U susret koncertima koje će Darkwood Dub i Bisera Veletanlić održati u petak i subotu u novosadskom Studiju M, Miki Ristić, basista grupe Darkwood Dub, odgovorio nam je na nekoliko pitanja.
Remix: Može se reći da ste veterani srpske muzičke scene s obzirom da trajete više od dvadeset godina. Kako vidite muziku u doba kada ste počinjali i danas?
Miki: Vremena se menjaju, formati na kojima se muzički sadržaji prezentuju se menjaju, muzika je sveprisutna i lako dostupna, i lako može da se učini da je izgubila na značaju u ljudskim životima. Živimo u post-postmoderno doba, nema ničeg novog na kugli zemaljskoj, ali kao jedna od osnovnih tekovina ljudskog izražavanja, muzika opstaje, i uvek ima nove, dobre, pametne, originalne i zanimljive muzike.
Remix: Poznato je da ste jedni od prvih iz Srbije koji su nastupali u Hrvatskoj i to krajem devedesetih dok razni mostovi, koji su sada već izgrađeni zahvaljujući muzici, nisu ni postojali. Kakve su vaše misli bile tih godina, je li postojala određena doza straha nastupati tamo?
Miki: Straha nije bilo, nikako. Prosto, ljudi su nas zvali da dođemo. Doduše, pitali smo se kako će to sve izgledati, međutim, na našem prvom koncertu u Zagrebu, u klubu Močvara, 5-og maja 2000-te godine, pojavilo se 800 ljudi koji su znali tekstove svih pesama, što nam je bilo potpuno neverovatno, s obzirom da nije bilo interneta, jutjuba, čak ni CD kao format nije bio sasvim rasprostranjen. Ali ljudi su tamo dolazili do tih snimaka preko piratskih kanala, presnimavanja kaseta, i ko zna čega još. U svakom slučaju, bilo je dirljivo, za sve involvirane.
Remix: Davne ’94 Bambi je na pitanje jednog novinara da opiše Darkwood Dub u jednoj rečenici rekao: „Veliki ljudi, veliko opuštanje“. Da li je dvadeset godina kasnije to i dalje „lična karta“ Darkvuda?
Miki: Bambi je to, naravno, izjavio u šali i u specifičnom raspoloženju. Ali činjenica je da najbolje stvari nastaju u rasterećenom raspoloženju, bez kalkulacija i racija. A da bi se došlo do stanja u kojem je to moguće, ljudi moraju da zaborave na svoj ego, a to mogu samo veliki ljudi.
Remix: Da li je za vašu konstantnu popularnost zaslužan kvalitet, upornost, istrajnost ili nešto četvrto?
Miki: Sva ta tri faktora, a četvrti i najvažniji je velika ljubav prema tome što radimo.
Remix: Posle svakog novog izdanja menjali ste logo. Zašto?
Miki: Svako novo izdanje donosi novi koncept, senzibilitet, kao i drugačiju muziku, i samim tim zahteva i novi vizuelni pristup, pa i logotip. Trudimo se da se menjamo i razvijamo na svaki mogući način.
Remix: Darkwood Dub važi za bend koji voli da eksperimentiše. Da li se nešto novo, do sada neviđeno od vas „kuva“ u vašim glavama?
Miki: Uvek, to je način na koji funkcionišemo. Eksperiment je za nas modus operandi.
Remix: Sledeće godine slavite 25 godina postojanja. Da li nam pripremate neka iznenađenja povodom jubileja?
Miki: Nismo skloni proslavama godišnjica, već smo imali onoliko prilika za to, ali nismo potezali za tim, jer uviđamo da to često može da se shvati kao jeftini marketinški trik. Mada, nema razloga da ne budemo ponosni na ono što smo radili svih ovih godina. Nadamo se da ćemo tokom te 25-te godine postojanja konačno završiti rad na opsežnoj video kolekciji koju ćemo, nadamo se, objaviti u DVD formatu.
Remix: Pesma „Nešto sasvim izvesno“ , duet sa Biserom Veletanlić, odlično je prihvaćena kod publike. Da li postoji još neko sa kim imate veliku želju da uradite duet?
Miki: Saradnja sa Biserom je naša davnašnja želja koja nam se srećom ostvarila, na radost i nas samih, a koliko primećujemo, i ljudi koji prate naš rad. Uvek smo otvoreni za saradnju, ali trenutno nismo željni saradnje sa nekim drugim pevačima.
Remix: Postoji li neki mladi bend na našoj muzičkoj sceni koji privukao vašu pažnju u poslednje vreme?
Miki: Scena je veoma živa, ima dosta dobrih novih mladih autora i grupa, ne bismo nikoga posebno izdvajali, da se drugi ne bi uvredili. 🙂
Remix: Hvala na izvojenom vremenu i vidimo se 26. i 27. oktobra u Novom Sadu. U to ime želite li da poručite nešto novosadskoj publici?
Miki: Za Novi Sad smo posebno emotivno vezani, tamo smo nekoliko meseci živeli dok smo snimali album „U nedogled“, sredinom devedesetih godina dvadesetog veka. Takođe, prvi koncert van Beograda smo održali u Novom Sadu, u „Rokoteci Ona“, kod legendarnog, i nažalost pokojnog Mikele. O Exit ekipi i samom festivalu da ne govorimo, svirali smo na čuvenom nultom izdanju festivala, a zatim i na svakom drugom, obično kada imamo novo izdanje, a kada ne sviramo, kao što je ove godine bio slučaj, opet smo tamo. Imamo mnogo dobrih prijatelja i kolega u Novom Sadu. Pozivamo drage Novosađane da nam se pridruže u Studiju M u jednom novom i drugačijem izdanju, sa legendarnom Biserom Veletanlić, biće neponovljivo. Vidimo se! 🙂
