Opstati deset godina na muzičkoj sceni u uslovima koji vladaju u Srbiji je zaista uspeh, a napraviti rođendansko slavlje poput onog koje je Iskaz priredio Novom Sadu, e to je već ozbiljno štivo za neku muzičku enciklopediju.
Nakon što su u svom rodnom Pančevu priredili sličan spektakl i to dva dana, rešili su da 1. aprila tu rođendansku atmosferu naprave u Novom Sadu, ali pošto je svaki događaj priča za sebe, ova je počela Party autobusom koji je sa izvođačima, gostima i fanovima krenuo iz Beograda oko 17 časova. Oni koji su želeli da se učestvuju u proslavi svog omiljenog benda od momenta njihovog dolaska u Novi Sad uradili su to odlaskom u Skejt park (Limanski park), mi ostali smo sačekali da padne “mrakača” pa da se uputimo u Fabriku. Pored specijalnih gostiju koji su nastupali sa Iskazom na bini, dva odlična benda su bila zadužena da zagreju atmosferu i da nas svojom muzikom pripreme za vrhunac večeri.
Hurleur-kakav bend! Ovaj mladi negotinski bend postoji već pet godina, a u momentu osnivanja svi su bili maloletni. Upoznala sam ih pre dve ili tri godine i divila se toj mladalačkoj energiji i entuzijazmu. I tada nisu bili punoletni. Sinoć sam bila ponosna zbog svirke kojom su pokazali da su spremni da dele binu sa mnogo poznatijim kolegama! Sazreli su i fizički i muzički, poseduju lične karte, ali poseduju i nešto još važnije-kvalitet, energiju i “bezobrazluk” da se ne stide toga koliko su dobri. Pod “bezobrazluk” mislim na upečatljiv nastup, visoko samopouzdanje i odsustvo nesigurnosti jer nastupaju kao podrška bendu sa mnogo dužim stažom od njih. Sećam ih se sa Gitarijade u Zaječaru od pre nekoliko godina kada su dolazili na sve prateće sadržaje i delili diskove sa svojim demo snimcima, upoznavali novinare i druge bendove. Imala sam osećaj da će ovi omladinci postići veliki uspeh i držim fige da to bude što pre jer se cimaju od malih nogu mnogo više nego što će neki bendovi uraditi ikada za sebe.
D ZOO je bio spona između Hurelura i Iskaza jer Negotinci sviraju punk rock, a D ZOO je po zvuku dosta sličan Iskazu. A i na njih sam ponosna. Pratimo ih od osnivanja i svaki put su sve bolji. Kad već pomenuh Gitarijadu u Zaječaru, Subotičani su na 48. izdanju osvojili nagradu najboljeg domaćeg demo benda, čisto da podsetim. Fikec i ekipa odavno nisu demo bend. Imaju dva albuma iza sebe i sinoć su repertoar prošarali pesmama sa ova dva izdanja. U pesmi “Incognito” gostovao im je i Kiza, a na bini je atmosferu dodatno podgrevao lik sa maskom gorile na glavi. Uniformisani, izvođački upeglani, energični, glasni i jasni. D ZOO je postavio neke standard koje niko ne može da im ospori. A kad je počela pesma “Bum!” svi su eksplodirali u svom stilu. Bolju uvertiru Iskaz nije mogao da dobije!
Kako bi nakon dva benda slavljenički nastup mogao da počne prvo smo “sahranili moral”. Iskazovci su počeli svoj nastup iskreno, otvoreno, direktnom porukom i naravno skakanjem. Fotografi ih proklinju zbog toga. Oko i fotoaparat ne mogu da postignu da prate Kizu kad menja mesto tri puta u sekundi. Nek je živ i zdrav, na Olimpijadu ćemo mi njega da preskače prepone, u formi je, a Usain Bolt se povukao, pa možda ima šanse da osvoji koju medalju. Elem, šalu na stranu, čuli smo odmah i pitanje da li neko ovde zna kako sreća izgleda i dali odgovor bendu glasnim pevanjem i skakanjem. Nakon tri pesme usledio je nastup prvog specijalnog gosta-Grashoper MC zauzeo je binu, a Iskaz otišao na kratki odmor. Malo sam bila iznenađena jer sam očekivala zajednički nastup i to bi svakako bilo zanimljivije. Uželesmo smo se Iskaza opet, na njihovom koncertu! Nakon četiri pesme vratiše se na binu. Malo je reći da je vladalo ludilo među publikom. Iako nas je bilo malo, pravila se atmosfera kao da je krcat prostor. Iskaz je nastavio da pravi šou na bini zajedno sa gostima koji su plesali i dodatno animirali masu. Niko se nije sudario, dobro su prošli. Čuli smo “Furiju” i još gomilu omiljenih nam pesama. Sledeći specijalni gosti na bini su bili Bvana i Mikri koji su snimili sa Iskazom pesmu “Lerdi” i istu izveli sinoć, usledilo je još jedno zajedničko izvođenje nakon čega su se pozdravili sa masom i ostavili Iskazovce ponovo same na bini.
Zaista bi bilo gubljenje vremena nabrajati šta je sve Iskaz sam izveo jer zapravo sve što su sinoć priredili su sami osmislili, pa tako i kad će koji gost izaći na binu. Boban iz Ritma nereda izazvao je ovacije svojom pojavom, a tek izvođenjem pesama “Ajmo svi” u kojoj je gostovao Pančevcima na poslednjem albumu i Neredovom pesmom “10 godina” izazvao je opšti haos u masi.
Još jedan važan gost na bini bio je Marčelo sa kojim je Iskaz dosta nastupao tokom prethodnih deset godina. Započeli su pesmom “3 u 1” u kojoj je Marko gostovao Iskazu, a moram vam reći da je Marčelo faca neviđena. Svi znamo kakve su njegove pesme i kakav je njegov stav. Sinoć je pre izvođenja svoje pesme “Laž”, u kojoj mu se pridružila i Nevena Glibetić, poslao vrlo jasnu poruku šta nam je činiti danas na izborima pri tom ne dozvoljavajući masi da kliče čuvenu sintagmu u kojoj se premijeru šalje signal da je homoseksualac. Može i drugačije da se pošalje poruka, bitno je da smo se razumeli. Iako je trebalo da zajedno izvedu četiri pesme, zbog nedostatka vremena refren pesme “Otkucaji” otpevali su a capella.
E, a onda je poslednjih deset minuta koncerta usledilo nešto do sad neviđeno! Goblini (bez Goluba) su izašli na binu i sa Kizom i Danilom izveli pesmu “Roze tuljani” i isprašili muški. Iako je to bilo zaista fenomenalno izvedeno bila je samo uvertira u minute koji zapravo daju težinu i značaj ovom koncertu da bude zapisan u nekoj muzičkoj enciklopediji kako pomenuh na početku. Kreće pesma Goblina “Ima nas”. Na binu se penju Boban iz Ritma nereda i Marčelo. Svi po mikrofon u ruci. Publika na ogradi, ispred bine, pored bine, failile su samo baklje! Istorijski momenat, zar ne? Mislim da je i Iskaz bio iznenađen efektom koji je izazvan ovim potezom delom planiranim, delom spontanim.
Koliko energije je tu bilo tokom nekoliko minuta, koliko žara, koliko ljubavi, sreće, zaista je teško opisati. Trebalo je doživeti. Naravno, iako je bio kraj ostala je još samo jedna pesma kojom je trebalo staviti tačku na sve i povući se sa bine. “Bomba” je zaokružila ovo veče. Kiza je preskočio ogradu drugi put te večeri i pridružio se publici u skakanju.
Pokušavam da se stavim u kožu benda i verujem da su utisci neverovatni. Sagledavam sve izjave zahvalnosti koje su imali sinoć, sve goste, svo cimanje oko organizacije i realizacije i broj ljudi u publici. Ne bih da trošim energiju da pišem kako mi je žao što nije bilo bar još toliko ljudi, trebalo ih je biti jer Iskaz to zaslužuje, ali zato će verujem onima koji nisu došli biti žao kada vide snimke, slike i pročitaju recenzije na portalima.
A verujem i u Iskaz. I volim ih još više što nisu pokazali nijednog momenta da publika koja je tu nije dovoljna. Dali su svoj maksimum, posvetili se svakome od nas, ponašali se kao da sviraju na punom stadionu. Ljudi moji, to se zove profesionalizam. O finansijama se razmišlja kad sve prođe, tokom koncerta razmišljalo se samo o vrhunskoj izvedbi i pravljenju momenata za pamćenje.
Dragi naš Iskazu, želimo vam srećan deseti rođendan, da nam trajete još mnogo godina sve dok vas noge služe da skačete, a glas da pevate! Hvala na svemu što ste uradili za svojih prvih deset godina i naravno, hvala za sinoć- za uspomene i priče koje ćemo prepričavati deci i unucima!
Više fotografija pogledajte ovde.
Tekst: Ivana Jovanović
Foto: Andrea Magazin
