Američki alternativni sastav Kaleksiko (Calexico) održaće prvi put u karijeri koncert u Srbiji 7. avgusta u Beogradu, na prostoru teniskih terena Odbojkaškog kluba Partizan na Malom Kalemegdanu 2, u organizaciji promoterske kuće Long Play.
Bend iz Arizone koji meša uticaje tradicionalne latino muzike, kantrija, džeza i indi roka, simbolično prozvan Calexico po gradiću na granici SAD i Meksika, dolazi u Beograd u okviru evropske turneje povodom aktuelnog albuma “Algiers“ (2012).
Pevač i multiinstrumentalista Džoi (Joey) Burns, koji je uz bubnjara Džona Konvertina (John Convertino) osnivač Calexica, inače obojica nekadašnji članovi kultnog sastava Giant Sand, ne skriva zadovoljstvo zbog predstojećih brojnih svirki pred evropskom publikom.
“Za mene lično dobar je osećaj kad se povežemo sa Evropom, jer smo povukli toliko uticaja od evropske estetike. Mislim da je ona uticala na naš senzibilitet i ton”, kaže Burns.
Long Play će uskoro saopštiti način prodaje i cene ulaznica za beogradski koncert Calexica.
Debi izdanje Burnsa i Konvertina bio je album “Spoke” (1996), a drugi album “Black Light” (1998) je konceptualno ostvarenje o pustinjama Arizone i severnog Meksika. Na trećem album “Hot Rail” (2000) bend proširuje zvuk sa duvačima i violinama, a posle “feats of Wire” (2004) sledi “Garden Ruin” (2006) na kome se ponovo više vraćaju gitarskom zvuku, a za šesti “Carried to Dust” (2008) list Arizona Daily Star konstatuje kod Calexica jedinstvenu “sposobnost da vas uvuče u svoj svet, da odvede slušaoca na američki jugozapad”.
Muzika Calexica od početka govori o prašnjavim pustinjama i usamljenicima koji obitavaju u njima, spajajući nasleđe kantrija sa latino stremljenjima, dok Burns rado ističe i uticaj “portugalskog fada, džeza pedesetih, romske muzike, surfa šezdesetih, muzike špageti vestera Serđa Leonea…”
“Algiers“ poseduje očigledne kvalitet Calexico klasika, ali je stil benda na ovom albumu revitalizovan iskustvom snimanja u Nju Orleansu, čiji uticaj možda zvučno nije odmah toliko očigledan, ali oseti se čudnovata i moćna povezanost sa tim gradom.
Album “Algiers“, možda najuzbudljivije i najprijemčivije Calexico ostvarenje do sada, nazvan je po delu Nju Orleansa gde je sniman. Sticajem okolnosti, jer bend nikako nije mogao da se organizuje i ostvari želju da u Evropu snime novi album, pa je odabran Nju Orleans kao najbliže “mesto koje poseduje evropski osećaj”.
“Oduvek sam voleo Nju Orleans”, potvrđuje Konvertino. “Znao sam da samim tim što dolazimo u to mesto, sa svom istorijom ukorenjenom u njihovoj muzici, da će za nas stvari biti drugačije. Ne možeš a da ne pokupiš neki vajb”.
Album otvara magična i romantična pesma “Epic”, sledi mračnija “Para”, a u “Hush” Burnsova vokalna izvedba podseća na Brusa Springstina (Bruce Springsteen) u njegovim najmelanholičnijim trenucima. Tu je i podižući “Splitter”, zatim “No Te Vayas” u kome dolaze do izražaja član Calexica trubač Jacob Valenzuela i dugogodišnji saradnik Jairo Zavala, kao i trubom ukrašena drama “Sinner In The Sea”… Naposletku, ne treba zanemariti ni veličanstvenu zatvarajuću pesmu “The Vanishing Mind”, koja je moćna kao bilo koja druga stvar koju su Calexico snimili od svojih početaka sredinom devedesetih.
Šta se naposletku može očekivati od mnogoljudnog Calexica kad na leto posete Evropu, i naravno Beograd?
“Za nas je svaki put sjajno iskustvo da posmatramo kako se stvari razvijaju na bini – između nas samih, i naspram naše publike”.
