Kristina Bjelić u Novi Sad je došla iz Požege, mesta u blizini Ovčarsko-kablarske klisure, koje opisuje kao pravi prirodni raj. Upisala je smer Socijalni rad na Filozofskom fakultetu, ali kaže da se pre svega, odlučila za grad u kom će studirati:
-Moj izbor je bio Novi Sad, prvo sam izabrala grad. Zaljubljena sam u Dunav, Tvrđavu, blizinu Fruške Gore i najvažnija stvar od svih je da plan i program smera Socijalni rad na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu meni može pružiti mnogo znanja koje sam želela (mislim na akademsko znanje). Volim svoj fakultet najviše na svetu, da postoji mogućnost spavala bih na faksu. Uz to, volela bih da radim na fakultetu i učestvujem u kreiranju socijalne politike, kao i da budem psihoterapeut.
Odabir ovog smera na Filozofskom fakultetu bio je logičan, budući da je Kristina i u svom rodnom gradu bila član Crvenog Krsta i učestvovala u brojnim aktivnostima:
-Bila sam volonter Crvenog Krsta u Požegi, gde sam bila edukator, ubrzo i koordinator programa PHV-a, ali i pored dodatnih obaveza nastavila sam da držim radionice “mojoj deci”. U toku srednje škole sam bila član vršnjačkog tima, organizovala sam razne tribine pod nazivom “Reci stop nasilju”. Kroz Vršnjački tim sam učila o raznim vidovima nasilja, društvenim ulogama, uvidela sam važnost obrazovanja ljudi o nasilju i o prijavljivanju nasilja. U Vršnjačkom timu, uz časove psihologije i sociologije u toku srednjeg obrazovanja sam stekla znanje i iskustvo za reagovanje u različitim rizičnim situacijama. Najznačajnija figura za moje profesionalno opredeljenje je bila pedagoškinja Snežana Stamatović, koja mi je pružila lepezu znanja i puno podrške u odabiru fakulteta. Od meni najznačajnijih uspeha iz Krsta, rado se sećam učešća naše jedinice na PHV festivalu u Zrenjaninu, gde smo učestvovali sa predstavom koju smo sami osmislili. Cilj je bio dizanje svesti određenih starosnih grupa (u ovom slučaju četvrtaka – osnovna škola) o toleranciji, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, pravima deteta. Naravno, tu je i nezaboravna obuka u Baošićima za edukatore pomenutog programa.
Kristina je već godinu dana aktivna kao član Udruženja Prevent koje se bavi unapređenjem kvaliteta života ljudi, posebno mladih u riziku i marginalizovanih populacija:
-Nakon završetka prve godine prijavila sam se na konkurs za volontere udruženja Prevent. Želela sam da dam sebi vremena, da se uhodam i vidim koja organizacija meni najviše odgovara. Prevent nudi čitavu lepezu mogućnosti za napredak, individualni razvoj, usavršavanje i ono što je najvažnije živ kontakt sa korisnicima. Organizacija jako dobro funkcioniše, nas volontere drže kao malo vode na dlanu i u svakom momentu kada vidimo naše korisnike shvatamo koliko važnu stvar radimo. Pored rada sa seks radnicima i osobama koje injektiraju droge, seminari, kongresi i organizacije događaja su obeležili prethodnih godinu dana mog volonterskog staža u ovoj organizaciji.
Pored rada u Prevent-u i predavanja, Kristina se u slobodno vreme bavi svojim hobijima, a otkriva koja su njena omiljena mesta u Novom Sadu i šta je ono što ju je posebno osvojilo kod Novosađana:
-Sviram gitaru i pevam već deset godina. Omiljene grupe su mi Goblini, HP i ČBS. Volim da provodim vreme na keju, u Dunavskom parku i “Šamroku”. Ljude u Novom Sadu obožavam, imam utisak da su jako empatični, a da nisu nametljivi. Imam osećaj da kada bih se osećala usamljeno ili da mi je potrebna neka pomoć- da bi se našao neko ko bi je altruistički pružio.
Rad u Crvenom Krstu u svom rodnom gradu i volontiranje u Prevent-u u Novom Sadu, doneli su joj dragocena iskustva, ali i neke veoma lepe uspomene kojih će se zauvek sećati:
-Nakon tribina koje sam držala javljali su se srednjoškolci koji su žrtve nasilja (upečatljiva mi je jedna devojka koja je bila žrtva seksualnog nasilja od strane svog oca) pa smo uz pomoć pedagoškinje uspeli da joj obezbedimo podršku i institucionalno rešenje problema. Npr. zanimljivo je da smo za vreme PHV festivala odseli u Kaštel Ečkoj i “moja deca” su imala svoju sobu, međutim uveče su svi došli i spavali u mom krevetu, nas petoro.Tako je bilo svako veče.
Kad je reč o planovima za budućnost, Kristina sebe neko vreme vidi u Novom Sadu radeći sve ono što je ispunjava, ali bi želela i stručno usavršavanje:
-Volela bih da ostanem u Novom Sadu jedan period svog života (da radim na faksu, psihijatriji, u zatvoru, kao psihoterapeut), ali bih volela da odem u Norvešku i da dobar deo svog života posvetim građenju karijere i usvajanju novih znanja i veština kako bih mogla da pružim korisnicima mnogo bolju, uslovno rečeno, uslugu.
Priču pripremila: Vladislava Milovanović Milošević
Fotografije ustupila Kristina Bjelić.
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
