Harizmatični slovenački kantautor srpskog porekla Robert Pešut nastupiće sa svojim bendom na ovogodišnjem Nišvilu druge večeri festivala u petak, 12. avgusta.
Tokom tri decenije, Magnifico je stekao status velike zvezde i to ne samo u balkanskim okvirima. Magazin »Roots World« je o njemu još 2010. godine napisao: „On ima umetničko ime koje odgovara “pastiškoj” ličnosti čiji bezbrižni ekscesi aludiraju istovremeno na Liberačea, Madonu, Borata, Duanea Edija, Enija Morikonea, Klinta Istvuda…… S druge strane, “Sound and Image” je o njemu rekao: „Sa finim odmakom od duvačkog zvuka srpskih romskih orkestara i van okvira Kusturice i Bregovića, Magnifiko je izgradio svoj krosover-svet koji meša bukvalno sve u pop biznisu što miriše na apokaliptičnu zabavu. Magnifico je stvaran i stoga ne mora biti verodostojan”. On pak u svom karakterističnom stilu za sebe kaže: ”Ja sam šarlatan. Nemam diplomu, ne znam da čitam muziku, ali komponujem muziku za filmove. Shvatio sam da je izvođenje muzike najviši nivo šarlatanizma i paranauke. Napravljen je za ljude poput mene.”
U rodnoj Sloveniju ga smatraju nacionalnim blagom, a nepodeljeno oduševljenje izaziva i ne samo zemljama okruženja. Njegove pesme su mešavina popa, R&B-a, tehna, surf roka, tvista, latinoa, turbofolka i Balkanfanka. Tekstovi, često provokativni, interpretirani su takođe na samo njemu svojstvenoj mešavini slovenačkog, srpskog, italijanskog i “slomljenog engleskog”. Prelomni trenutak njegove karijere bio je 2004. godine kada je Soni Music Entertainment objavio njegov četvrti studijski album „Eksport/import“, sa hitovima „Hir ai kam, Hir ai go“ i „Giv Mi Mani“, a njegov peti studijski album „Magnification“ objavila je Piranha Musik. Prvi singl sa albuma „Zum zum“ koji spaja salvu surf gitara sa zvukom čarobnjaka romskog saksofona Ferusa Mustafova.
ni
Jedan od ključeva za objašnjenje fenomena Manjifika je činjenica da ga poštuju i probirljivi intelektualci, ali i najšira publika koja se okuplja na njegovim koncertima. Veliku popularnost u Srbiji duguje i saradnji sa Draganom Bjelogrlićem za čije je filmove “Montevideo bog te video” i „Montevideo, vidimo se“ kao i seriju “Senke nad Balkanom”, napravio upečatljivu muziku, koja je nastavila svoj život i nezavisno od malih i velikih ekrana. Njegova pesma “Pukni zoro” iz filmskog serijala “Montevidea” savršen je primer umetničkog dela koji prevazilazi svog autora.
Pesmu je za soundtrack na španskom (pod imenomm “Madrugadas” otpevala čuvena španska pevačica Luz Casal (poznata pre svega po kultnim pesmama “Piensa en mi” i “Un ano de amor” koje su obeležile kultni film Pedra Almodovara “Visoke” potpetice”), a u pratnji Umetničkog ansambla Vojske Srbije “Stanislav Binički” sa kojim Magnifico ima i uspešnu koncertnu saradnju. Osećaj autentičnog, vanvremenskog klasika toliko je duboko odjeknuo u srpskom narodu da su oko njega istog trenutka niknuli brojni mitovi. Veliki procenat stanovništva još uvek veruje da je „Pukni zoro“ zaista tradicionalna ratna pesma nastala u vreme Prvog svetskog rata, pa nije retkost da zbog nje često izbijaju i kafanske tuče u odbranu ideje da je pesma prvobitno napisana za „Gvozdeni puk“, najodlikovaniju jedinicu u istoriji srpske vojske. Čak i suočeni sa nepobitnim dokazima, mnogi ne mogu da poveruju da je tako autentičnu, srceparajuću narodnu pesmu mogao da osmisli tako moderan izvođač. Pesma se čvrsto etablirala kao glavni “soundtrack” i na nacionalnim sportskim događajima visokog nivoa. Čuti kako je uglas peva 50000 glasova na legendarnoj beogradskoj Marakani je iskustvo koje se ne zaboravlja.
“Pukni zoro” je u muzičkom serijalu RTS-a proglašena za jednu od 60 najlepših srpskih “narodnih” pesama. Slična stvar se ponovila i sa pesmom “Divna” – delom soundtracka serije “Senke nad Balkanom”, koja takođe postaje kafanska himna.
