Kragujevac je srce Šumadije. U tom „srcu“ nastao je bend koji već dvadeset godina osvaja druga srca širom Srbije i regiona. Sinoć su došli u Novi Sad da sa ovdašnjom publikom proslave jubilej u okviru rođendanske turneje. Naravno, reč je o bendu Čovek bez sluha.
Koncert je održan u klubu „The Quarter“, a po mojoj odokativnoj proceni, prosek godina u publici je bio koliko ima sam bend-dvadeset.
Tačno u 22h sa svirkom je krenuo pančevački bend Raskid13. Bend mlad, svega nekoliko meseci postoje, a muzičari prekaljeni. Predstavljaju svoj rad kao zezanje jednog emo punk benda, a ustvari je u pitanju vrlo ozbiljan rad kojeg možda nisu svesni, no kad porastu kazaće im se samo. 🙂 Mali broj ljudi prisutan u klubu, ali lociran u prvim redovima i možda iznenađujuće, a možda i ne, znaju pesme, pevaju, skaču. Očekivano singl „Stoka pijana“, nedavno predstavljen i u formi spota, izazvao je najburnije reakcije, a tokom 40 minuta svirke ljudi su pristizali te su poslednjih nekoliko pesmama izveli pred fino popunjenim klubom. So far, so good. S obzirom na to kako su se sinoć vrlo profi predstavili, miriše na uspeh-poslušajte ih prvom prilikom.
Nakon kratke pauze na bini se pojavio bend Oružjem protivu otmičara. Posle jako dugo vremena u Novom Sadu bend je nastupao u novom sastavu, a sinoć još dodatno izmenjen zbog bolesti basistkinje. U Srbiji nisu svirali šest godina, ali su bili aktivni u regionu no i to je stalo u nekom momentu. Verovatno vam je prva asocijacija na ovaj bend pesma „Mladiću moj“, obrada koja zvuči bolje od originala, no s obzirom da su se ponovo aktivirali očekujem da će nov materijal zaslužiti istu pažnju kao i ovaj neprolazni hit.
Došlo je vreme i za one zbog kojih smo se svi skupili-ČBS. Osećaj „koliko sam matora!“ nije izostao kad te podsete da slave 20 godina rada, a ti znaš za njih od osnivanja. 🙂 Ali, uvek mi je veliko zadovoljstvo da slušam pankeraj na šumadijski način i sva ta energija koju nose sa sobom čini da zaboravim ovu gore pomenutu činjenicu. Nije me iznenadila mladost publike jer već sam imala prilike da vidim to na brojnim mestima gde su svirali, ali me iznova oduševi. Nastup su počeli pesmom „Ti samo misliš da me znaš“ sa istoimenog maxi singla objavljenog prošle godine. Usledile su „Superheroj“ i „Upomoć“ nakon čega je bend „postigao radnu temperaturu“, kako reče Miki, i započeo komunikaciju sa publikom među pesmama. Ceo koncert bio je presek karijere uz neskriveno oduševljenje publike, šutke, horsko pevanje i Mikijevih duhovitih opaski. Bilo je momenata da se naježiš kao kad je publika otpevala u glas deo pesme „Umesto osmeha“ nakon čega se Miki zahvalio za taj momenat zbog kojeg su se, verujem, i sami naježili. A kakav bi to presek karijere bio kad ne bi svirali „Reci ne“, „Daleko blizu daleko“, „Ikarov let“, „Paranoik“, „Ništa mi staro ne nedostaje“i mnoge druge. I kad krene „Gotovo je“ znamo da se bliži kraj, no znamo i da nije to gotovo zaista. Usledio je bis, a na bisu i Ramonsi u izvođenju šumadijskih Ramonsa, kako ih već dugi niz godina opravdano zovu.
ČBS je proslavio svoj jubilej sa vernom publikom uz prisustvo kolega iz drugih bendova i prijatelja, a znajući koliko vole Novi Sad ovaj koncert ostaće u sećanju kao još jedno vrlo pozitivno iskustvo u karijeri.
Ivana Jovanović
