Petnaesti jubilarni Koncert godine održan je u Novom Sadu u subotu, 13. decembra 2014. godine, u velikoj sali SPENS-a. Tokom deset sati, koliko je trajao, što šta se desilo prvi put, a jedna od stvari je i najava prvih izvođača na Rock@Exit večeri na EXIT festivalu naredne godine.
U pet minuta do četiri sata vrata su otvorena za posetioce. U to vreme Grate se nameštao na bini i baš u momentu kada su u 16.05 počinjali uletela je ekipa koja je uz poklike zauzela prve redove partera. Grate je najavljen od strane Alme Kovčić, a onda je domaćinski otvorio ovaj zimski muzički maraton kao jedini novosadski bend sinoć prisutan. Publika je zajedno sa njima pevala „Srebro“, „Volim da hodam“, „Ja“ i mnoge druge pesme koje su pečat ovog benda. Zaista je bilo prijatno videti mlade koji su em došli na sam početak, em su znali pesme i time posvedočili da nisu pohitali da zauzmu prve redove zbog hedlajnera već su iskrena podrška. Što se tiče benda Grate bili su vrlo glasni (u bukvalnom smislu) i vrlo jasni s porukama koje šalju.
Po završetku njihovog nastupa na video bimu mogli smo pogledati snimak nastupa još jednog novosadskog benda koji je nastupao ranije na Koncertu godine, Kolapsa. I ovo je bila praksa u pauzama između svaka dva benda te smo mogli da se podsetimo i nastupa bendova Brkovi, Feud, Kanda Kodža i Nebojša, Električni orgazam, Partibrejkers…
Sledeći bend koji smo uživo slušali bio je banjalučki Sopot. Iz najave Vanje Marjanovića za ovaj bend, saznali smo da je Koncert godine prvi put od osnivanja ugostio bend iz Banja Luke. Usledio je nešto energičniji scenski nastup u odnosu na Grate jer je Petar Topalović iskoristio maksimalno veliku binu pod svojim nogama. Tek negde pred kraj njihovog polučasovnog nastupa pogašena su svetla u sali, a i u publici je bilo već negde oko 1500 ljudi u pet sati popodne. Možda su baš namerno završili nastup pesmom „Zovi me“ jer nakon četiri ovogodišnja nastupa u Novom Sadu, sigurni smo da su stvorili povoljnu atmosferu za nove pozive.
Sledeći na sceni bio je jedinstveni Insprektor Blaža sa svojim Kljunovima, a kako ih je Olga Kepčija najavila „mladi bend koji ove godine slavi prvih 20 godina rada“ nakon čega je šoumen Blaža uleteo na binu u svom srebrnom sakou i šarmirao publiku scenskim nastupom. Tokom poslednje pesme nošen je na rukama publike, pa je zatim ležao na bini i aplaudirao stopalima. Time je pokazao prisutnost „mladalačkog duha“ u sebi na koji je verovatno Olga i mislila. Svakako da je pesma o Pameli Anderson jedna od najprepoznatljivijih hitova, ali i ta poslednja pesma o Srbiji izazvala je oduševljenje među prisutnima.
Sledeći izvođači preneli su nas u svet reggae muzike. Hornsman Coyote i bend Soulcraft takođe su bili prvi put na Koncertu godine. Pošto sam nedavno opisivala njihov nastup u klubu „Fest“ mogu samo da ponovim svoje zapaženje da je to jedna fantastična energija koju oni umeju da razmene sa publikom i iako nisam neki preterani ljubitelj reggae zvuka, njihov nastup mi je izuzetno prijao i tada i sada. Bili su četvrti na bini i kako je vreme odmicalo veče je bilo sve šarenije. Žanrovski su se izvođači međusobno razlikovali, ali je atmosfera bila sve bolja, sala sve punije i nije bilo nikakve dileme da ćemo do kraja večeri biti puni utisaka koji će potisnuti umor.
Najava Marčela i Iskaza od strane Peđe Novkovića bila je ispraćena ovacijama i aplauzima, a tokom njihovog nastupa promovisane su Marčelove pesme sa albuma „Napet šou“, ali i Iskazove pesme sa albuma „Tanatos“. Marčelo je poznat po socijalno angažovanim pesmama i jakim, iskrenim tekstovima koje ja ne mogu ravnodušno da slušam, međutim, Iskaz, koji takođe ima tu socijalnu komponentu u svojim tekstovima, nekako samom pojavom i tim skakanjem po bini, u kojem im se pridružuje i Marčelo, na neki način razbijaju napetost Marčelovih pesama koja može izazvati i nemir u dušama ljudi zabrinutih za budućnost sopstvenu, budućnost naše omladine i dece. Na samom kraju, tokom izvođenja Iskazove pesme „Warfare“, na bini im se pridružio i Coyote.
A onda se desilo nešto neočekivano što je izazvalo da cela sala odjekuje od vokalne ekspresije oduševljenja 🙂 . Naime, naši poznati zabavljači sa malog ekrana, Boškić i Torbica iz „Državnog posla“ pozdravili su prisutne u svoje ime i u ime kolege Čvarkova koji zbog bolesti nije mogao da im se pridruži i najavili Bad Copy. I njima je ovo bio prvi nastup na Koncertu godine. Oni već standardno pružaju dobru dozu zabave, smeha i ludila svojim provokativnim tekstovima, ali i jedinstvenim pojavama gde kao trio potpuno fizički i glasovno drugačiji čine jednu kompaktnu celinu. Valjda zato i uspevaju, pa ih je bilo celog leta svuda.
Uz dosta duhovitih komentara i međusobne komunikacije oni su nizali svoje hitove sa albuma „Krigle“ i održali atmosferu na nivou što se ne bi moglo tvrditi za naredni bend, Škrtice.
Škrtice, supergrupa koju predvodi Cane Kostić, frontmen benda Partibrejkers, neosporno je jedna izuzetno kvalitetna postava koja svira kvalitetnu muziku i koja je donela malo „teži“ zvuk (dok je Cane škrtario na rečima i komunikaciji s publikom), ali s druge strane publika je „pala“ što zbog nepoznavanja tekstova što zbog iznenadnog „polivanja hladnom vodom“ čitaj dozom rokenrola koji im je serviran nakon dve ture hip-hopa i repa. Možda bi bilo drugačije da je njihov termin bio povezan sa grupom Grate, to bi svakako bilo mnogo prirodnije.
Za razliku od prethodnog puta kada su gostovali i nastupali prvi, S.A.R.S. je ove godine nastupao tik pred najavljene hedlajnere Gobline i Dubiozu kolektiv. Zavladala je potpuna euforija u masi, a čuli smo i da se jedan par verio tokom pesme „Lutka“. Nisam neki preterani ljubitelj ovog benda, ali ima nekoliko pesama koje bih mogla da izdvojim kao one koje pogađaju do srži. Jedna od njih je „Perspektiva“ koju je publika i sama tražila pred kraj nastupa, a svakako je bila i izvedena. Refrensku konstataciju „Stvarnost nam je crno-bela, a budućnost siva“ publika je otpevala horski a ja, na žalost, nešto sumnjam da će ova pesme skoro postati demode.
Goblini su pred Koncert godine najavili da će promovisati svoj poslednji album „Roba s greškom“, a njihov izlazak na binu najavio je jedan od organizatora, Boba Škrbić. Svakako čulo se tu mnogo hitova od pre 20 godina, pa pesme novijeg datuma i te najnovije koje su jako dobro prihvaćene od strane publike. Žestoko od početka do kraja, nisu dali masi da miruje, a nastup su završili pesmom „Deca iz komšiluka“ koja je bila prvi singl sa poslednjeg albuma koji su predstavili javnosti uz video spot.
Tokom njihovog nastupa priređeno je iznenađenje u vidu objave prvih imena izvođača koji će svirati na EXIT festivalu naredne godine i to u okviru Rock@Exit programa. Najveće iznenađenje je bilo kada smo shvatili da dolazi Motorhead! Uz njih sviraće i Goblini, tokom čijeg nastupa je i objavljena ova fantastična vest, Škrtice, Eyesburn i Eagles of death metal.
Sve ovo začinjeno je nastupom poslednjeg benda, Dubioze kolektiv. Oni uspevaju da godinama drže status velikih regionalnih zvezda i koliko god da je u javnosti njihovo koketiranje sa narodnjačkim melosom česta diskusija, njima je publika “jela” iz ruke i ovog puta. Promovisali su EP “Happy Machine” i poslednji album “Apsurdistan”. Tokom pesme “Free Mp3″ razvili su zastavu sa tim natpisom “Pirate bay” , a nisu izostale ni konfete i tabla sa natpisom “Applause”.
Ceo koncert prenošen je putem O radija na internetu, a njihova voditeljska ekipa ugostila je u programu brojne goste, od izvođača do kolega novinara i predstavnika EXIT festivala. Prenos je bio i u okviru programa Radija Beograd 202 od 19h do kraja koncerta.
Zvuk u parteru bio je dobar, primećeni su neki komentari da na tribinama baš i nije bilo toliko dobro što ne mogu ni da potvrdim ni da osporim jer nisam bila gore. Ne može se reći ni da je bilo dupke puno jer je bilo vidno praznih stolica na gornjim tribinama dok je parter bio rasprodat, kao i donje tribine iako je po koja stolica i tu bila prazna. Oni koji su došli imali su šta da čuju i kao što ranije pomenuh ta šarenolikost programa je bila adut i jedina moja zamerka je što su Škrtice nastupale između grupa Bad Copy i S.A.R.S.
Organizacijski je bilo sve u redu, neke ranije greške nisu ponovljene već drugu godinu zaredom što je i očekivano jer iz godine u godinu sasvim je prirodno da organizacija napreduje. Problem sa portabilnim toaletima nije postojao bar u delu sale gde smo ih mi koristili, a cene pića i sendviča bile su pristupačne.
Sala se i vrlo brzo ispraznila nakon završetka, a opet smo na izlazu proverili i kod ekipe Hitne pomoći da li je bilo nekih većih problema i dobili odgovor da je i što se tiče njihovog dela posla bilo sve u redu.
Ovakvi događaji nisu samo mesto na koje dolaziš da čuješ muziku, to je svakako i mesto gde koristiš priliku da vidiš stare prijatelje i upoznaš neke nove jer muzika uspeva da spoji i naizgled nespojive 🙂 . Meni je juče deset sati proteklo začuđujuće brzo i ono što me sad zanima je šta se to sprema za sledeću godinu, a što je Boba Škrbić u razgovoru za Remix Press nagovestio.
Piše: Ivana Jovanović
Fotograf: Slavko Nađ
