PODELI

Svi smo čuli barem jednom u životu da su stvari ranije bile bolje, kvalitetnije, lepše, kreativnije. Isto važi i za velike muzičke festivale. To potvrđuju i svedočenja ljudi koji su posetili Siget festival tokom devedesetih u samoj ranoj fazi, daleko pre komercijalizacije i razvodnjavanja početne ideje druženja, provođenja vremena u prirodi i skladu sa prirodom, drugim ljudima i uživanju u kreativnim vidovima izražavanja. Srećom taj pomalo izgubljeni duh Sigeta (a i drugih velikih muzičkih festivala) je pronađen i još uvek postoji na severu Bačke u mestu po imenu Orom. Najbolje od svega je što smo gotovo sigurni da će taj duh ostati netaknut i narednih godina!

Napisati izveštaj sa Vetrenjača festivala iliti Malomfesztivala, je uistinu teško. Puni smo pozitivnih utisaka i oduševljenje festivalom je teško preneti na papir, a da nemam grižu savesti da smo uživali u nečemu što drugi nisu imali priliku! Dakle, pokušaću što grublje predstaviti ovaj festival u nadi da će i drugi uživati narednih godina.

Vetrenjača festival je ove godine posetilo između dve i tri hiljade ljudi, nekoliko desetina dece i 2 psa (koliko sam uspeo da vidim). Dakle, prva odrednica festivala je da je u pitanju manji krug ljudi koji znaju zašto su došli, kao i da je festival namenjen i roditeljima sa decom (svaka pohvala organizatorima!), kao i onima sa decom sa četiri noge. Ljudi slobodno mogu da šetaju po festivalskom prostoru i prirodi (u pitanju je salaš sa vetrenjačom, otud naziv), uživaju u propratnim sadržajima (bazen recimo), domaćoj kuhinji koja se sprema baš tu, na festivalu, domaćem vinu i drugim pićima. I to sve po izuzetno pristupačnim cenama (nadam se da organizatori ovo neće pročitati 😉 ).

U razgovoru sa organizatorima saznali smo da je festival vetrenjača prvi (a možda i jedini) skoro pa zero-waste festival u Srbiji i da su na to izuzetno ponosni. I zaista, prosto je neverovatno šetati se sa organizatorima po festivalskom prostoru i ne nagaziti niti na jedan komad smeća, ambalaže ili nečeg sličnog! Svi se sećamo tona i slojeva smeća koja ostane iza bilo kakvog muzičkog dešavanja, a ovde se smeće odlaže u posebne kante za reciklažu, tako da trava i ostale površine nemaju niti imalo smeća, kakvo pozitivno osveženje! Jedan od razloga i ključeva ovog uspeha je definitivno pravilo po kom se piće i hrana služe isključivo u ambalaži koju posetioci donesu ili festivalskim čašama koje se mogu kupiti po promotivnoj ceni i posle zadržati kao suvenir (ili vratiti organizatorima).

Da ne bude da je sve idealno, jedina zamerka za ovogodišnji festival (moguće i za ranija izdanja) je (ne)povezanost Oroma sa susednim većim mestima kao što su Kanjiža i Subotica (doduše postoji voz koji ide iz Subotice – nismo proverili). U razgovoru sa organizatorima sam shvatio da ova prepreka uopšte nije prepreka ljudima koji su namerili da dođu (autor teksta između ostalih), kao i da ova nazovi prepreka može samo da služi kao dobar filter očuvanja avanturistički nastrojenih ljudi, pozitivaca, entuzijasta, umetnika i slobodnih ljudi koji dolaze svake godine!

Umesto zaključka, interpretiraću ideju festivala onako kako su je organizatori festivala zamislili, a to je da Malomfesztival nužno ne želi da se komercijalizuje i proširi, ali da su novi posetioci uvek dobrodošli, posebno oni koji su spremni da učestvuju u gradnji i stvaranju ovog festivala, što je zaista magično iskustvo i nešto što se izgubilo na svim većim muzičkim festivalima u Srbiji i regionu.

U subotu, 13. avgusta, je završen i zvanični muzički program festivala uz dobru posećenost na svim binama, a program je bio zapravo toliko gust da je nekad teško bilo doneti odluku koje izvođače gledati. Na glavnoj bini (Bitang Stage) izdvojili su se nastupi Sare Renar i grupe KOIKOI prvog, La Caravane Passe iz Francuske i Repetitora drugog dana, a u subotu definitivno nastup južnoafričkog sastava BCUC koji kad bi se birao najbolji nastup festivala ubedljivo odneo prvo mesto glasovima publike (uz dužno poštovanje svim ostalim bendovima). Pomenućemo i izuzetno zanimljivu binu Bagrenjak (da, bina napravljena od bagremovog drveta usred bagremove šume!) na kojoj se istakao nastup kikindskih metalaca Downstroy-a (opet, po subjektivnoj proceni autora).

Omladinsko i kulturno udruženje Wemsical Serbia osmi put je organizovalo Vetrenjača festival. Ni ove godine nisu izostati stvaralački kampovi i kampovi građenja i uređenja festivala.

Udruženje Cinema City iz Novog Sada ove godiine je u Oromu priredilo promociju umetničke radionice u okviru R2C projekta te je time festivalska ponuda bila dodatno obogaćena radovima u okviru Cinema City R2C Art zone.

Kao što smo i najavili, bilo je fantastične muzike za svakog ponešto i nema sumnje da će organizatori odabrati zanimljivu listu autora i sledeće godine. Do tad, savetujemo da posetite sajt festivala kao i fejsbuk stranicu i bukirajte datume sledećeg avgusta!

Nikola Prpa

Foto: Malomfesztival