Subotu koja je za nama obeležio je 18. po redu NS Koncert Godine. Novi Sad je već odavno poznat po tome da svakog decembra ugosti kultne bendove domaće i regionalne rokenrol scene. Još od 1993. godine pred novosadskom publikom na ovoj manifestaciji nastupala su imena poput EKV-a, Generacije 5, Električnog orgazma, Partibrejkersa, Bajage, Block Out-a, Bjesova, Negativa, Goblina, Ritma nereda i mnogih drugih… Ove godine je obeleženo i punoletstvo NS Koncerta godine s obzirom na to da je postojala pauza od šest godina.
Organizatori Koncerta Godine povukli su odličan potez pozvavši mlade bendove da sviraju rame uz rame sa veteranima srpskog rokenrola. Devetog decembra 2017. led je probio beogradski bend imena Viva Vops. Pobednici Bunt rok festivala bili su tu da otvore ovogodišnji koncert i ujedno se predstave Novosađanima, ali i širim masama s obzirom na to da na ovaj događaj dolaze ljudi iz čitave zemlje i regiona. Nakon njihove svirke razgovarali smo sa pevačem Markom. Kako kaže, zadovoljan je kako je protekao prvi nastup u Novom Sadu kao i da im je čast i privilegija da sviraju na mestu gde su svirali svi naši veliki muzičari. U Novom Sadu planiraju samostalnu svirku, ali tek sledeće godine. Ono što im sada predstoji jeste BARF u Domu omladine 16. 12. kao i 23. decembra 44. KST-ov maskenbal na temu “Kroz svetlost i kroz tamu”. Ono što je svima poručio jeste da ako neko popije malo više, obavezno neka se kreće ka svetlosti. Takođe nam je ispričao da su letos nastupali na svim značajnijim festivalima, da je svaki bio specifičan na svoj način jer generalno festivale gledaju prema energiji ljudi koji ih slušaju, a najbolji nastupi su oni koji imaju dobar feedback. Najavili su i album koji izlazi u maju, kao i spot za pesmu “Svuda pivo” i ono što nakon toga sledi jesu promocije o kojima će tek biti reči.
Nakon Viva Vopsa, usledio je, ako smem reći, miljenik ovdašnje publike. Tokom godine imali smo prilliku da ga čujemo u Lazinom teletu, na festivalu “Poezika”, kao i u knjižari “Solaris” gde mu je uručena nagrada “Strune od svetla” iz fondacije Saše Radonjića. Niko drugi do Nenad Marić, Kralj Čačka. Njegova poezija sa muzikom benda čini dobitnu kombinaciju. Ni ne osetite momenat kada ste prepustili “Zemlji snova” te sam sasvim sigurna da to nije slučajan naziv albuma koji je tokom godine promovisan. Što bi rekao J. M. Barrie: “Second star to the right and straight on ’til morning”. U tom duhu je i celo veče vozilo naša raspoloženja. Kada su nas Beograđani okupili, Čačanin nas opustio i naveo na prepuštanje tonovima, Novosađani su nastavili u istom duhu.
Usledio je Gift koji je privukao još više mase, a ono što je, bar po mom mišljenju, najviše privuklo pažnju jeste preformans pevača Jovana Matića. Njegovi specifični plesni pokreti kao i prepoznatljiv stajling vukli su ljude ka prvim redovima. Ono što ih je tu i zadržavalo jeste njihov muzički izraz stvaran po uzoru na britanski rokenrol, a autentičan za Novi Sad.
Kako rekosmo na početku, organizatori su dali šansu omladincima, pa smo nakon Gifta čuli i beogradski Repetitor. Iskreno, prvi put sam ih čula uživo i jedna od stari koje su mi prve prošle mislima bila je: “Zašto nisam otišla da ih slušam proletos u Quarter-u?” Volim kad me bend ponese na prvo slušanje. Do njihovog nastupa, publika se već okupila u malo većem broju, a ono što je bilo interesantno jeste da su njihove pesme oko mene pevali ljudi svih generacija. Izrazi lica, mimika i pokreti prisutnih koje izaziva njihova muzika bili su raznovrsni i menjali su se iz pesme u pesmu. Od vibracija koje su stvarali ritmovi i teški koraci čizama do nekih ritualnih raspoloženja. Zašto kažem ritualnih? Pesma “Crvena” koja u stihovima kaže: “Mesto na kom sad stojiš/Želja je pusta tvrda /Okolo drhti nebo /I raste ponoć crna /Moramo biti vetar /Moramo biti reka /Moramo biti šuma /Moramo sići s uma /Mesto na kom sad stojiš /Šuma je gusta tvrda /Okolo drhti nebo /I raste ponoć crvena” asocira me na muziku vila ili je bar ja tako zamišljam. Ono što mi je bilo naročito drago jeste da sam u njima prepoznala obrise nekadašnjih bendova Lune i La Strade pa se nadam da će u tom pravcu i nastaviti. Njihovi slušaoci jednostavno su se stopili sa tonovima i dopustili da ih nose kroz prostor. Ovaj trojac svakako zaslužuje sve pohvale.
Kada su se začuli tonovi pesme „Vera, nada, ljubav i stav“ svi su već bili u stanju hipnoze što nam govori da ako su nekoga Muze sa Olimpa slale kod nas, onda su to ovi momci. Jer, ko bolje može da nas pomeri iz stvarnosti nego Kanda Kodža i Nebojša? Uvek dobrodošli i rado viđeni. Pored dobro poznatih pesama kao što su „Štastopojo“, “Prekidi stvarnosti”, “Danas nebo silazi u grad” čuli smo i novu pesmu koja je imala premijeru samo dva dana pre Koncerta Godine i koja sa pesmom “Jamajka” najavljuje novi album KKN-a.
Nakon njih, Slavko Matić najavio je i Obojeni program. Da napomenemo, pevač benda Zbogom Brus Li bio je i domaćin ovogodišnjeg Koncerta Godine i kako bi veče učinio još interesantnijim, za svaki bend je imao originalne stihove koji se rimuju sa nazivom benda. “Vrlo jednostavno”, “Nebo nebo plavo je” su pesme koje obeležile nastup Obojenog programa i ako mislite da su šutke bile samo za vreme nastupa Ateist repa… Ne. Obojeni program je taj koji je posetioce premestio iz stanja hipnoze u aktivno stanje šutke i skakanja.
Atmosfera se zahuktala i kad su Ateisti stigli na scenu svi su bili spremni za dobri stari pank. Pozdravili su prisutne, čestitali 24. odnosno 18. rođendan i počeli da prže. Bukvalno. Sve je gorelo. Publika Koncerta Godine se izgleda uželela Ateista, a verovatno i oni nje ako uzmemo u obzir da su, kada je reč o nastupima na ovoj manifestaciji, pravili pauzu od pet godina. Popričali smo sa Dr Popom na tu temu i on nam je rekao da su uvek bili u toku sa KG iako nisu jedno vreme nastupali, kao i da su imali mnoge druge svirke. :”Nama je ovo 18. Koncert Godine u 24 godine, samo što nismo svake godine svirali, ali ja sam u nekoj ulozi uvek bio tu. Koncert Godine je super i treba ga negovati i treba što više ljudi da dođe. Ja jako volim što dolaze ljudi sa strane i to ima ljudi što ozbiljnu kilometražu prevale da dođu, a pošto mi sviramo gde god, ja njih prepoznaje sa bine kad ih gledam. Onda me pitaju kakva je novosadska publika, ali ovo nije samo novosadska publika večeras, ali dobra je” . Ono što je nama bilo zanimljivo jeste to da je Radule nedavno snimio pesmu “Wartburg limuzina” sa horom “Čuperak” u okviru projekta “Deca pevaju rokenrol”. Dr Pop nam je kazao da to nije prvi put da deca pevaju pesme Ateista, kao i da im je mnogo drago kada se to dogodi.
Posle kao što rekoh, stare dobre pankerice, usledio je stari dobri rokenrol. Na stejdžu se pojavila Yu grupa. Gospoda. Virtuozi. Ako smo na početku dana imali omladince na početku karijere, ova dva veteranska benda su primer kultnih bendova na koje bi trebalo da se ugledaju kako bi bili u samom vrhu sveta rokenrola. Koje smo sve pesme čuli? Sve hit do hita. Od starijih poput “Od zlata jabuke” i “Crnog leptira” do novije “Panike” i “A banki je 7”. Čuli smo do kojih granica doseže genijalnost i moćni zvuk Jelića. Definicija rokenrola u samo jednom prezimenu. U “Čudnoj šumi” imali su i gosta. Kako rekoše, podržavaju mlade umetnike, pozivaju ih na svoje nastupe, a ovog puta, sa njima je rame uz rame svirao Milovan Đuđić poznatiji kao Jimi iz novosadskog sastava The Petting Blues Band. Jimi, ako te Jelići izaberu, you rock!
Mislili ste da je sve gotovo i da ste sve videli? Neee, ujedinitelji Srba i Srba, Mađara i Mađara, Srba i Mađara, tvorci dobrog bita i originalnih koreografija, pokretači leve i desne strane partera i tribina, guru vodiči i progonitelji loših vibracija, Dubioza kolektiv. Već na prve ritmove, publika je ludela. Fascinantna energija žuto-crnog tima, prenela se na sve ostale. Kroz interakciju sa publikom ostvarili su osećaj zajednice, bilo da su pevali pionirske himne, Himne generacije ili pak legalizacije. Njihova svirka bila je pravi kondicioni, ali i kardio trening. Fascinantno je to da niko u publici nije bio umoran posle toliko sati Koncerta, a najslađi su bili najmlađi ljubitelji Dubioze. Pored toga što su znali sve pesme, nije im bilo teško ni da isprate instrukcije koje je publika dobijala od benda. Nakon njihovog nastupa, razgovarali smo za Branom koji nam je rekao da su baš zbog najmlađih želeli da nastup Dubioze počne bar oko devet, jer je san pre ponoći najbitniji za njih, ali da organizatori ovaj put nisu uslišili tu želju. Na pitanje koju pesmu sa novog albuma “Pesmice za djecu i odrasle” je publika najbolje reagovala, Branom nam je rekao:”Svekoliko pučanstvo je prihvatilo Pionirsku.”
Ukratko, kad sve saberemo i oduzmemo, ovo je bio jedan veoma uspešan i šarenolik događaj, a onima koji su propustili, šaljemo stihove Obojenog programa: “svaka definicija gubitak je slobode pusti neka mašta uživa u tome”.
Mina Erić
Foto: Marina Pešić
Pogledajte galerije fotografija klikom na ime grupe: Dubioza kolektiv , YU grupa, Atheist Rap, Obojeni program, Kanda Kodža i Nebojša, Repetitor, The Gift, Kralj Čačka
