Prošlo je godinu i po dana od prethodnog nastupa Nikole Vranjkovića i njegovog benda u Novom Sadu. Tada su svirali u klubu The Quarter, a 31. marta 2017. napunili su i drugi poznati klub Kineske četvrti-SKCNS Fabriku. Dugo smo čekali, ali konačno i dočekali njegov povratak.
Kao specijalni gost na ovom koncertu nastupio je bend Brigand koji je zagrmeo snažno i jako već u 21h. Brigand je objavio svoj drugi studijski album „Daleko je Vavilon“ na kojem se nalazi 11 pesama i koncert u Novom Sadu su iskoristili da promovišu svoje najnovije izdanje. U 45 minuta svirke stalo je sedam pesama od kojih je četiri bilo sa novog albuma („Vašingtonova ulica“, „Most je prešao reku“, „Pravo pa desno“, “Centurion“). Možemo bez sumnje reći da će album imaće dobru prođu. Bend je odlično usviran, a zvuk u Fabrici je inače bio tokom cele večeri odličan što je upotpunilo doživljaj. Fuzija više žanrovskih pravaca uz jake tesktove i žestoku svirku-čista petica za Brigand.
Nakon pauze tokom koje se Vranjković sa bendom nameštao na bini, Fabriku je napunila horda poštovaoca njegovog rada. Sa mračne bine, zbog prigušenog svetla, u 22h kroz tamu su se probijali zvuci „Fototapeta“ i odmah izazvali reakciju okupljenih-radost i zadovoljstvo zbog prisustvovanja ovom koncertu.
Koncert je trajao cela tri sata tokom kojih smo čuli čak 21 pesmu. Bilo je neumornih obožavaoca kojima su ruke utrnule tokom snimanja pesama jer svaka traje sedam do deset minuta što je zapravo i lični pečat Vranjkovića koji svoje moćne, zastrašujuće dobre tekstove, zapečati žestokom svirkom celog benda i solažama.
Zvuk je bio perfektan, sve pohvale toncu Milošu Momirovu, a i majstoru svetla jer je svetlo na bini poigravalo u ritmu muzike i menjalo od mraka do potpunog obasjavanja te su se svi neophodni elementi za jedan koncert savršeno uklopili da upotpune atmosferu.
Po proverenom receptu tokom koncerta nije bilo mnogo priče. Bend je predstavljen tek nakon nekih 45 minuta kao uvod u „Sretenje“, a upravo ova pesma je jedna od onih koje su izazvale jače emocije i reakcije, i aktivnije učešće publike. Usledile su „Nagrada za strah“ i „Plovni put“, noviji radovi snimljeni sa Dejanom Lalićem (Orthodox Celts) odnosno Mikijem Ristićem (Darkwood Dub). Za sve pesme sa setliste zaista se može reći da su hit do hita što one iz doba Block Out-a što novijeg datuma, ali neke ipak imaju efekat nokauta. Koliko god neki tekstovi bili mračni i depresivni, realni su i ne može se izbeći identifikacija i proživljavanje sopstvenog bola i patnje bez obzira na to da li se odnosi na ličnu priču ili stanje u zemlji. Ne, ovaj koncert nije bio politički obojen i nije bilo kršenja predizborne tišine, ali tu je sijaset pesničkih slika koje ja preslikavam na „težak slučaj pakla“ zemlje Srbije i na ključni momenat da moram da naučim da živim sa tim.
Kad smo kod teškog slučaja pakla, nije prvi put da je publika ovu pesmu pevala bez Nikole horski da bi im se on u nekom momentu, možda u poslednjoj trećini pridružio. A to je, morate priznati, bolji način komunikacije od trošenja vremena u pauzi da pričate bilo šta. Kako se koncert približavao kraju Nikola Vranjković je podelio sa prisutnima svoj doživljaj i izjavio da je svirao na milion mesta, ali da je ova publika, novosadska publika, bila najbolja i da zapamtimo to. Poruka koju je uputio na kraju bila je da budemo pametni i da se svi zajedno nadamo da neće proći mnogo vremena do narednog dolaska kao što je to sada bio slučaj. I nadajmo se jer ovo je neprocenjivo iskustvo u odnosu na festivalske nastupe gde se mora gledati na sat.
Uz pesmu „Dan koji nikad nije došao“ oprostili su se sa nama nimalo iscrpljeni (bar tako delovaše) iako su proveli tri sata na bini. Osmesi tokom naklona publici i aplauzi, povici, zvižduci sa druge strane dokaz su da su sinoć, nakon ovog događaja, svi mirno i spokojno spavali u noći 1. aprila. Zaista ne postoji ništa što sinoć nije funkcionisalo. A ekipu koja praši uz Vranjkovića čine vrhunski muzičari: Ivan Kiza Zoranović na klavijaturama, gitari, a takođe i prateći vokal, Danilo Nikodinovski na gitari, Ivan Mihajlović na bas gitari, Vladan Božilović na bubnjevima i Andrej Mladenović na perkusijama te su i naša očekivanja od starta visoka, ali oni nikad ne omanu. Hvala im na tome.
Ovo je jedan od najboljih koncerata koje Fabrika pamti.
Tekst i foto: Ivana Jovanović
Galeriju fotografija Nikole Vranjkovića i njegovog benda pogledajte OVDE.
Galeriju fotografija Briganda pogledajte OVDE.
