Banja Luka, 26.5.2023.
Ova reportaža nastavak je one od juče, pa ako vam je promakla, pročitajte ovde, čisto da povežete konce. 🙂
Prva misao koju sam imala u glavi probudivši se u petak ujutru odnosila se na preudobni dušek, kom sam oduševljena kvalitetnim snom čak i spevala pesmicu, ali neću je podeliti sa vama. A prva aktivnost koju sam imala i pre odlaska u toalet bila je slikanje dušeka iz više uglova, kako bi moja mama stekla kompletan utisak na kakvom kraljevskom dušeku sam ja spavala. Poruka je glasila: “Ovo moramo nabaviti!”
Doručak, kafa, pa još jedna tura spavanja obeležili su prepodne, a za vreme moje regeneracije, na Kastelu se dešavala dnevna žurka na kojoj su uživali, sada već odomaćeni bajkeri iz celog sveta. Kao i prvog dana, od 13h u ograđenom prostoru koji je bio specijalno napravljen za sve bajkere, nastupili su bendovi Rok Apoteka, Najda-Balkan Trip i Django & Space Cowboy.
Verovatno su nastupali malo drugačijim redosledom nego dan ranije, ali s obzirom na atmosferu koju su pravili, potpuno je nebitno ko je u kom terminu svirao. Veliki broj stolova sa klupama brzo se popunjavao kožnim prslucima prepunih šarenih amblema i oznaka kom klubu i državi pripadaju. “Radna” temperatura postajala je sve veća a žurka sve bolja.
Ali to nije sve, reka bajkera slivala se u dolinu Kastela pa se broj motora parkiranih ispred ulaza na tvrđavu iz sata u sat rapidno povećavao. Od 17h do 18h bajkeri su nam priredili još jedan fantastični Stunt Show. Grmelo je, dimilo je, ostavljali su nas bez daha i podgli adrenalin na vrh lestvice.
Večernji program bio je zakazan za 20.30h a koncertni deo drugog dana otvorio je beogradski bend DLM – Deca Loših Muzičara. Ma koliko ja njih i dalje u svojoj glavi nekako doživljavala kao jedan od mlađih bendova, nemam pojma zašto, moram se pomiriti sa činjenicom da DLM ove godine slavi 35 godina postojanja! Malo li je! Iako je u toku dana kiša sporadično padala, na samom početku svirke delovalo je da ćemo ove večeri proći bez kiše, ali bila je to loša procena. Ubrzo nakon samog početka, kiša je počela da pada i na svakih petnaestak minuta prestajala i ponovo počinjala. Organizatori su rekli “U slučaju kiše, gorimo još više” i bili su u pravu. Nema tog blata ni te kiše koja će sprečiti bajkere i ljubitelje dobre i kvalitetne muzike, da uživaju u provodu.
Deca Loših Muzičara je bend koji za sebe kaže da su odličan live bend neobičnog zvuka. A da to i jesu dokazali su i ove večeri kada su hitovima “Dobar dan”, “Flora i Fauna”, “Ljubav”, “Prolećni dan”, “Ljubomora”, “Dezodorans” i mnogim drugima u sat i po svog programa, rasplesali prilično popunjen blatnjavi prostor ispred bine. Ono što se iz aviona vidi kada je ovaj bend u pitanju je da oni toliko uživaju u izvođenju svojih pesama da ponekada imam osećaj da zaborave da je publika ispred njih. Potpuno su u svom filmu, svom vajbu u koji uvuku i publiku. Prosto nije moguće ostati mrtav ‘ladan i ne odreagovati na njihovu energičnu svirku. Nema šanse! Uživali smo, napunilli se energijom i uzburkali krv za sve ono što je usledilo.
A usledio je bend čiji je frotmen čudo prirode i uopšte se ne šalim. Gale iz benda Kerber je čovek čudo jer je blagosloven glasom koji je decenijama isti, ne gubi na snazi, volumenu i svaki put kada zapeva kažem, Bože mili ovaj čovek em je fizički malte ne isti od kad sam ja bila mlada, em peva isto kao kad sam ja bila mlada.
Kerber je bend koji bajkeri vole, ono….baš baš vole. A imaju i sreće jer za vreme njihovog nastupa kiša skoro da nije uopšte ni padala. Publika se razgalila, pevala iz grla “Bolje da sam druge ljubio”, “Kad ljubav izda” – u narodu zvana “Svetlana”, “Svet se brzo okreće”, “Hajde da se volimo”, baladu “Još samo ovu noć”, “Na raskršću” i mnoge druge. Kerber zaista ima veliki broj hitova pa je publika bila malo u dilemi šta pre snimiti telefonom. Teško je odlučiti, priznajem. Pred sam kraj njihovog nastupa počela je kiša. Ali mislim da to nema toliko veze sa njima koliko sa bendom koji je nastupao poslednji ove večeri.
Pogađate, za sam kraj na red je došao šećer koji se ne topi na kiši, Goblini i njihova publika. Oni su neuništivni, oni su jedinstveni i po milioniti put se pokazalo, oni su voljeni, jako voljeni. Potpuno očekivano, za vreme njihovog nastupa kiša nije padala, ona je pljuštala. Ali to nije mnogo omelo publiku koja je dočekala njihov nastup. Sa svakom pesmom kiša je padala sve jače i nije imala nameru da stane.
Koliko god da volim Gobline i uživam u njihovim nastupima, ove večeri ja sam bila fascinirana velikim brojem mlađe publike koja je mokra do gole kože stajala u prvim redovima, kao na borbenom frontu odlučni da ne popuste pred neprijateljem zvanom kiša. Čuli smo pesme “Ona”, “Deca iz komšiluka”, “U odbrani zla”, “Negde pred zoru”, “Cipjonka”, “Ima nas”, “Marjane, Marjane”, “Voz”, “Luna” i mnoge druge. Kiša je zaista toliko jako padala da je pod bine, koja je bila zaštićena od kiše, bio toliko mokar od velike količine vlažnosti vazduha da su se trake kojima su kablovi bili zalepljeni po podu odlepljivali sami od sebe, logično.
Goblini su kao i uvek dali svoj maksimum da bi se svi ti ljudi dobro proveli uprkos svim vremenskim nepogodama koje im nikako nisu išle na ruku. Bio je čak i bis, zvali su ih da se vrate na binu, a ja sam kao i svaka brižna majka samo razmišljala koliko su mokri, kako su im noge mokre, blatnjave, kako će takvi ući sad u kuću, ali misao koja mi je odzvanjala u glavi i najviše brinula bila je “oni će sutra svi da se razbole, svi od reda ima da naguraju temperaturu na 38”. Draga publiko, od srca vam dajem jedan veliki aplauz i nadam se da ste svi dobro. A vi dragi Goblini, zaslužili ste ovako divne i hrabre ljude u svojim redovima.
A sada rubrika “Verovali ili ne”.
Verovali ili ne, 10 minuta nakon što su Goblini završili nastup, kiša je stala. KIŠA JE STALA!
Ove večeri upoznala sam Supermena koji je ekipu Remix Press-a spasio gacanja po blatu, ali ja te večeri još uvek nisam znala da je on Supermen. To sam saznala tek sutra, a sutra ćete saznati i vi ko je on.
Vremenska prognoza nije obećavala mnogo bolje uslove ni za subotu, ali nakon ove večeri, shvatila sam da publika Moto Festa ima nadljudske sposobnosti i da nam više uopšte nije bitno kakvo će vreme biti. Jedva sam čekala da se bacim na onaj dušek s početka teksta, odmorim kao čovek i spremim za poslednje veče, koje po pravilu treba da bude najjače. A da li je tako bilo….čitajte sutra.
Vaša brižna majka,
Andrea
I ove super kul fotke napravila je Marina Pešić, osim onih koje nije.
