Domaća scena se promenila, trendovi dolaze i prolaze, ali postoji nešto neuništivo u energiji benda Sunshine – nešto što ni vreme, ni cenzura, ni algoritmi ne mogu da ukrote. Povodom izlaska novog albuma “Vortex”, razgovarali smo sa frontmenom benda Brankom Bojovićem koji već decenijama izbacuje rime bez filtera i rifove pod pritiskom. U intervjuu koji sledi, otvoreno govori o povratku saradnji sa Multimedia Music, balansiranju između eksplicitnog i radio-friendly izraza, filozofiji kompromisa (ili njegovog izostanka), i maštarijama o duetima koje nikada nećemo čuti – a možda i hoćemo.
U njegovom svetu još uvek “nema zajebancije”, ali ima dosta refleksije, duha i planova za budućnost. Uključujući i vinil. Jer kako kaže – “Vinil ima posebnu veličinu svakog izdanja.”
Uđite u Vortex.
Vortex je snažan naziv za album. Da li si imao osećaj da te je neka energija usisala i izbacila u novom pravcu dok si radio na njemu?
Bile su razne energije koje su me usisavale i izbacivale na površinu pre rada na albumu. Tokom abuma to se Bogu hvala smanjilo u retkim tragovima. Nešto u fazonu onih rima u pesmi Zig, Zigi : “Svuda sam bio od pakla do raja, i od svega toga mi se zateže kobaja”. Ime Vortex je međutim više iz razloga fuzije zvukova koje se prepliću kroz pesmu, jer smo crossover band, mešavina hip hopa i hard rock pravca muzike.
Multimedia Music vas je pratila na početku karijere i sada ponovo radite sa njima. Kakav je osećaj zatvoriti taj krug – da li se osećaš kao da ste ponovo u devedesetima ili je priča sada potpuno drugačija?
Da, ima tu još jedan podatak koji ljudi obično zaboravljaju, možda zbog toga što nije još tada bio toliko razvijen internet, a to je da smo mi imali još jednu vrlo značajnu sardnju 2007. god. kad smo objavljivali izdanje Sunshine Best of, sa par novih pesama. Tad smo radili dva spota za pesmu: “Fight the devil” i “Zavidan”. Tad nam je na promociju došlo toliko ljudi da nije stalo u klub. Bilo je 11 TV kamera, brdo novinara i prijatelja što iz sveta muzike, što privatno. Tako da ja to ne vidim ko zatvaranje kruga, već više da nam je nekako suđeno da nastavljamo sa poslovnom saradnjom, a s obzirom da ja planiram i razna nova izdanja, bilo bi mi drago da se ta saradnja nastavi i u budućnosti.
Jedna od stvari koja je uvek izdvajala Sunshine je specifičan način na koji barataš srpskim jezikom u tekstovima. Da li bi mogao da napišeš pesmu koja bi prošla bez eksplicitnih izraza, a da i dalje ima isti naboj?
Jeste činjenica kao što kažeš da većina našhih pesama ima explicit dirty lyrics, ali je isto tako činjenica da to nije isključivo. Čak neki od najpoznatijih hitova: “Žaklina trazi sponzora”, “Miss J”, “Priđi mi ti” itd, pa od novih “Da li sam”, “Frka gori”, “Milioni milijarde”, nema eksplicitnih stihova. Zadnji album koji sam radio sa Kizom RH, namerno smo pravili balans u tom smislu.
Bendovi često govore kako im je najdraži album baš onaj poslednji. Iskreno – da li je Vortex tebi najdraži album Sunshine-a ili je ipak neki drugi tvoj lični favorit?
Da, to jeste istina da mi je zadnji album najdraži album. Ali realno kad pogledamo, prva dva su toliko jaka, sa toliko uspelih hitova, rađena u nekom suludom mladalačkom naletu Atman aktiva i mene, praćeni Ramirezovim neprevazđenim stihovima.
S obzirom na to da je vinil ponovo popularan, planirate li da objavite LP verziju Vortex-a?
Naravno. Vinil novog LP albuma Vortex se očekuje tokom maja meseca. Ono što me usput raduje, je izbacivanje novog singla sa novog albuma za pesmu “Ti ćeš da mi kažeš”. Gledamo da uklopimo obe priče tokom narednog meseca i time napravimo neku vrstu duple promocije albuma Vortex, jer svi znamo da vinil ima posebnu veličinu svakog izdanja, što za fanove, što za kolekcionare.
Da se danas pojavi klinac sa istom energijom s kojom si ti ušao na scenu pre 30 godina, šta bi mu rekao? Šta bi mu savetovao, a šta bi mu rekao nikako da ne radi?
Rekao bih mu da radi ono što on oseća da je ispravno u kreaciji pesme. Da ne sluša mnogo tzv. kolege jer time će da mu se razvodnjava njegova energija i polet koji ga tera da uradi pesme koje trebaju da kidaju. A savet za ono što ne treba da radi je da izbegava u startu ekipe sklone gudri.
U pesmama Sunshine-a se često provlači stav “nema zajebancije”. U čemu danas u životu nemaš prostora za kompromis, a gde si postao blaži nego pre 20-30 godina?
Evo razmišljam već par minuta na ovo pitanje šta da odgovorim. Možda bih formulisao u smislu da godine donose sa sobom određenu zrelost. Sada gledano, mislim da ne treba u životu biti izrazito isključiv, jer bez određenih kompromisa čovek može samog sebe da zaključa i ostane sam bez igde ikoga, a sa onima sa kojima je neizbežno da ima kontakte, je za te ljude isključivo težak za život. Dalje, što se tiče da sam blaži nego pre 20-30 ’dina, je više u smislu nekog osamosveščivanja sa duhovne strane. Na tu temu kad bih sad krenuo da razlažem, ispisao bih kolumnu od ne znam ni sam koliko strana, a i dalje bih ostao nedorečen, a i dalje čitam i širim vidike na tu temu. Što kažu, čovek se uči dok je živ!
Zamisli da možeš da uradiš crossover pesmu sa nekim potpuno neočekivanim izvođačem – ko bi to bio? Bilo koji žanr, bilo koja generacija.
UH, to bi sigurno bio Džoni Štulić. Al’ s obzirom na okolnosti, to je samo pusta mašta.
Kad bi muzika Sunshine-a bila filmski lik, kakav bi to bio karakter? Antijunak iz noir filma, pozitivac iz akcionog spektakla ili neka potpuno neočekivana figura?
To bi bio karakter koji glumi Denzel Washington u filmu Book of Eli (2010god.)
Da možeš da teleportuješ Sunshine na bilo koju tačku u vremenu i prostoru da odsvira koncert – gde bi to bilo i zašto baš tamo?
Voleo bih da se teleportujem u 2040. i da sa svojih 70 god. iskidamo omladini koja već sada nema to u sebi što smo imali mi 90-tih, a kamo li za 15 god.
Ps. Zdravlja Bože, za tako nešto neće trebati teleport, već samo strpljenje. Živi bili pa videli!!
I na kraju možemo zaključiti da Sunshine ne pravi comeback – oni prave kontinuitet.
Iako se na prvi pogled može učiniti da novi album predstavlja povratak, iz razgovora je jasno – Sunshine nikada nije otišao. Energija je i dalje tu, stav je oštriji nego ikad, a ideje se ne troše. Umesto da igra na kartu nostalgije, Vortex zvuči kao nastavak priče koju bend piše u svom tempu, svojim rečnikom i sopstvenim zakonima.
Dok Džoni Štulić ostaje san, a 2040. vizija, Sunshine i dalje svira u sadašnjosti – glasno, beskompromisno i sa porukom za sve koji dolaze:
“Radi ono što osećaš da je ispravno. Ostani svoj. I izbegavaj ekipe sklone gudri.”
Andrea Magazin
