Kombinacija crtanja grafita, muzike, plesa i ektremnih vožnji točkaša obeležila je petak, 17. maj, u Novom Sadu. Atmosfera u Kulturnom centru Lab (KC Lab), blizu Futoškog parka u Novom Sadu, je već pre samog ulaska u dvorište odisala nekom neuobičajenom energijom. Za sve one koji nisu znali da se nešto održava unutar ograde, pažnju bi im privkuli skejteri, koji su neustrašivo izvodili razne “fore” na svojim točkašima ispred KC Laba. Postavljena dva uspona na trotoaru tzv. kickera su učinila da je trotoar idealno mesto za sve ljubitelje ekstremnih okreta, te je mogao da se pridruži svako ko bi u prolazu dobio želju da se oproba.
Nakon prolaska kroz točkašku zonu, u dvorištu KC Laba je vladala veoma opušten vajb. Veliko platno postavljeno za sve ljubitelje umetnosti crtanja je počelo da dobija svoje prve šare. Svi koji su bili znatiželjni kako nastaju grafiti, koliko vremena treba za isti, kakve boje i kakve alate koristiti, mogli su da se oprobaju na licu mesta i da o svemu tome saznaju od Uroša Trboja i Aleksandra Bunčića, velikih stvaraoca grafita na našim prostorima. Interesantno je bilo posmatrati ljude raznih godina, naizgled potpuno različitih ličnosti, a opet svi sa istom pozitinom energijom i željom za upoznavanjem, druženjem i razmenom iskustava i ljubavi u vezi neke od zastupljenih umetnosti tog dana.
Uroš Trboja je ljubav prema crtanju imao još od osnovne škole, a konstantno šaranje po sveskama ga je privuklo izradi grafita. Naglasio je da je počeo sa crtanjem grafita, jer mu je mogućnost da se njegovo delo pojavljuje na različitim mestima pod njegovim inicijalima, zaštitnom oznakom ili imenom bilo veoma privlačno, bez obzira što identitet autora grafita najčešće znaju samo oni koji se time i bave.
Na pitanje da li mu crtanje grafita oduzima puno vremena, odgovorio je: “Na kraju nije ispalo ni kao oduzimanje puno vremena, jer mi je to sada profesija i zaradjujem od toga za život, tako da ako si dovoljno uporan i voliš to, svo to odricanje se na kraju vrati.”
Nakon laganog učenja o tome kako grafiti nastaju, deo prisutnih se prebacio na pripreme pred plesno takmičenje “BREAKING & HIP-HOP BATTLES” na koje su mogli da se prijave svi koji žele da pokažu svoj plesni stil i osećaj za stvaranje free style pokreta uz zadatu muziku. S obzirom na to je mogao da se prijavi svako, bez obzira da li se bavi plesom ili ne, i da je učešće bilo besplatno, bilo je dosta prijavljenih. Forma takmičenja je bila takva su i breakeri i hiphoperi imali po 20 minuta da u krugu, koji je bio sačinjen od takmičara, zauzmu prostor i pokažu svoje umeće, odnosno zadatak je bio da “isteraju” onog koje duže vreme u centru kruga. Na vrhuncu takmičenja je scena bila tačka udara različitih ličnosti, osećaja za muziku i plesnih pokreta. Bilo je divno gledati kakve slike plesači stvaraju samo svojim pokretima.
Nakon završenih kvalifikacija, a potom izbora top 8, a onda i top 4 najboljih plesača, došlo je do finala. Svako je imao šansu za pobedom, ali pošto uvek može biti samo jedan, titulu pobednika u HIP-HOP BATTLE-u je odneo Nikola Planka iz Beograda, a u BREAKING BATTLE-u Stefan Filipović iz Beograda. Obojica pobednika su deo plesnih ekipa, koji zajedno sa plesačima iz različitih zemlja bivše Jugoslavije žele da kulturu Hip – hop-a, Break-a i drugih srodnih urbanih kultura dignu na malo viši nivo, kao i da šire tu iskrenu emociju i pozitivnu energiju koje ove kulture nose sa sobom.
Pobednici takmičenja dodaju da je Battle ili tzv. “borba” u plesu i počela kao mesto gde bi ljudi svoje nesuglasice umesto nasiljem rešavali plesom, jedino što je, nažalost, ostala ta predrasuda da ovu kulturu neminovno prati nasilje.
Na pitanje, šta ih je privuklo da dodju u Novi Sad da se takmiče, Nikola Planka je odgovorio: “Ovde su pravila drugačija… Ovde nije bitno da li si Slovenac, Srbin ili Hrvat, nema tih predrasuda. U plesu nigde nema predrasuda, ali Novi Sad kao grad je ceo bez predrasuda.”
Stefan Filipović je dodao da smatra da je ovakav tip događaja odlično mesto da se mladi plesači oprobaju u plesu, te da ih treba organizovati što više. Naglasio je da je bilo dosta početnika u “borbi” za koje smatra da ukoliko učestvuju na još par takmičenja ovakvog tipa mogu postati jednako dobri kao i on, ili bolji. Svrha ovakvih takmičenja je ostvarivanje mladih kao individue, a to je nešto što se kroz ples vidi i Stefan smatra da se od takvih plesača može dosta naučiti.
Kako ovakvih događaja nema puno u Srbiji, sudija “battle-a” Lesa je naveo da je urbana scena kod nas još uvek jako mala, ali ono što će dobrineti njenom razvoju jesu baš ovakvi dogadjaji, jer šalju dobru poruku i dobru energiju, a to je srž HIP-HOP kulture.
Od samog početka ovog JAM događaja, pa do kasno u noć ispratilo ga je veliki broj DJ-eva, ko što su: Zupany, MGgost, DJ Dee, Banzae i dr.
Na samom kraju mog upijanja svih delova ovog JAM događaja, počev od skejtera, crtača grafita, plesnog takmičenja i odlične muzike, opšti utisak je bio da su se organizatori Plesno udruženje Groove na čelu sa Vesnom Pašćanović i predstavnici Streetwise-a veoma potrudili da kroz ovakav događaj održe urbanu kulturu, koja očigledno traži nove pristalice da bi kao takva opstala.
Ana Ilić
Foto: Milana Cvrkotić
