„Na kori integralnog hleba i olovci“
Milan B. Popović
Izdavač „Narodna knjiga“, Beograd, 2012.godina
drugo dopunjeno izdanje
SVAKODNEVNE SITNICE
Umetnost bi, još u antici je to ’propisano’, treba da preslikava stvarnost, da je posmatra i opisuje. Taj, u suštini, ni malo lak zadatak podrazumevao je nekada, kao što (ukoliko se umetnik drži navedenog načela) podrazumeva i danas, bavljenje ’velikim’ stvarima/temama/idejama, kakve su principi življenja, od slobode do vlasti i moći, od humanosti do ratova, stradanja i egoizma… Takozvani ’mimetički’ princip u tim se važnim dešavanjima snalazio više ili manje ali im je težio i njima se istrajno bavio/bavi. Problem je što čovekov život ne čine samo te plemenite i uzvišene ideje/principi i dela njima inspirisana/izazvana; ljudska je egzistencija u većini svog trajanja sastavljena od trivijalnosti, sasvim običnih radnji koje se ponavljaju, rutinski i ni malo pompezno. Problem sa tom ’jadnom svakodnevicom’ u umetnosti jeste što je ona delom zaklonjena (i prokazana) ’lepim’ vaspitanjem i manirima, pa, dakle, pomalo ’sramotna’, a delom (i to popriličnim) potpuno nezanimljiva sa stanovišta sadržaja umetničke tvorevine. U proznim delima autor će se ponekad i ’setiti’ da pomene da su se njegovi junaci hranili ali će opisa obavljanja velikih i malih nuždi, sečenja noktiju, brijanja i šišanja, umivanja i sličnih radnji biti ili preterano malo (imajući u vidu njihovu svakodnevnu učestalost) ili nimalo. Još je problematičnije bavljenje trivijalijama u poeziji, toj kraljici pisane reči ali i umetničkih uzleta i nadahnuća. Čak i u savremenim nam vremenima, nakon što su poezijom protutnjali razni prevratnički pokreti, kakav je bio onaj zvan ’bitnički’, ali i brojne ’verističke’ škole, bavljenje običnim rabotama nije preterano čest motiv i pesnički izazov. Otuda nova pesnička knjiga Milana B. Popovića, naslovljena provokativno „Na kori integralnog hleba i olovci“ sa instruktivno duhovitim podnaslovom „Poezija u proji – konceptualni umetnički zalogaji“, skreće pažnju na sebe kako odabranim tematskim krugom tako i samim ’izvođenjem pesničkih radova’.
Pesnik je, dakle, rešio da se bavi ishranom i to sopstvenom, dobrim i (još više) lošim navikama i njihovim posledicama. U tri ciklusa („Klot pasulj“, „Štuke i šarani“ i „Masni kolači“) on predstavlja svoje neodoljive prehrambene favorite ali i muke sa gubljenjem mere u konzumiranju hrane što rezultira povećanjem težine, osećanjem krivice zbog toga, pokušajima da se stvari ’normalizuju’ raznim dijetama kojima se predaje s puno volje i entuzijazma i za kojima slede razočarenja, utučenost i depresija, koji se, naravno, leče hedonističkim predavanjem uživanjima u različitim, bogatim, egzotičnim ukusima, zbog kojih težina raste i – tako u krug. Naravno, višak kilograma odražava se i na probleme sa garderobom koje prate i ’društveno-estetske muke’ a ne treba zanemariti ni povećane izdatke za kupovinu hrane. Rečju, problem je složen i ni malo naivan. Ali, umesto celomudrene pompezne dramatizacije koju bi mogli slediti poučni didaktičko-zdravstveni saveti, pesnik se, potpuno u skladu sa sopstvenim pogledom na svet (i sebe u njemu) koji je utemeljen na rokerskoj filozofiji, okreće humornom otklonu. Otuda sve pesme u zbirci odišu veseljem i lakim optimizmom. Čak i oni ’ozbiljno’ najavljeni „konceptualni umetnički zalogaji“ ispostavljaju se kao – bezazleni. Možda stvari ne izgledaju preterano dobro ali to nije razlog da se očajava; mnogo je bolje (i produktivnije) biti dobro raspoložen, sa osmehom gledati na sebe (svoj odraz u ogledalu i u skali vage). Pokušaji da se promene navike, smanji broj obroka i težina, možda i ne uspevaju ali to ipak nije razlog za očajanje. Konačno, još uvek situacija nije alarmantna, ima vremena za još jedno ’okretanje novog lista’. Uostalom, uživanje u svim tim bajnim jelima jeste nekakva vrednost zbog koje valja živeti, makar iza njih sledila griža savesti.
„Na kori integralnog hleba i olovci“ radosna je, razdragana i razbarušena knjiga u kojoj se ne traga za ezoteričnim duhovnim vrhuncima ali se, zauzvrat, ne poriču ni oni telesno-gastronomski. Otuda će čitaoci konzumirati pesme lako, sa puno prepoznavanja za kojima sledi iskreni smeh. Nakon što sklope korice oni definitivno neće biti mršaviji ali im svako neće nedostati dobrog raspoloženja.
Autor: Ilija Bakić
