Ovog vikenda u Novom Sadu koncert je održao jedan od najomiljenijih bendova iz susedne Hrvatske-Debeli Precjednik. Prvi put sam ih slušala još u srednjoj školi i da budem iskrena tad nisam bila neki fan, ali sam bila znatiželjna da vidim zbog čega važe za jedan od najboljih live bendova u regionu. I uverila sam se u subotu, 18. februara u Crnoj kući.Svirka je počela oko deset sati nastupom One Step Away koji je prvi put došao u naš grad, nadamo se ne i poslednji. Crna kuća je za divno čudo bila puna od samog početka i novosadska publika se konačno naučila da treba da ispoštuje i predgrupu. Čak su imali i lomljavu instrumenata koliko su bili žestoki. Odsvirali su nekoliko pesama sa novog albuma „Ni grama srama“ (koji su kritičari proglasili za jedan od najboljih albuma u Hrvatskoj) kao i stare pesme sa prethodnog albuma. OSA je baš prijatno osveženje, energični, drski, agresivni, pravi pank.
Nakon dobrog razdrmavanja publike na scenu se popeo Debeli Precjednik. Iako je delovalo nemoguće, prostor se još malo popunio dok su najverniji fanovi bukvalno obesili na binu i već sa početkom prve pesme nastao je haos u publici. Od prve pesme „Surrender now“ krenula je šutka u prvim redovima koja se nije zaustavljala sve dok bend nije sišao sa bine. Debeljaci se nisu mnogo obraćali publici već su nastavili sa dobro poznatim repertoarom „Waste of my time“, „Drowning“, „Petar Pan Syndrom” dok je prostor između publike i bine bukvalno nestao, morala sam se skloniti jer sam ostavila Martinke u kući i nisam mogla da se uhvatim u koštac sa takvim ludilom koje se odvijalo ispred bine. Na sve strane letelo je pivo, flaše, a neko je ostao i bez patika. Publika je uspela da predahne samo dok je bend odsvirao novu pesmu kao najavu novog materijala, jer su bukvalno sve pesme od prve do poslednje horski pevale. Bend je nastavio sa starim hitovima „Another day“, „Guilty consciense“, dok se bina pretvorila u skakaonicu gde je svakih nekoliko minuta euforična publika hvatala i nosila obožavetelje ovih osiječkih pankera. Sa novog albuma „Godina majmuna“, Debeli Precjednik odsvirao je samo dve pesme, ostatak koncerta su svirali stare pesme i završili sa jednim od najvećih hitova „Moja su koljena umorna od moljenja“.
Ako bih mogla opisati jednom rečju šta sam videla na ovom koncertu mogla bih reći samo ljubav. Zaista su bile dirljive scene grljenja i ljubljenja publike sa pevačem i basistom Tinom i Igorom koji su jedva uspeli da se održe na bini od toliko ljudi koji su ih vukle u prve redove da zajedno otpevaju pesme. Ukratko, Debeli Precjednik je bend koji svaki pravi panker treba da čuje i vidi bar jednom u životu, takav spektakl se ne propušta.
Dragica Mačkić
Foto: Jelena Petrović (Helly Cherry)
