U utorak 4. oktobra u 19.30 časova u Velikoj galeriji Doma kulture „Studentski grad“ biće otvorena izložba “12 sličica u sekundi” strip crtača i animatora Alekse Gajića. Izložba je deo 13. Evropskog festivala animiranog filma Balkanima koji se u DKSG održava od 4. do 8. oktobra. Na izložbi će biti prikazani Gajićevi animirani radovi, a prvi put će biti prikazani i radovi iz novog dugometražnog filma „Prorok“ koji je trenutno u procesu produkcije.

Aleksa Gajić je poznat po svom ravnopravnom delovanju u tri različite grane popularne umetnosti. U zadnjih 20 godina, Gajić se predstavljao brojnim radovima iz polja ilustracije, stripa i animacije; i do danas kako kaže ne može da se odluči koji mu broj sličica tačno odgovara. “Ako priču pričate kroz jednu sliku – to je ilustracija, ako je pričate kroz sto – to je strip, ali ako dodate još hiljadu – eto animiranog filma. Pravi cilj je lepo ispričati priču, a koji će medijum izabrati, to je već na senzibilitetu samog autora”. U Gajićevom slučaju to je: “12 sličica u sekundi”.

Osim ovog interesantnog poređenja, Gajić je ovim nazivom izložbe takođe uputio i na tehniku kojom radi svoje animirane filmove, a kao da je hteo i da se osvrne na samu situaciju u kojoj deluje: poznato je da puna animacija podrazumeva 24 slike u sekundi, ali eto… Gajić ima sredstava samo za 12 (kroz smeh dobacuje, dok priča o izložbi).

budjav-lebac-2

Šalu na stranu, broj sličica u njegovim radovima varira od već spomenutih 24 u 3D animacijama, do 1 sličice koja bi rasplanjena na nekoliko delova (lejera) u pokretu davala utisak prostora. Ovu spomenutu tehniku vešto je koristio u kratkim filmovima koje je radio za serijal RTS-a “Radiovizija”.

Ipak, klasična 2D animacija je glavno Gajićevo oružje, i to je ono što će se u najvećem broju primera i videti na ovoj izložbi. Ona nas hronološki vodi, kroz prve stidljive pokušaje promrdavanja crteža, preko video spotova i reklama do njegovog drugog dugometražnog animiranog filma.

Ova će izložba zbog svoje estetske vrednosti biti interesantna i običnim posmatračima, a zbog svoje edukativno tehničke strane i profesionalcima i kolegama. Pošto će se, putem video projekcija, svi filmovi moći videti na samoj izložbi – samim tim je interesantnije zaviriti u tehnički proces: “Šta je sve potrebno učiniti da bi se dobio viđeni rezultat”.

Za kraj, ova izložba takođe upućuje na još jednu Gajićevu osobinu, a to je balansiranje između artizma – odnosno autorstva, i komercijalnosti – odnosno komunikativnosti. Kako i sam kaže, uvek pokušava da se što više približi liniji koja će film istovremeno činiti jasnim i razumljivim, a opet iskrenim i ljudskim, kako u vizuelnom smislu, tako i sa pripovedačke (scenarističke) strane.