Kada bi postojao neki merač sreće, sinoć bi skala na tom instrumentu bila probijena tokom nastupa Zostera u novosadskom Gerila baru. Nakon nešto manje od godinu dana kada su održali dva koncerta, dan za danom, vratili su se 11. januara na „mesto zločina“ i još jednom utvrdili gradivo sa novosadskom publikom koja ih zaista istinski obožava.
Sve je počelo nastupom benda Josip A Lisac (JAL) koji je kao pravi domaćin napravio odličnu atmosferu. Iako je bina mala da se ovaj osmočlani sastav raširi kako valja na njoj, to nije uopšte umanjilo kvalitet njihove svirke. Poveli su nas na rege putovanje i pravili pit stop sa tehno momentima da bismo malo bili „sa svojim mislima“, a nakon poslednje pesme publika im nije dozvolila da se tek tako povuku bez bisa. Čini mi se da je pesma “Izmišljenja sećanja”, iako je svirana relativno na početku, već uspela da izazove potpuno opuštanje publike i predavanje kontrole nad telom muzici JAL-a.
Ritam koji te vuče da plešeš bez prestanka i dobra energija obeležili su početak odlične večeri u Gerili. JAL ove godine proslavlja 10 godina postojanja, ima sedam objavljenih izdanja i prošarali su setlistu pesmama iz različitih perioda. Može biti da je nezahvalno ponekad svirati pred nekim mnogo popularnijim bendom, ali novosadska publika sinoć odala je svojim reakcijama da je uživala u nastupu svojih sugrađana i da nisu tu samo zbog Zostera.
A onda je usledila kratka pauza tokom koje se u vazduhu već širila euforija i nestrpljenje da Zoster izađe na binu. Izlazak benda izazvao je ovacije i aplauze, a već prva pesma horsko pevanje, koje je pratilo svaku narednu, i nalet adrenalina tokom kojeg su ruke u vazduhu, telo se spontano uvija u stilu Marija Knezovića, dok se jačina glasa nekontrolisano pojačava. Već uz drugu pesmu “Gavrilo” i nama je srce uzavrelo, a svaka naredna izazivala je još jača i intezivnija osećanja. Nema pesme na koju možete pomisliti, a da je nisu odsvirali, a da mi nismo burno reagovali od sreće i radosti. Dvadesetak najjačih numera koje su do sada proizveli bilo nam je malo. I čini se na svakom koncertu da je malo to što isporučuju jer publika je nezasita kad je Zoster u pitanju.
Od vrlo ozbiljnih tema kojima se u nekim pesmama bave, svedenih na ironiju naizgled banalnim tekstovima (što zapravo nisu kad se čovek udubi u analizu), do duhovitih momenata u “Američkom filmu” Zoster ima paletu hitova koji će zauvek živeti u punom sjaju. Uskoro ćemo moći da čujemo nekoliko novih singlova koje će ovih dana snimati u Mostaru, a čak iako je od poslednjeg albuma prošlo nekoliko godina ta činjenica ne umanjuje njihovu popularnost i etiketu jednog od najboljih bendova iz regiona.
Divno je gledati reakcije ljudi oko sebe čija lica sijaju od sreće i uzbuđenja, a ujedno tu emociju videti i na licima onih koji je isporučuju sa bine. Zoster je sinonim za relaksaciju, trans koje se graniči sa hipnozom, euforiju, kvalitet, originalnost i još mnogo toga.
Kada imate ispred sebe takav bend zamislite koliko je teško pustiti ih da završe svirku i odlože instrumente. I nakon konačnog kraja i nakon nekoliko pesama na bisu, publika ih je još desetak minuta neumorno dozivala da se vrate na binu. Ta želja za „još, još“ nije mogla biti uslišena, ali već za dva meseca dolaze u Beograd gde će nastupati u okviru Kontakt konferencije zajedno sa Goblinima i Eyesburn-om.
Do sledećeg druženja možda saznamo ko je jamio, ko je koga voleo, da li smo napustili brod koji tone, da li uspevamo da budemo svoji, jesmo li još uvek imači kada, tuku li nas još bezbolnim palicama, jesu li svi gledali Roki 1, 2,3 i 4…
Šta reći za kraj osim najjači ste i takvi ostanite!
Ivana Jovanović
Foto: Andrea Magazin
