Fank diva i štićenica Prinsa, legendarna Nik Vest, nastupaće u okviru serijala Musicology Barcaffe Sessions, u beogradskom klubu Bitefartcafe, 26. marta.
Mlada talentovana basistkinja koja je sarađivala sa produkcijom Kvinsi Džons, Prinsom, Džonom Mejerom i mnogim drugima, postala je pravi virtuoz 21. veka. Njene kolege muzičari i kritičari smatraju je za jednog od najistaknutijih predstavnika nove fank scene.
Da li si oduvek želela da se baviš muzikom? Da li je postojalo vreme kada si mislila o tome da se razviješ u potpuno drugom smeru?
Nikada nisam želela da se bavim muzikom. Htela sam da budem inženjer ili profesor matematike u srednjoj školi. Nisam želela da budem umetnik koji nema novca i nema šta da jede, ali sam videla da su pozitivne stvari nastavile da se dešavaju svakim korakom koji sam napravila, i to me je učinilo da osetim da je muzika mesto gde želim da budem.
Zamalo da odustaneš od muzičke karijere kada si imala 18 godina jer ti je neki dečko rekao da si loša. Šta te je nateralo da opet uzmeš bas gitaru u ruke?
Haha. Ironija je u tome što je opet bio dečko taj koji me je naterao da se vratim basu! U pitanju je jedan dečko koji mi se sviđao. Tada sam bila model, a on mi je rekao da mogu mnogo više da postignem ukoliko budem koristila i svoje muzičke talente. To me je inspirisalo i obrisala sam prašinu sa svoje bas gitare.
Vrlo si blisko sarađivala sa Prinsom. Kako ste se upoznali?
Potpuno me je iznenada pozvao u prvoj nedelji novembra 2012. godine oko ponoći. Moguće da je moj broj telefona dobio od Džona Blekvela ili Hane, koja je bila je bila član 3rdEyeGirl benda. I dalje nisam sigurna kako je do toga došlo.
Da li ti je ostao u sećanju neki savet koji ti je dao?
Samo da budem NIK WEST. Da ne pokušavam da budem kao bilo koji drugi umetnik ili kao bilo koji drugi basista. Imala sam svoj talenat i zbog toga me je pozvao.
Koja je priča iza „Purple Unicorn“ pesme? Zašto ti je toliko važna?
Koliko si bila uključena u stvaranje muzike i spota?
„Purple Unicorn“… Koliko god želela da preuzmem zasluge, ne mogu! To je bila sestrina ideja! Udružila sam se sa GarageBand-om. Počela sam da pravim muzičke semplove za njih i Splice. Moja sestra je napisala tekst jednom prilikom kada se vraćala sa aerodroma kući, i poslala mi je pesmu, u koju sam se istog trenutka zaljubila. Ona me toliko dobro poznaje, a nakon Prinsove smrti, pisala je pesme da me oraspoloži i inspiriše. Ovo je bila prva od mnogih koje je napisala. Ova pesma zapravo poručuje da mi, kao ljudi, sami stvaramo našu sreću. Kreiramo fantazije koje nam pomažu da se izborimo sa životom, pa i sa smrću.
Prins je bio taj „jednorog“ za ceo svet fanki muzike! Pitala sam neke od svojih prijatelja da mi se pridruže na ovom „projektu“. Lil Džon Roberts na bubnjevima i MonoNeon na gitari. Video sam ja osmislila. Želela sam da se lepo provedem snimajući to i da prikažem tekst vizualima i animacijama.
Koji su ti planovi za budućnost?
Imam dosta planova! Hoću da se pojavljujem više na TV-u i hoću muzičke inovacije. O Bože, i udajem se u maju u Gruziji! Uzbudljive stvari! Takođe, nekad u budućnosti, planiram da otvorim online akademiju koja će muzičarima omogućiti da se razvijaju kao nezavisni umetnici. To je nešto što sam osmislila i mislim da je vreme da to i podelim. Želim da mizičari budu u mogućnosti da zarađuju za dobar život, i da nauče kako da od sebe naprave ime.
Prvi put ideš u glavni grad Srbije, ali si u Srbiji već nastupala. Kakvi su ti utisci što se tiče fanova i publike generalno?
Da! Prvi put kada sam bila u Srbiji tako su me lepo dočekali! Obožavam to što Srbija voli dobru muziku. Publika je bila puna života i ljubavi. Ne mogu da dočekam da dođem na Musicology Barcaffe Sessions i ponovo iskusim to! Dođite sa puno energije!
Foto: Marina Pešić / Remix Press arhiva
