Zanimljiva fuzija žanrova, tekstovi sa insipirativnim porukama koje nas teraju da pronađemo ono dobro u sebi, energični nastupi i pozitivna porodica, kako vole za sebe da kažu, reči su kojima bismo mogli opisati novosadski bend Kolaps.
Kolaps uveliko radi na trećem studijskom albumu, koji bi trebalo da se pojavi uskoro, planiraju svirke i snimanje spotova, a o tome šta je njihova pokretačka snaga i kakvo iskustvo imaju iza sebe razgovarali smo sa frontmenom Kimijem.
Postojite skoro deset godina. Kako vidiš Kolaps sada u odnosu na početak?
Kimi: U vreme kada je Kolaps osnovan bilo je zaista mnogo bendova žanrovski različitih, takođe je bilo i mnogo prostora za sviranje i to se donekle koristilo. Kolaps je uvek bio vrlo aktivan bend u svim segmentima, tako da je i tada mnogo svirao i snimao, pretežno demo snimke, ali se uglavnom vrteo u krug kao i većina tadašnjih bendova. 2009. godina se može smatrati novim početkom za bend jer se tada postava potpuno izmenila i od tada je u ovom sastavu. Došli su ljudi puni snage, energije, vere i ljubavi prema rokenrolu sa željom da vredno rade i sviraju. Brzo smo postali porodica i rezultati su se ređali jedan za drugim. Festivali, albumi, spotovi. Mnogo svirki i iskustva je iza nas, što nam mnogo pomaže u sadašnjem radu. Imamo još mnogo da radimo i naravno kao i uvek, spremni smo.
Zanimljivo mi je uvek kada vidim da sebe predstavljate kao najpozitivniji kolaps u gradu. U čemu se ogleda ta pozitiva?
Kimi: To je nešto što su ljudi prepoznali kod nas prateći nas. Jednostavno bez obzira na naizgled bezazlenu situaciju u kojoj se društvo našlo, povlačenje u crne misli i depresiju kao i otuđenost ne pomažu već pojačavaju sam intenzitet ogorčenosti. Kolaps se u većini tekstova bavi baš ovom problematikom, ali je na kraju osvrt na ono što svako od nas nosi u sebi, a to je ogromna pokretačka energija koja može biti uspavana, ali se može pokrenuti jednostavnom voljom za preživljavanjem. Greške su tu da te uče . Usne ima svako i bilo kada u toku dana one mogu da postanu osmeh. Posle pada ustaneš i shvatiš koliko je lepo stajati. Ne možemo promeniti svet, ali ako uspemo da dopremo do pojedinca i pomognemo mu, to će biti dovoljno. A to i jeste naša misija.
Vaša muzika predstavlja mešavinu hardkora, panka, metala. Ima li dovoljno prostora na našoj sceni za tu fuziju?
Kimi: Nikada nije bilo više prostora za tako nešto. Crossover je davno zagrebao po našoj sceni, ali opterećenost bendova određenim popularnim žanrovima ih je ograničio i u mnogome uticao na kreativnost i specifičnost, što je dovelo da bendovi skoro potpuno liče jedni na druge i publika je prezasićena. Mi sviramo sve ono što volimo i što nam prija ne obazirući se da li to pripada nekoj grupaciji ili ne. Potpuno smo slobodni u kreativnom smislu.
Kako bi ocenio publiku na našim prostorima-da li su otvoreni za nova iskustva i saznanja?
Kimi: Kao što je poznato naša publika važi za jednu od “najtežih” publika u regionu. Do nje se svakako može dopreti, ali ona se ne može prevariti. Publika oseća i vidi i ako joj daš svu iskrenost ona će to znati da ceni i vratiće ti istom merom. Starija publika je to dosta dobro prihvatila, naš stav i naš put jer je prepoznala mnoge od bendova koje su nekada slušali. Naravno postoji i mlađa publika željna proučavanja i želje da se muzički potkuje u šta se uverimo posle svakog nastupa.
S obzirom da su vaše pesme na srpskom i engleskom, a ima i španskog, da li smatraš da muzika nema granice i da se kvalitet prepoznaje uprkos jezičkim barijerama?
Kimi: Apsolutno. Ne samo muzika nego svaki vid umetnosti. Kako je to jednom Bukovski spomenuo “Umetnost je radost kazivanja istine”. Umetnost nosi odgovore i znanje. Znanje je osnova za napredak i borbu protiv ucrvljalih stavova i sunovrata generacija. Na žalost to mnogim moćnim ljudima trenutno ne odgovara i zato je umetnost bačena u ćošak zaborava, a ako se iz njega mrdne svim silama se trude da je omalovažavaju. Pošto je bezgranična ona ne može biti zaustavljena i uvek će pronaći put do ljudi koji je traže.
A po dosadašnjem iskustvu da li vam bolje prolaze pesme na srpskom ili na engleskom?
Kimi: Stavovi u tom pogledu su podeljeni, mada i ljudi koji su više za engleski jezik nesvesno prihvataju pesme na srpskom jer kada im se neko obrati na maternjem jeziku poruka automatski postaje mnogo prisnija.
Skoro ste prepevali neke svoje pesme i njima najavili treći studijski album. Kad stiže, šta nas očekuje?
Kimi: Upravo radimo na “peglanju” novih pesama. Ponovo će pesme biti na srpskom jeziku. Muzički mislim da će album biti još tvrđi od prethodnih. Pod tim mislim na mnogo zreliji pristup samim pesmama. Muzika i tekstovi su mnogo kompaktniji i nose još veću silinu nego prethodne pesme. Biće i nekih iznenađenja, ali u suštini put Kolapsa je isti. Obraćamo se običnom čoveku i njegovoj povređenoj duši. Osvrt na društvo koje je postalo deponija besmisla i nemorala je prisutna u stavu Kolapsa kao i do sad i naravno žestoka osuda politike kao globalnog zla. Ovaj put se još više obraćamo pojedincu i njegovim emotivnim lomovima u svakom smislu.
S obzirom na sve o čemu smo pričali pretpostavljam da nije lako izdati album. Bendovi uglavnom sami sve finansiraju, a izdavača ni od korova. Koja je onda motivacija da se objavljuje novi materijal i da se ulaže toliko energije i novca?
Kimi: Pitanje koje se proteže sad već decenijama. Sve o čemu smo pričali i jeste smisao ovog benda kao i mnogih koji i dalje opstaju uprkos svim agonijama u kojima se našao RnR. Mi smo porodica. Ogromnu energiju i posvećenost dajemo Kolapsu i kada se čini da se ništa ne vraća od toga neko se javi da mu je tvoja muzika popravila dan. U tom trenutku sve je malo naspram toga. Sama muzika svima nama popravlja dan i daje dovoljno sreće i snage, mnogo više nego što potrošimo, da izguramo i svoje lomove i da nas zakrpi na mestima gde smo načeti. To zna da bude dovoljno.
Smatraš li da je video materijal važan za predstavljanje benda i kome su spotovi pre svega namenjeni-publici ili možda promoterima, organizatorima domaćim i stranim ili medijima? Na određene medije dospeva samo društveno poželjan materijal pa bih te molila da se osvrneš i na to.
Kimi: Video je veoma bitan i uvek će biti. To sada ne izgleda tako, pošto se on može ispratiti jedino na Youtube kanalu, a ljudi su trenutno više zainteresovani za babu koja žonglira nego za muzički video. Odliv mozgova na brodove i po inostranstvu je u mnogome uticao da se publika ospe. Na našim koncertima smo imali prilike da se uverimo da spotovi ipak imaju udela. Ljudi znaju pesme i uglavnom se vezuju za one za koje je snimljen video. Promoteri i organizatori mogu da presude na osnovu videa, ali kod nas to baš i nije presudno jer svi smo svedoci da bendovi bez ikakvog ukusa i stava i sa užasnom produkcijom svog stvaralaštva dospevaju na određene pozicije. Što se tiče medija i cenzure to postaje apsurd. I ovako slaba propraćenost RnR se posebno ugnjetava tako što se naprave namenske emisije ili portali koji za kratko vreme poprime pop formu. To je jedna ogromna i veoma teška borba koja se prevazilazi samim kvalitetom. Kvalitet i istrajnost su nepobedivi.
Koje je najpozitivnije iskustvo Kolapsa?
Kimi: Rad sa ljudima koji su nam dali mnogo od sebe, a neki od njih nas nisu ni poznavali dovoljno. Rad sa prijateljima i ljudima koji su nam nesebično pomogli oko snimanja spotova je jedno zaista veliko i lepo iskustvo koje je dalo ogromnu snagu bendu i veru da postoji mala, ali odabrana armija koja je spremna da pogine za RnR. Moram da spomenem i ogromnu čast koja je učinjena za nas kada smo pozvani da otvorimo Koncert godine, definitivno najbitniji RnR festival, zbog kojeg neki od nas i sviraju RnR. Taj poziv je za mene lično nešto najveće što se desilo jer gajim ogromno poštovanje prema toj bini i svim ljudima koji su izgradili kompletan RnR u ovoj zemlji i regionu.
Za kraj našeg prvog zvanično zapisanog razgovora zamolila bih te da kažeš kakvi su planovi Kolapsa za naredni period i sledeće godine slavite jubilej pa da li možemo očekivati nešto specijalno za tu priliku?
Kimi: Trenutno smo skoncentrisani isključivo na album. Pored albuma u planu su i koncerti. Pred kraj novembra bismo trebali da imamo par koncerata sa velikim srpskim bendovima, ali još čekamo potvrde, a za proleće već imamo i zakazanih termina, a usput se možda desi i turneja koja nas odvede preko, tako da se Kolaps nastavlja. Pored svega toga već se prave planovi za spotove i uskoro počinje rad i na tom polju. Što se tiče godišnjice još je negde rano o tome jer zaista imamo mnogo posla oko ovog albuma i spotova koji će ga propratiti, ali imamo i za to neki plan, naravno kao i uvek..nešto na sledeću jesen, a do tada živi i zdravi bili i neka RnR uvek bude uz vas.
Ivana Jovanović
Foto: Nina Latinović
