Nedelja je 26. jun, dan nakon velikog koncerta Goblina kojim su proslavili svoj 30. rođendan i još uvek sabiram utiske od prošle večeri. Kao i svaki jubilarac, 30. rođendan izazvao je buru emocija kako kod samih članova benda, tako i kod publike. Uz njihov, proslavili smo još dva rođendana, jedan pre i drugi posle ponoći, pevali smo i neke druge, negoblinovske pesme, skakali, pevali, snimali, upoznali Lorenu, da da….Lorena je bila tu. Ali, ‘ajmo redom.
Ne znam šta je sa ovim retrogradnim planetama, zašto su se toliko urotile protiv mene, pa jel mora dolazak na svaki koncert/festival da mi počne stresno?! Jedva se mi organizovasmo za dolazak i povratak sa koncerta, ali najbitnije je da smo se organizovali.
Tog popodneva kiša i nevreme koje je zahvatilo Beograd mnoge je zapitala da li će se koncert uopšte održati, ali svi mi koji godinama pratimo Gobline znali smo da je to, sada već procedura koja se mora ispoštovati. Prvo pada kiša, a onda sviraju Goblini. Tako to ide.
Na event-u je pisalo da koncert počinje u 21h ali je ceo događaj zapravo počeo mnogo ranije. Publiku okupljenu oko hale 3 beogradskog sajma zabavljao je DJ David Vartebedijan, dugogodišnji prijatelj benda, a nešto malo pre 21h na binu je izašao pančevački bend Iskaz, takođe prijatelji benda. Ovaj koncert mogao se zvati “Goblini i prijatelji”, ali hvala Bogu pa nije.
Rad benda Iskaz pratim već dugi niz godina i evo sad se pitam, kako je moguće da se niko nije setio da angažuje frontmena Kizu za reklamu duracell baterija??? Čovek se ne gasi…. Mnogi ne pređu za mesec dana klometražu koju on pređe samo za jedno veče na bini! I to bi bilo sve super da je to SAMO na bini. Ne! Čovek se ne gasi ni van nje. On MORA da je upao u isti onaj kazan kao i Obelix. Iskaz je najmnogoljudniji bend na svetu, potpisujem. Oni imaju ne jednu, ne dve postave, oni imaju “pedeset” članova benda. Moram priznati da su napravili odličnu organizaciju. Iskaz uvek može da nastupa jer uvek neko može da svira. Kod njih nema, e bubnjar nam je na moru, basisti se porodila žena… U ovom bendu uvek ima ko da svira. Jedino je Kiza nezamenjiv ali on ima toliko energije da nema potrebe ni da se menja, kao duracell baterije. 🙂 Kad smo već kod basista, ove večeri u postavi Iskaza za basom bio je Nikola Kokotović. Ako vam to ime i prezime poznato zvuči, niste se prevarili. To je Kokotović junior, sin čuvenog Vlade Kokotovića, basiste Goblina. Pa ne može kruška ispod jabuke pasti, nikako. Bina mu leži, tu je svoj na svome i meni se činilo kao da mu je ovo već ko zna koja svirka po redu. Nadam se i želim mu da baš kao i otac, dočeka i proslavi 30 godina koračanja po bini, naravno ukoliko je to i njegova želja. Svi mi koji ga znamo dok je bio malo veći od cveća u bašti, bili smo ponosni ove večeri jer je izrastao u mladog čoveka za primer. Bravo Nidžo! Kako smo i očekivali, Iskaz je ispalio tonu energetskih raketa na publiku tokom svog nastupa i lako je onda Goblinima izaći na binu kad je publika spremna za žurku 🙂 Šalu na stanu, Iskaz je još jednom pokazao zašto su bend bomba i da nema te osobe koja će mirno stajati i gledati njihov nastup. A-a. Moraš se malo drmusati makar, jednostavno moraš, hteo ti to ili ne.
Usledila je maaaala pauza dok se bina spremi za slavljenike, a publika je to vreme iskoristila da skokne do šanka po dopunu pića. E da, onaj vatromet koji ste jedva videli u desnom ćošku iznad bine, nisu organizovali Goblini, to je bila neka svadba u restoranu pored. Goblinima ne treba vatromet. Oni su vatromet sami po sebi. Petnaestak minuta kasnije začuo se intro koji je najavio početak koncerta. Družbu Goblina na binu je, kao i uvek, poveo bubnjar Firca a za njim izašli su Leo, Alen, Vlada i otvorili slavlje pesmom “LSD se vraća kući” ili kako svi mi to kraće kažemo, pesmom “Jagode”. Ovacije su pratile izlazak svakog od njih, a očekivano najveće izazvalo je Golubovo pojavljivanje na bini. Usledile su “U magnovenju”, “Ona” i “Meso”, a onda je došlo vreme i za prve goste. Ako vam kažem da smo pevali “Far away” i “Drinking song” sigurna sam da već znate da su prvi gosti bili Aca Celtic i Lale na gitari iz benda Orthodox Celts. Uvek veseli, pozitivni i spremni za “napraviti” dobru atmosferu, Aca i Lale sjedinili su se sa Goblinima, koji su oooodlično odsvirali ove dve pesme, i sve ostalo bilo je uživancija. Za razliku od ranijih reportaža koje sam pisala, ovaj put navešću vam sve pesme koje su svirali ove večeri, čisto da proverite da li su ispoštovali vaše želje, jer VI ste birali ovih 30 pesama koje su svirali. 🙂
Nakon Celta, svirali su “Dan posle”, “Sam phone glas”, “Žmigavac”, “Petra” i “Dr Hoffman”. Drugi gost na bini ove večeri bio je Srđan Gojković Gile sa kojim su izveli dve pesme Električnog orgazma, “Nebo” i “Zlatni papagaj”. Naaaravno da su u publici bile šutke, naravno da je publika bila prezadovoljna i naravno da je Gile sa pesmama Orgazma bio još jedan pun pogodak ove večeri. U nastavku Goblini su nas odveli na “Daleki put”, u meni omiljenoj pesmi “U odbrani zla” podsetili nas na vedro nebo iznad Kandahara, shvatili smo da “Mirno more” nikada nije napravilo dobroga mornara, podsetili nas na Anju Rupel koja je bila sex simbol ‘80tih godina prošlog veka u pesmi “Anja, volim te” i za kraj ovog bloka otpevali pesmu “Luna” na čiji tekst bi mladi možda trebalo posebno da obrate pažnju. Recite ne drogama!
A onda se na bini ponovo pojavio Kizas Iskaz iliti Kiza Duracell i zajedno sa njima otpevao i protrčao još dve pesme, “Roze tuljani” i duetsku pesmu Iskaza i Goblina “Bez promene”. Nakon trećeg gosta usledile su “Splet okolnosti”, “Ne trebam nikome”, “Komad noći” i “Voz”. Dugo godina nismo mogli ni da zamislimo da se duvački instrumenti mogu tako dobro slagati sa muzikom koju stvaraju Goblini. Ma ni na kraj pameti. Ali….Bora iz benda DLM, FIlip profesor sa akademije kako su ga predstavili i Dule iz benda Playboy svojim instrumentima učinili su da zvuk Goblina dobije jednu novu dimenziju. Duletu je bio rođendan a kao poklon, od Boga pitaj koliko hiljada ljudi, dobio je “Danas nam je divan dan”. Srećan rođendan, Dule! Lično, mnogo mi se sviđa ovaj spoj i još od pre nekoliko godina kada su prvi put napravili ovu simbiozu, na svakom koncertu jedva čekam da izađu duvači. “Truba” blok sastojao se od pesama “Trag”, “Nagrada”, “Kao da”, lomilica jezika “Cipjonka”, “Kupi me” i za kraj koncerta izveli su pesmu koja se polako ali sigurno pridružuje himni “Ima nas” i svakim koncertom jača sve više i više “Ti si taj”. A onda je sudija svirao kraj… Goblini su sišli sa bine, ali svi mi smo znali da to nije mogao biti kraj.
Malo su se osvežili, onda ponovo izašli na binu nakon stadionskog pozivanja publike na bis i pružili nam maksimum sreće uz pesme “Negde pred zoru”, “Deca iz komšiluka” za koju sam posebno vezana, “Punk’s not dead”, “Marjane, Marjane” koju svi mi uvek zajedno pevamo legendarnom Tusti, dok su himnu “Ima nas” zajedno otpevali sa bendom Iskaz i specijalnim gostima stand up komičarom Srđanom Dinčićem, košarkašom Miroslavom Raduljicom i Davidom Vartebedijanom. Za konačan kraj izveli su pesmu kojom se uvek pozdravljaju sa nama, pesmu posvećenu Loreni. Golub dok je najavljivao ovu pesmu rekao je da je čuo da je Lorena tu negde u publici. Svi su odjednom ućutali, a ja sam iza svog desnog ramena čula glas kako kaže “Evo meeee”. Lorena je preskoćila ogradu, izveli su je na binu i svi mi konačno smo videli tu divnu devojku kojoj godinama zajedno sa Goblinima pevamo pesmu. Kada pevamo “Za Lorenu” uvek smo tužni jer znamo da je koncertu došao kraj. Bilo je tako i ove sparne beogradske večeri. Tu negde na samom početku bisa bila je ponoć i bio je to pravi trenutak da se pesmica “Danas nam je divan dan” otpeva još jednom, ovaj put pevali smo je gitaristi Leu koji je ove večeri bio dupli slavljenik. Mora da je sjajan osećaj kada ti nekoliko hiljada ljudi u glas peva divan dan. Srećan rođendan, dragi Leo!
Goblini su ovim koncertom i zvanično proslavili 30 godina svoga postojanja. Nije bilo lako doći do ovog koncerta. Bilo je tu raznih odricanja, puno rada i truda, mnogo razumevanja ali pre svega, rekla bih bilo je tu najviše međusobnog poštovanja koje su ovi sjajni ljudi imali međusobno, ali i za sve one koji ih prate verno svih ovih godina. Brojač nastavlja da radi. Brojimo nove koncerte, čekamo nove pesme i spotove jer nakon ovakve večeri sigurna sam da Golub, Vlada, Alen, Leo i Firca imaju još puno toga da nam kažu i mnogo novih kombinacija nota da prospu pred nas.
Iako je svaki sekund ove večeri bio dragocen i vredan pamćenja, slika koju ću ja zauvek pamtiti je veliki broj dece koja ne prelaze 5 razred osnovne škole kako stoje ispred bine, pevaju sve pesme , “zaljubljeno” gledaju u Goluba i pružaju mu ruke samo da ga dodirnu i pozdrave.
Ima li šta lepše od toga…?
Srećan vam rođendan, dragi Goblini!
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
