Bend Po kratkom postupku iz Beške postoji od 2002. godine. Nedavno su izdali EP “U raskoraku” za čije je snimanje i produciranje bio zadužen Nemanja Velimirović, a izdat je u CD formatu pod etiketom “Slušaj najglasnije”.
O radu benda pričali smo sa gitaristom Miroslavom Mikijem Veselinovićem.
Da li je i bend nastao kao što ime kaže „po kratkom postupku“?
Miki: Otprilike. Bilo je nekoliko naziva u opticaju, ali smo na kraju presekli ‘’po kratkom postupku’’.
U početku ste radili obrade, ali se niste na tome zadržali. Šta vas je motivisalo za autorski rad?
Miki: Od početka nam je bila namera da radimo autorske pesme. Obrade su nam poslužile za to ‘’sviračko upoznavanje’’ kao i za prve žive svirke dok nismo imali dovoljno autorskih pesama. Mada i dan danas umemo da ubacimo poneku obradu u set-listu.
Dosadašnja izdanja?
Miki: Demo (2006), prvi album “Iz prve ruke” (2010), EP “Sve po spisku” (2012), EP “U raskoraku” (2015).
Zašto ste se odlučuli da poslednji EP bude u CD formatu s obzirom da većina autora sada koristi digitalne formate?
Miki: Hteli smo nešto više od jednog ‘’linka na internetu’’. S druge strane, kad nekom želiš da prezentuješ svoj rad i daš mu u ruke ‘’hard copy’’, deluješ ozbiljnije. A tu su i kolekcionari koji vole da imaju svoj primerak LP/CD/MC…
Snimili ste nekoliko spotova. Da li je spot danas nužnost ili je prevaziđena stvar s obzirom da je sve manje emisija gde se to može emitovati osim postavljanja na YouTube kanal?
Miki: Mislim da je još uvek bitna/nužna ta ‘’vizuelizacija muzike’’ kroz video spotove i pojavljivanje na mediju kao što je televizija. Nažalost, sve je manje tog medijskog prostora ‘’na ovim prostorima’’ i sve brzo završi na Youtube-u (i audio i video).
Beška nije baš epicentar muzičkih dešavanja, ali vi učestvujete u organizaciji Gitarijade, ako se ne varam, koja se održava jednom godišnje. Koliko takvi događaji znače za manja mesta i za promociju rokenrola?
Miki: Ne znam za druga ‘’manja mesta’’, ali Gitarijada u Beški traje (s kraćim prekidima) skoro 30 godina i mislim da je postala značajna za promociju rokenrola i urbane kulture uopšte. Podstakla je i nas i još neke klince posle nas da uzmu instrumente u ruke i urade ‘’nešto svoje’’. Mi smo se u zadnjih nekoliko godina aktivno priključili organizaciji kada je došlo do ‘’smene generacija’’ i ‘’preuzimanja štafete’’. Trudimo se da na Gitarijadi predstavimo bendove različitih žanrova za čiji autorski rad mislimo da zavređuje pažnju publike. Naravno, u skladu sa mogućnostima.
Da li imate podršku svoje sredine što se tiče rada benda?
Miki: Svakako! Verovatno nas u početku nisu shvatali ozbiljno i da će sve to potrajati ovoliko. Kada smo snimili prvi album to mišljenje se promenilo. Bar ja tako mislim 🙂 .
Koliko često imate nastupe?
Miki: U proseku dvadesetak svirki godišnje. Nekad više, nekad manje. Sve zavisi od privatnih obaveza članova benda. Rado sviramo gde god ima interesovanja za našu muziku, ali to više ne radimo “ispod svake cene” (“Ko shvata taj shvata, ko ne shvata…”).
Planovi za ovu godinu?
Miki: Trudićemo se da promovišemo što bolje ovaj EP. Uradićemo jedan video spot, sviraćemo gde god i koliko bude moguće.
Ivana Jovanović
