Trebalo je da prođe dvadeset godina od nastanka Piknika da bi se desio samostalni koncert u Novom Sadu. To svakako nije bilo namerno, ali o „uzrocima i posledicama“ svega što ima veze s tim i sa osnivačem, Miroslavom Majkićem, poznatijeg pod imenom Gos`n Bandar, pročitajte u narednim redovima.
Gos`n Bandar je i strastveni pecaroš, pa nam je otkrio i šta je novo po tom pitanju.
Ovo je godina kada se obeležava 20 godina studijskog rada Piknika. Obrni, okreni, od 1995. do danas šta bi izdvojio da sumiramo dve decenije u nekoliko rečenica?
Bandar: Teško bih mogao da sumiram 20 godina u par rečenica a da se pri tom stvori jasna slika minulih godina. Kada se čovek bavi nečim, nešto će ostati iza njega, a kada se dugo bavi nečim, onda će još više toga ostati iza njega. Jednog dana će podvući crtu i moći da sumira šta je činio. Ja još ne podvlačim crtu, imam još toga za reći ali za sada sam zadovoljan.
Dugo je trebalo da Piknik koncertno zaživi. Zašto nisi napravio bend odmah?
Bandar: To i sam sebe pitam! U to vreme sam se video kao bubnjar u raznim bendovima koji su se vremenom raspršili, nisu zaživeli, i vrlo malo, gotovo ništa nije ostalo iza njih. Umesto što sam gubio vreme i trošio ideje, sad bih imao mnogo više iza sebe u jednoj autorskoj celini, i bend koji je već dugo na sceni! Naravno, sve ovo je u okviru teorije, šta bi bilo kad bi bilo, ali da mogu sve iz početka, Piknik bi bio aktivni koncertni bend od 1995, a ja bih koristio samo mikrofon!
Zašto se ukazala potreba za Horror Piknikom?
Bandar: I to je još jedna od mojih autorskih grešaka! Nisam sve radove stavio pod isto ime, pa danas često moram da objašnjavam, zašto Horror Piknik, zašto Gamad, zašto Total Šhit Projekat, zašto Horror Biške, zašto Biške i Klonovi, umesto da se sve to zove na primer “Cirkus Na Pikniku ” pa da mi bude mnogo lakše u životu 🙂
Definitivno ste jedinstveni kad se sve uzme u obzir. Da li vam je to pomoglo u probijanju na sceni kod nas i u regionu?
Bandar: Nisam siguran u to šta znači “probiti se na sceni”? Svaki bend ima manje ili više publike. Osim količine publike nema drugog pokazatelja koliko je bend “velik” na sceni, a pitanje je koliki je broj te publike potreban da bi se bend označio kao velik. Opet, svaki bend je manje -više jedinstven, a koliko je ta jedinstvenost izraženija kod nekih i koliko je to bitno za uspeh, to bi trebao da proceni neki rock kritičar, mada, rekao bih da tu nema pravila.
Zanimljivo je da će 14. marta u klubu „The Quarter“ Piknik prvi put imati samostali koncert u Novom Sadu. Slučajno ili namerno?
Bandar: Zaista nije namerno. Imali smo mnogo nastupa u zemlji i regionu ali uvek je bilo tako da smo se odazivali na pozive organizatora koji bi nam omogućili sve uslove. Hoću da kažem da je ovo prvi put od kako postoji bend da sami organizujemo koncert, mada, ne bi ni sad uspeli da nema prijatelja koji nam pomažu. Organizatorski posao nije naivan, radije ga prepuštam stručnom licu ali svakako želim da se izvinem prijateljima benda u našem gradu što nismo to učinili ranije!
Znamo da je drugi razlog ovog koncerta novi album. „Radnički savet“ je postavljen za besplatno preuzimanje. Da li se neko prevario da ponudi novac za album?
Bandar: Bilo je ponuda za izdavanje albuma u tvrdom formatu ali bi to iziskivalo još par meseci čekanja. Takođe ne vidim svrhu toga s obzirom da imamo već dva zvanična albuma koja su takođe na free download. Neke posebne materijalne koristi od izdavanja nema, postoje samo dodatne komplikacije i lager diskova na koje se vremenom nakupi prašina. Jedna zanimljiva priča iz vremena kada je objavljen naš drugi album “Dembelan” – sav ponosan, želeo sam prijatelju da poklonim disk a on mi je rekao: “Ne treba, već sam ga skinuo sa neta”! Eto…
Mnogi bendovi poklanjaju svoje albume iako se zaista dosta novca ulaže kako u snimanje tako i u opremu, instrumente, žice, palice… Koliko je, po tvom mišljenju, potrebno da prođe vremena kako bi naša publika ponovo stekla kulturu kupovine albuma u bilo kom formatu i time pomogne rad bendova?
Bandar: Vrlo je mali broj publike koja zaista želi da ima audio CD. A od njih su većinom oni koji imaju audio player u kolima a manjina onih koji ga cene kao medij. Ne znam može li situacija da se promeni u korist bendova, znam samo da bend može neku paru da zaradi od prodatih ulaznica za koncert, mada, i to je teško jer je organizacija koncerta skupa a opet mnogi prijatelji traže da se stave na “spisak”! To se podrazumeva kao čin uzvraćenog prijateljstva. Posle tog koncerta ako bend ima babu i dedu koji još uvek primaju penzije, možda i može da se ogrebe za nove žice, ako ne, onda i dalje sviraju na starim dok ne puknu a nakon toga se bend raspadne i svi odu u tezgaroše 🙂
Može li se od muzike danas živeti?
Bandar: Danas od ničeg poštenog ne može živeti, pogotovo ako imate porodicu! Mora da se radi tri posla, jedan na belo i dva na crno, a ako imaš sreće, od muzike možeš ponekad imati za džeparac!
Znam da mnogo voliš pecanje. Koliko često sebi priuštiš to zadovoljstvo?
Bandar: Sa svojim prijateljem Tomislavom Kalousekom iz Zagreba (basistom grupe Brkovi) sam nedavno krenuo da snimam putopisno ribolovne emisije na Jadranu. Emisija nam se zove “Kad Naš Brod Plovi ” i uskoro će krenuti da se emituje na kanalu Lov i Ribolov u okviru kablovskog distributera SBB. Obzirom da smo spojili lepo i korisno, svoje zadovoljstvo ću sebi da priuštim veoma često. Ne može biti bolje nego što jeste.
Omiljene lokacije za pecanje?
Bandar: Omiljene lokacije su uvek išle u skladu sa mogućnostima. Trenutno se bavim morskim ribolovom jer mi to nalaže nova profesija i veoma sam time preokupiran! Nakon koncerta u Novom Sadu odlazim u Istru na dvadesetak dana, treba da pecamo i snimamo emisije.
Izvoli „baci udicu“ za kraj publici za četrnaestomartovski koncert 🙂
Bandar: Biće nam ovo najznačajniji koncert u karijeri! Doći će nam svi prijatelji, stari i novi, moramo da se pokažemo u najboljem izdanju u svom gradu. Nismo do sad imali priliku u Novom Sadu da vodimo žurku u velikom prostoru i jako se radujemo događaju! Daćemo sve što imamo.
Ivana Jovanović
