Zavirili smo u niše i predsoblja uma jednog od najboljih stand up komičara u nas, otkrili „genetsko poreklo“ njegovog humora, saznali kako je Srđan „oživeo“ Smrt kroz komediju i kakvu budućnost predviđa stand up-u u Srbiji.
– Sećaš li se svog prvog nastupa pred publikom?
Srđan: Ne sećam se ali imam fotografije i usmeno predanje mojih roditelja. Imao sam nepune četiri godine i recitovao sam na novogodišnjoj priredbi pesmu Branka Ćopića “Priča duga o četiri druga“. Ta pesmica ima skoro deset kucanih strana, a dobio sam isti paketić kao i deca koja su imitirala žabu, kokošku i psa. Tako da se osećam poprilično prevarenim.
-Neki „dijalozi“ iz tvoje komedije su ustvari potpuno autentični – najčešće su to „biseri“ tvojih roditelja ili drugih članova porodice. Da li je smisao za humor nasledna osobina, stvar genetike?
Srđan: Mislim da jeste nasledno, često spomenem u intervjuima da sam humor nasledio od svoje bake al’ ljudi uvek misle da se zezam pošto je logičnije da od babe naslediš mašinu za šivenje Bagat Jadranka ili nizak pritisak. Nedavno mi je baka vrlo bitnu stvar saopštila: Sine u životu postoje samo tri stvari koje su konstantne – konj prdi, vetar duva i deda priča gluposti!
-Ko su komičari koje najviše ceniš?
Srđan: Bil Hiks, Luis CK, Džordž Karlin, Riki Džervejz, Edi Izard, Džim Džefris i moji saborci iz Standup.rs-a.
–Zašto se ja toga nisam setio… kad si to poslednji put pomislio?
Srđan: Kad sam pročitao vest da su Kinezi izmislili nevidljivi kišobran. Sjajan pronalazak. Baš ono što je trebalo čovečanstvu. Kiša neće moći dovoljno da se načudi kako Kinez uspeva da bude suv kad ona lije kao iz kabla.
– Često ti „skidaju fore“. Kojom prilikom su te najbrutalnije pokrali i kako se boriti protiv toga?
Srđan: To je borba sa vetrenjačama. Mislim da je nemoguće boriti se protiv toga jer je sa pojavom Interneta sve postalo dostupno svakom “daždevnjaku“ koji ima računar, a nema svest o autorskim pravima. Ima dosta fora i aforizama koji se prepričavaju kao vicevi i to pomalo prija, a mnogo više škodi jer onda kad neko čuje to na nastupu može da pomisli ’vidi ga ovaj što krade fore sa interneta’. NPR. Nedavno je moj drug od nekog svog prijatelja na email dobio neke viceve i među njima i moj aforizam “Devojka mi je kao Pepeljuga. Kad se izuje čarolija nestane“. Naravno nepotpisano. Isto važi i za aforizam “Bog sve vidi. Zato je pop kupio džip sa zatamnjenim staklima“. Da ne bude da je to samo samnom slučaj da navedem još jedan primer- koliko ljudi zna da je omiljenu „narodnu“ foru “Volim seks i rado ga se sećam“ napisao aforističar Milan Beštić?
– Nedavno si se pojavio kao specijalni stand up gost Smrt, uredno maskiran u istu, u emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem za koju inače pišeš kao jedan od koscenarista. Zašto si se baš odlučio za Smrt kao svoj stand up alter ego?
Srđan: Smrt tj. Sablasni Kosač je nastao kao konceptualni profil na Twitter-u. Nastao je iz ideje – ako Život piše romane mora i Smrt nekako da kaže svoju stranu priče. Ispostavilo se da je pogled na svet Sablasnog Kosača vrlo zanimljiv i smešan ljudima, pa sam rešio da svemu dam još jednu dimenziju i da taj Kosač „oživi“ kroz stand up.
– Član si organizacije Standup.rs i deo si priče o nastanku i širenju stand up scene u Srbiji. Pošto nam ne predviđaju svetlu budućnost, kakva je po tvom mišljenju budućnost stand up-a u Srbiji?
Srđan: Teško mi je da vidim budućnost bez viska i karata. A i morate da mi donesete nešto crveno, par crnih sokni, prvobirano tele krave simentalke i 200 eura pa ćemo da vidimo nešto, ovako na daljinu vidim samo da vam je neko nešto uradio, neka crna devojka, sa dva psa, eto toliko vidim…
Razgovor vodila: Ana Dragović
