Draga koncertna i čitalačka publiko, iako je juče bio tek 3. februar, imamo ozbiljnu kandidaturu za klupski događaj godine u Novom Sadu, ali i u Srbiji.
Fascinantna je činjenica da su jednu četvrtinu klupskog kapaciteta Doma kulture činili izvođači, a i da je koncert bio rasprodat.
Pitate se ko je uspeo ovo da uradi? Pop hor Radio i bend Drum’n’Zez. I to nije sve! Kao specijalni gosti Pop hora nastupali su Svetlana Palada, Klapa Suton scene, Mak Floss i Anđela Koruga.
Kakva atmosfera, kakav kreativni haos, kakvo uživanje!
U 22h hor je počeo da izlazi iz bekstejdža i to je trajalo i trajalo. Znate onaj vic: Ide kolona Kineza…tako nekako. Oko 80 ljudi je prošlo pored nas u šljokičavim pelerinama i svetlucavim košuljama i rasporedilo se što na binu, što ispred bine. Dušica Stojković, idejni tvorac, vođa, dirigent, jedna sjajna žena, stala je ispred svojih ljudi i najavila publici da će imati 40 minuta programa uz veliku molbu da se publika ne nadglašava sa horom. Ova molba nije upalila odmah i to nije za pohvalu, ali Duška je bila uporna i na kraju je uspela da ućutka sve i da privuče njihovu pažnju. Počeli su lagano sa pesmama “It’s All Right” i “Lovely Day”, a već u trećoj kompoziciji novosadska muzička diva, Svetlana Palada, zapevala je sa njima “Stand By Me”. Ona se pred kraj nastupa ponovo pridružila kao solista i počastila nas izvedbom Arete Frenklin – “Think”. Mak Floss nas je tokom svog gostovanja teleportovao u neku crkvu jer je gospel numera koju je izveo sa horom bila toliko autentično otpevana da sam zaista imala osećaj da nisam fizički prisutna u DK već da sam negde u Americi. Mlada nada novosadske muzičke scene, dvadesetogodišnja Anđela Koruga bila je gost u pesmi “Human” kojom je uspela da nam dočara svoje vokalne sposobnosti i da nas zainteresuje da pratimo njen dalji razvoj i rad.
E za kraj, poseban aplauz za Klapu Suton scene koja je sa horom izvela tri pesme. Ova skupina je obučena u bele košulje izazvala veliko oduševljenje publike, a među njima su infiltrirani i muški članovi benda Drum’n’Zez, ne svi, ali njih trojica, ako sam dobro izbrojala. Ovo nije prvi put da Pop hor “Radio” i klapa dele binu, a sigurno nije ni poslednji put te ne propustite priliku da odgledate/odslušate taj šou. “Mala Mare”, “Sve šunke sa tavana” i “Kokomo” orile su se u ovoj prejakoj kombinaciji šljokica i svečanih belih košulja. Hor je svoj nastup završio svetski poput imena grada o kojem su pevali, Sinatrinom “Njujorku”. Napravili su kreativni haos i izdominirali. Bilo je zaista fantastično.
Ništa manje zanimljivi i još energičniji bili su članovi “fudbalskog kluba” Drum’n’Zez. Ima ih tačno 11 na bini, a tonca možemo prozvati trenerom. Što da ne. Šalu na stranu uz toliko ljudi na bini to ne može da ne valja, može samo da se traži da sviraju još i još…Bogatstvo instrumenata donosi i bogatstvo zvuka.
Nastali su 1997. godine te s obzirom na to da su ušli u 26. godinu postojanja frontmen, Voja Malešev, malo se i našalio na račun “starosti” benda i prvog albuma aludirajući da su mnogi prisutni bili baš mali tada odnosno da još nisu ušli u pubertet. Ja sam upisala fakultet te godine, nisam se osetila prozvanom, ali moram priznati da sam tek godinama kasnije otkrila njihovo postojanje (prim.aut. živela koje kuda po Srbiji, kasnije se doselila u Novi Sad).
Nije im se, kažu, desilo mnogo puta da mogu da objave da je koncert rasprodat, ali ovaj od sinoć će biti poseban po mnogo čemu, ne samo po tome. Mislim da niko nikada nije doveo toliko izvođača u jedan klub, po tome su svakako posebni i jedinstveni. Niko u Novom Sadu nema bend s kojim može istrčati na fudbalski stadion i mislim da niko nema tu vrstu energije koju ima Drum’n’Zez. Okrenuti su rege zvuku sa uplivima mnogih drugih žanrova (ska, dub, ethno, world music, pop,rock), imaju dve ultra popularne pesme koje svi znate (“Dunav” i “Palačinka”), i po kojima ih znaju nadaleko, ali u ponudi imaju još mnogoo odličnih pesama i neke probrane smo sinoć i čuli i đuskali uz njih do iznemoglosti. Ovaj bend širi optimizam, stvara neku energiju koju je tako lako osetiti i prigrliti. Nošeni zvukovima pesama “Godine bile su lude”, “Ti si kriv”, “Šćućureni”, “Papučar”, “Ljubim te ja”… svesno i nesvesno smo bili u plesnom pokretu tokom čitavog nastupa. Negde pred kraj Voja je pozvao sve članove hora i klape koji su ostali do kraja tu da se pridruže bendu na bini (i ispred bine) i zajedno su izveli sve od “Talasa sreće”, preko pesmama “Kume” i “Dunav” do planetarno popularne “Palačinke”.
Nije ni čudo što je ceo bend bio ponet ovom atmosferom, a naročito Voja jer on je imao mikrofon u ruci i mogao je da podeli svoja osećanja sa nama. U jednom momentu je izjavio da bismo mogli ovako svakog petka koliko je dobro. Slažem se, samo što mislim da bi obezbeđenje završilo na sedativima.
Dragi horu, dragi bendu, ja sam se toliko dobro osećala sinoć da bih vam dala sredinu svoje palačinke, poneo me vaš talas sreće i ovo petak veče, treći februar, dugo će ostati u sećanju.
Hvala vam. Čekam reprizu na istom mestu.
Ivana Jovanović
