prisustvujem nijednom njenom nastupu. Moram priznati da mi uživo mnogo više prija da je slušam. Publika je bila fantastična, a i ovde sam primetila dosta mladih ljudi koji nisu krili svoje zadovoljstvo.
Na glavnu binu u 23.30 izlaze Goblini koji su nastupali i prošle godine, ali ove, zamislite, nisu prizvali kišu 🙂 . Kreću sa pesmom “Deca iz komšiluka”, a od tog momenta do kraja nisu dali nikome da predahne. Neverovatna energija i dosta mladih u publici, a jednog od njih koji, čini mi se, ima svega 12 godina, redovno viđam na njihovim koncertima. Goblini su odsvirali nekoliko novih pesama sa poslednjeg albuma “Roba s greškom” koje su savršeno uklopili u milje onih starih, dobro nam poznatih. Hteli da sviraju još hitova, ali zbog poštovanja satnice morali su da završe pre svoje planirane završnice. Kao i uvek, i ove večeri demonstrirali su silu i energiju koju nesebično dele sa svojom publikom. Golub je najavio da se iz Pakistana seli u Etiopiju, no opet je u pitanju mnogo hiljada kilometara koje mora preletati da bi došao na koncert, a bend zvuči kao da svaki dan ima probu sa njim-usvirani su do bola.
Napuštam Gobline tri pesme pred kraj da ispratim nastup Marčela sa Iskazom na manjoj bini. Marčelo je, ako me pamćenje dobro služi, nastupao na glavnoj bini prve godine na Arsenal festu. Tada manje bine nije ni bilo, no moram da primetim da im je potreban malo veći fizički prostor jer ih pre svega ima mnogo na bini, a s druge strane ta energija koja izbija iz njih zahteva prostor da bi je adekvatno izbacili 🙂 . Mnogo dobro to izgleda, a i zvuči. Marčelo je u jednom momentu skočio i popeo se na konstrukciju od bine, pa ja eto, samo kažem opet, treba njima veći fizički prostor da se isprazne 😉 . Odličan groove, angažovani tekstovi, fenomenalna ekipa iz Iskaza koja ga prati začinili su veče na ovoj bini. Čuli smo i Iskazovu pesmu “Bomba”, a za kraj Marčelo je najavio pesmu “Pozorište” što je izazvalo vrištanje u publici i, čini mi se, kolektivnu ekstazu.
Zvanični kraj programa na manjoj bini označio je izlazak Six Pack ekipe na binu. Molim lepo, Miki i drugari zaokružili su fenomenalnim nastupom odličan ovogodišnji program Garden bine. Kao što je rekao i tokom nastupa sa bendom ChBS: “Nije sve EXIT, nije sve Belgrade Calling, vidite koliko nas ovde ima!” potrudio se da prepoznatljivim i dugovečnim hitovima svog benda potkrepi rečeno. I zaista, bilo nas je mnogo ovih dana. Miki je na neki način otvorio i zatvorio ovaj festival, nastupao je i na glavnoj bini (Čovek bez sluha) i u bašti. U svakom slučaju Six Pack bio je šlag na torti ili možda čak jagoda na vrhu četvrtog izdanja Arsenal festa.
Na glavnoj bini Bjesovi zatvaraju festival nakon jednočasovne svirke vanvremenskim hitom “Bolje ti” što je značilo da možemo da se lagano rastajemo do sledećeg izdanja Arsenal festa. I oni su pružili standardno kvalitetnu svirku, a s druge strane i za nijansu umirili strasti među publikom koje su izazvali Goblini.
To bi bilo to, društvo. Ja se vraćam za Novi Sad zadovoljna. Ne čine Arsenal samo muzičari koji tu sviraju, čine ga i ljudi koji su se pokazali kao dobri domaćini i ove godine. Hvala svim mojim prijateljima koji su imali razumevanja da se družimo u prolazu jer inače ne bih mogla sve da ispratim 🙂 .
Kragujevac, jedan od meni najdražih gradova u Srbiji, napuštam teška srca, ali pratite nas i dalje jer slede još neki zanimljivi festivali sledećeg vikenda.
Ivana Jovanović
Foto: Ivana Jovanović i Filip Stefanović
