Šank?! je hrvatski street pank rok bend koji postoji od 2010. godine, a već je stekao status jednog od najpopularnijih bendova u regionu.
Pre osnivanja Šanka članovi benda bili su prisutni na zagrebačkoj underground punk/oi!/hardcore sceni preko deset godina u različitim sastavima nakon čega su odlučili oformiti bend.
Tokom pet godina rada objavili su četiri studijska albuma: “Grad je naš” (2010), “Priče noćnih tramvaja” (2011), “Treća runda” (2013) i “Naša stvar” (2015). Održali su veliki broj koncerata u čitavom regionu i svirali sa poznatim imenima kao što su Cock Sparrer, Dropkick Myrphys, Perkele, KUD Idijoti.
O najnovijem albumu “Naša stvar” i radu benda razgovarali smo sa basistom Dinkom.
Kako bi opisao vašu muziku za one koji još uvek nisu čuli za vas?
Dinko: Recimo da bi to bio spoj svega kaj mi volimo slušati doma, u autu, na radiju, na klupici uz pivo… Nekakav rokenrol na kraju krajeva.
Šta je potrebno da bi se napravio rok bend?
Dinko: Kad si klinac i prvi put si uzeo instrument potrebno je naći ime benda i to je to. Nakon toga je bitna dobra vibra i prijateljski odnosi, bez toga ne ide.
Izdali ste četiri albuma i držite se svog prepoznatljivog zvuka . Kako uspevate da uskladite ideje u bendu s obzirom da vrlo često dolazi do razilaženja bendova zbog neslaganja u žanru?
Dinko: Mi smo godinama najbolji frendovi i funkcioniramo kao obitelj čak i izvan benda. Uglavnom se kužimo u muzici, s neizbježnim podjebavanjima na temelju nečijeg ukusa/neukusa u njoj. Tako da kad neko dođe s nekom idejom uvijek se prilagodimo, damo svoj dio i nema nesporazuma. Na kraju takve pjesme uvjek postanu dobre i ljudi ih zavole.
Koliko se scena promenila otkad ste vi počeli da svirate?
Dinko: Scena je kod nas uvijek fora i jaka. Mi smo došli u vrijeme interneta i masu bendova je profitiralo kao i mi, što se tiče širenja glazbe. Bendovi su dostupniji nego ikad pa se samim time može lakše do slušatelja. Stvari svakim danom idu na bolje.
Šta mislite o izjavama nekih da se od kvalitetne muzike ne može živeti pa se lako prebacuju na neke druge žanrove. Šta je ono što vas motiviše da i dalje svirate?
Dinko: Svako radi, barem se nadam, kaj mu se sviđa i kaj mu paše. Ne vidim razlog da se ne eksperimentira sa glazbom, pa barem je ona univerzalna. Ako briju da će na tome finansijski profitirati, zašto ne? Nas motivira i još dalje drži ovisnot o glazbi. Mi smo svirali po raznim bendovima od prvog razreda srednje škole, neki i ranije. Konstantno putujemo, upoznajemo genijalnu ekipu iz svih mogućih krajeva. Sad smo u tridesetima i jos dalje nas to drži. Većinu ljudi koje si upoznao i s kojim se družiš imaju veze sa glazbom ili scenom. Valjda je to najbolje znamo, motivacija je neupitna.
Kako znate kada je vreme za izdavanje novog albuma?
Dinko: Mrva i ja konstantno smišljamo rifove, sviramo doma dolazimo s idejama na probe i uglavnom nastaju nove stvari. Tekst dođe sam po sebi i kad si velimo 13 stvari bi bilo dosta, krenemo snimat novi album.
Zbog čega ste se odlučili da snimite najnoviji album „Naša stvar“ u vašoj garaži? Da li ste zadovoljni kvalitetom zvuka?
Dinko: Zbog ekonomičnosti smo odlučili snimat kod nas u garaži. Imamo vremena na pretek i ne moramo plaćat snimatelja ni studio. Malo smo se zeznuli kaj smo snimali u 12. i 1.mjesecu pa je bilo užasno hladno, a mi bez grijalice jer osigurač iskače. Na kraju je snimku dotjerao naš frend Igor Malečić aka Igormejster. Bilo je zanimljivo iskustvo, ispalo je skroz dobro.
Iako ste se izjasnili kao apolitičan bend na prošlim izborima neki glasači su pisali vaše stihove na glasačke listiće. Kako reagujete na to, da li mislite da je dobro pozivati ljude na apstinenciju?
Dinko: Ugodno nas je iznenadilo i iskreno nasmijalo kakvih je provala bilo od ekipe, zdrava zajebancija. Nek svako radi po savjesti. Ne znam kolko je uopće ljudi glasalo na kraju.
Kako reagujete na poređenja sa Hladnim pivom?
Dinko: Uz HP nas vezu najbolje uspomene iz mladosti, odrasli smo uz njihovu glazbu, u dobrim smo odnosima te se često sretnemo i popijemo po koju. Super je kaj još rade nove albume i pjesme. Svaka usporedba je preuveličana, jedno je HP!
Da li se razlikuje publika u regionu od one u inostranstvu?
Dinko: Naravno, jer su Balkanci divlji.
Koje su prednosti, a koje mane pank scene u regionu?
Dinko: Prednost je zajednički jezik ulice, slične proživljenje situacije u kojima se svi koji briju na punk nađu. Internet kao faktor da niču dobri bendovi i da ih poslušaš nakon jednog klika miša… sve je to pozitivno. Negativno je ona vječna, nema se para. Nema se poslova, a ako se i ima, nemaš vremena svirat i putovat na svirke često, jer radiš prekovremeno.
Kakvu poziciju danas ima rokenrol u Hrvatskoj-da li je mainstream ili underground ili retro stvar?
Dinko: Rock u Hrvata nije umro, samo se ko i sve počeo dijeliti po klanovima od undergrounda do estrade. Svugdje je, al ga nema. Underground je posjećen relativno dobro, al se uvijek ista ekipa iz bendova i ista publika izmjenjuju. Estrade su pune novine i tv emisije, forsiraju se iste face a, čast iznimkama, ne mogu prodat 100 karata za koncert. Radio stanice su unosan biznis kartelima kao u nogometu, samo s manjim profitom na sreću.
Zašto je turbo folk u Hrvatskoj tabu tema?
Dinko: To ćeš morat pitat nekog ko sluša turbo folk, mog kolegu s posla il frendove Shamsu i Tomca iz Brkova. Valjda više nije?
Da li su narodnjaci preuzeli funkciju panka s obzirom da u pesmama pozivaju na autodestrukciju, opijanje, kršenje zakona?
Dinko: Pa i Johnny Cash je bio američki narodnjak i pjevao je o sličnim stvarima. Ne bi se štel miješat…
Koji je od stranih bendova sa kojima ste svirali ostavio najbolji utisak na vas i zašto?
Dinko: Cock Sparrer definitivno. Ljudi u godinama, bend iz Londona ’72. Ljudi s kojima neobavezno pričaš o bilo čemu, popiješ pivo. Fakat ih volimo i cijenimo njihovu glazbu. Dropkick Murphys također.
Kakav je vaš odnos prema festivalima? Da li su oni dobar način promovisanja mladih bendova?
Dinko: Ako misliš na DIY festivale i one koje rade entuzijasti koji su također zaljubljeni u glazbu, bendove i ostanu nakon svega u minusu, sve najbolje. To je underground, to drži scenu. Za velike festivale nekad moraš imat nekakva poznanstva, ak si no name bend i teško je upast na njih.
Da li biste izdvojili neke mlade neafirmisane bendove koji imaju potencijal?
Dinko: Krešo i kisele kiše, Kurve, Fajrunt, SpokOi!, Ciroza jetre, Jorgovani…
Često u pesmama pominjete Zagreb ,vaš rodni grad. Šta je ono što volite kod svog grada najviše?
Dinko: Grad u kojem smo rođeni i vezu nas naljepše i najgore uspomene koje smo do sad proživjeli. Neki tempo velegrada. Nostalgija, rekli bi…
Hoćete li uskoro imati turneju po Srbiji, koncert u Novom Sadu?
Dinko: Nadamo se skorašnjem nastupu u Srbiji, također i u Novom Sadu. Valjda će se nešto izorganizirati.
Za kraj: šta pijete za šankom?
Dinko: Ne bi bio red odbit štogod da se nudi!
Razgovor vodila: Dragica Mačkić
Foto: Roberto Pavić
