Izložba Danijela Babića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

U petak 26. maja u 20 časova biće otvorena izložba Danijela Babića “Radovi 2002-2017” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (Dunavska 37) od 26. maja do 01. juna.

Kustos:  Vladimir Mitrović

U velikoj galeriji MSUV će biti izložene Babićeve slike, bilbordi kao slike uveličanih formata, printovi i nacrti za murale, crteži, plakati i katalozi samostalnih izložbi, kao i naslovne stranice knjiga, publikacija i časopisa gde su publikovani njegovi radovi. Izložba će biti prilika da se javnost upozna sa novijim radovima i delovanjem jednog od najaktivnijih protagonista novosadske slikarske scene koji svojim kvalitetom i dinamikom predstavlja originalni primer povratka figurativne slike u savremenoj srpskoj umetnosti. Posle šezdesetak samostalnih izložbi u različitim galerijskim i vangalerijskim prostorima biće to jedinstvena prilika da se publika upozna sa Babićevim radovima iz poslednjih desetak godina i sa najnovijim slikama velikog formata nastalim ekskluzivno za ovu priliku.

Tokom trajanja izložbe biće obezbeđeno stručno vođenje, povremeno uz prisustvo umetnika i kustosa. Svaki pedeseti posetilac izložbe na poklon će dobiti katalog sa potpisom umetnika a svaki stoti originalnu serigrafiju Danijela Babića.

Kao da nikoga nije posebno začudilo kada je umetnost sa ulice, u poslednjih nekoliko decenija XX veka, sa neskrivenom pompom uplovila u galerije zapljusnuvši zvanične umetničke scene širom (Zapadnog) sveta. Za Kita Haringa, koji je već neka vrsta relikta nedavne prošlosti, ali i brojne umetnike širom sveta, bila je to prirodna pojava kao neka vrsta nastavka toka slikarstva u vremenu nezaustavljivog bujanja mas-medija selebriti društva, neoliberalnog kapitalizma, neometanog bogaćenja nove japi-klase i sl. Ili je to bio samo odgovor umetnosti i umetnika – možemo i mi da se približimo (svidimo) većem krugu posmatrača i neobavezno obrazovanih konzumenata, ljubitelja i kolekcionara. Pre(iz)lazak sa ulice u galerije bio je alarmni signal novim, mlađim umetnicima – krenimo i mi tim putem. Napadnimo ih njihovim oružjem, sredtsvima i njihovom estetikom. Mada sve to može da izgleda i kao nova novokapitalistička ujdurma i vešto osmišljena prilika za punjenje već prepunih bankovnih računa, nema razloga da ne verujemo da su umetnici u svom tom galimatijasu uticaja i situacija, našli, ili se bar trude da nađu, nove mogućnosti za osmišljavanje svojih radova pa i ličnog slikarskog stila kao sasvim legitimnog umetničkog postupka.

Od samog početka Babić je zacrtao svoj umetnički / slikarski put. Njegov stil se nije u značajnijoj meri menjao mada je, naravno, prirodom sazrevanja i odrastanja, doživljavao određenu evoluciju. Nikako revoluciju, možda samo povremeno i to na polju izabranih motiva ili određenih serija i ciklusa slika. Kao retko koji slikar Babić je uspeo da ostane originalan, samoponovljiv, kako bi svako ko je nekada video neki njegov rad, mogao i morao da prepozna poseban autorski rukopis. Debele, crne konture likova i događaja na njegovim slikama urezuje se u pamćenje posmatrača. Filozofija njegovih radova se nastavlja u temama kojima se bavi podrazumevajući proces originalnog slikarskog postupka. Može se reći da su njegove slike izrazito ‘komercijalne’ i da je stvorivši svoj prepoznatljiv stil došao u, već poznatu, situaciju, umetnika u malenoj zemlji i da bi, u drugačijoj situaciji i društvenim uslovima, sa njegovim radovima bilo verovatno nešto drugačija situacija.

Izvor: msuv.org