Možda ovaj intervju pomalo i kasni, ali kako zbog novog EP-ja „Aristocratical Tendencies”, velikog broja koncerata koji u poslednje vreme sviraju po Norveškoj, tako i zbog dugogodišnjeg prijateljstva sa Eirik Ekholdtom, pevačem i liderom benda Exploding Head Syndrome, nikad nije kasno za dobar razgovor. Nas dvojica smo se upoznali već davne 2013. posle Aerodrome festivala u Češkoj, na after party Ska-punk festu u čuvenom Cross klubu u Pragu, kada mi je pričao o svom bendu. Iskren da budem, nije mi to tada baš puno značilo, sve do dolaska na To Be Punk festival 2017, nakon toga i na Exit 2018 u Novi Sad i poziva da budem njihov gost. Sećam se da sam ostao začuđen na količini energije koju ovaj bend šalje sa bine i na fantastičnom scenskom nastupu, pa je ovogodišnji nastup na Punk Rock Holiday 1.9 u Tolminu (Slovenija) bio zgodna prilika da se ponovo vidimo, družimo i porazgovaramo o muzičkim temama koje život znače. U vip & press-room-u Punk Rock Holiday-a 1.9 u Tolminu na pitanja odgovarali Eirik Ekholdt – pevač i Lars Kirkerund – bubnjar.
Za čitaoce Remix Press portala, Eirik, kaži nam kako je sve počelo? Da vam Exploding Head Syndrome ne zvuči malo neobično za naziv benda?
Eirik: U našem slučaju presudna je bila ta 2010. kada sam zajedno sa gitaristom Mortenom, prvo čisto iz zabave počeo da sviram, a kasnije samim preseljenjem u Oslo, svi smo se posvetili ozbiljnijem radu. Larsa – bubnjara poznajem od ranije još iz benda koji se zvao Lillehammer, a obzirom na to da je moj screaming vokal, želeli smo malo brutalniju i kompleksniju svirku, iako smo svi sa punk korenima i uticajima, pa je Exploding Head Syndrome nekako logičan rezultat našeg rada. U početku smo svirali bez imena i kad je došlo do toga da nam treba ime za bend, Morten je nasumično putem Google Search-nešto čačkao i svima nam se u početku naziv EHS dopao jer je to drugačije od svega, a pored svog osnovnog značenja asociralo je i na dovoljno jaku muziku od koje glava eksplodira ako se sluša jako, barem nam se to tad tako činilo. Verovatno to ime nam danas ne bi bila prva opcija, ali tako je, kako je…
Relativno skoro je izašao vaš singl “Hardcore Jesus” i zanimljivi video spot za istoimenu pesmu.
Eirik: Da, prilično smo zadovoljni kako je to sve ispalo. Kada jednog dana budem pisao memoare benda, obavezno ću staviti da smo u prvoj deceniji rada imali veliku pomoć raznih prijatelja iz svih krajeva sveta vezanih za ovu vrstu muzike. Mnogo šta bih iz sadašnje vizure možda ja menjao u svom životu, ali to je nemoguće. Iskren da budem, hteli smo sa što manje para da uradimo video spot, pa…
Lars: “Hardcore Jesus” predstavlja umetnički izraz autora, baš kao i sam spot. Nema nekog posebnog tumačenja niti skrivenog značenja pesme. Nismo mi tu mi ništa previše oduzeli i dodali, mada smo imali svoje ideje, ali jednostavno smo pustili drugare da rade svoj posao.
Koji su bendovi presudno uticali na vaš muzički rad? Neko bi rekao da svačega tu ima.
Eirik: Napomenuo sam ranije da privatno svašta slušamo, ali otkad je Exploding Head Syndrome počeo sa svirkom mnogi su nas svrstavali u agresivni hard-core, ali mišljenja sam da smo mi slušajući neke punk rock bendove kao što su Pennywise, Nofx i slični, zapravo hteli da ličimo na njih, ali nas je široki spektar slušanja različitih muzičkih žanrova udaljio od istih, zahvaljujući tome što smo slušali i mnoge skandinavske bendove kao što je npr. Turbo Negro, ali i druge. Ljude podsećamo i na Comeback Kid, što je nas začudilo, jer niko od nas ranije nije slušao taj bend. Tekstualno možda vučemo i na Biohazard zbog raznih životnih tema u pesmama, tebe lično podsećamo pomalo i na Raised Fist, ali nama je najbitnije da je to kompaktna i kvalitetna muzika.
Lars: Mislim da su različiti pravci agresivnije muzike koje slušamo definisali naš muzički izraz. Širok muzički spektar različitih muzičkih pravaca je dodatno uticao na složenost muzike koju stvaramo, a opet sve i da hoćemo da budemo jedinstveni, ipak je svako od nas različit i kao jedinka u bend donosi ono što privatno sluša. Lično ne volim da etiketiram našu muziku, ali ništa ne bih imao protiv da neko kaže i da smo agresivniji metal – core, samo da smo tu gde jesmo i da što više sviramo.
Kakva je današnja scena u Norveškoj? Svi znamo za neke norveške black metal bendove, ali ne znamo mnogo o današnjoj HC-punk sceni.
Eirik: Exploding Head Syndrome se identifikuje kao deo nove punk-rock scene Norveške, ali kad to kažemo tu prvenstveno mislimo na naš grad Oslo, bez obzira kako nas ljudi doživljavali i šta mislili o našem muzičkom pravcu. Tačno je da u našoj muzici ima i metala i hard core-a, ali mi se poistovećujemo sa punkom, i znam da u Norveškoj postoji preko 200 bendova, od kojih su trenutno veoma aktivni njih 50, što priznaćeš nije mala stvar. Stvorena je jedinstvena komuna u smislu povezanosti svih bendova što je jako dobro. Različitost samih punk-rock stilova i njihova popularnost na svetskom nivou i posledično je uslovila popularnost tih bendova, ali i njihova ozbiljnost. Ja ću ovde izdvojiti samo Anti-Lam Front koji pevaju na norveškom uz NoFx muzički stil (svirali takođe na PRH 1.9) , i ForgetaboutIt (norveški Pennywise – prim.aut). Tu su još i The Skullingtones, Dangerface, Combos, Die a Legend, The Mansters i mnogi drugi. Današnja punk-rock scena je jača nego ikad u Norveškoj, ali se i jako brzo menja u odnosu na period od npr. pre 5 godina..
Da li ste zadovoljni vašom izdavačkom kućom? Ako niste mainstream bend od ove svirke se ne može živeti, pa mi zato kažite nešto o vašim uobičajenim poslovima.
Eirik: Exploding Head Syndrome je potpisao prošle godine za Big Day Records i bili smo jako srećni što postoji konačno neko ko bi stao iza nas. S tim u vezi, mislim da rade odličan posao ne samo za nas, već i za druge bendove, barem u Norveškoj. Vrlo smo zadovoljni saradnjom sa njima.
Lars: Mi nismo veliki, mi smo najveći bend (smeh)…Šalim se, naravno, ali kada su u pitanju naša radna mesta, ja sam automehaničar, zato sam se školovao i iako to nije posebno uzbudljiv posao volim ga. Imam svoj servis i jako sam ponosan na to.
Eirik: Kada smo pošli na ovu mini-evropsku turneju, prošlog petka, posle samo 2 sata puta, pokvario nam se kombi i Lars je morao da interveniše, tako da je jako dobro imati automehaničara u bendu, gitarista Morten radi u filmskoj industriji, u jednom filmskom studiju na montaži serija i filmova, basista Howard je učitelj u školi, drugi gitarista Jonas je nov momak u bendu i zatvorski je čuvar, ja sam socijalni radnik i radim sa klincima…
Kako se razvijala vaša dosadašnja karijera? Verujem da je pesma “Hardcore Jesus” najava novog izdanja?
Eirik: Ja sam veliki ljubitelj demo-snimaka i mislim da su oni glavni pokazatelj razvoja jednog benda. Naš demo iz 2011. nije savršen, jer je sirov, snažan, ali jeste nam bio odskočna daska. Na kraju krajeva to smo uradili u D.I.Y. produkciji i jako smo na to ponosni.
Lars: Sećam se da sam bubnjeve na tom demo snimku sam snimio u svom podrumu, a zapravo sve smo posebno snimali po kanalima,u kućnim uslovima, poslali Mortenu koji je to sve sam miksovao i producirao. Zapravo, na taj način smo učili kako sve funkcioniše.
Eirik: Prvi album koji smo snimili u pravom studiju zvao se Disciplines of Reason 2013. i moram da ti priznam da nisam baš zadovoljan njime. Možda smo snimlili tad previše pesmama, ali lično mislim da produkcija celog albuma nije bila dobra.
Lars: Naša je greška što smo tad hteli da eksperimentišemo i nismo znali tačan muzički smer u kom želimo da se krećemo, ali smo hteli da pobegnemo od tradicionalnog hc-punk zvuka. Produkcija je totalno drugačija u odnosu na Workd Crushes Down album.
Eirik: Pa da, iako je slična priča i smer logičnog nastavka u karijeri benda, produkcija jeste različita i mnogo bolja na albumu World Crushes Down. Radili smo ga u boljem studiju sa producentom koji je veoma uspešan u tome što radi, iako smo saterani uz zid jer nismo uopšte imali mogućnost nekakvog odabira, i bilo je jednostavno uzmi ili ostavi.
Lars: Znali smo da je odličan muzičar u pitanju, ali pojma nismo imali kakav je producent, a ni jednog drugog nismo poznavali. Ispostaviće se da je sa njim urađen odličan posao i da je on super u tome što radi. Naš prijatelj Johnny je producirao ceo album u Math Lab studiju u Italiji, pesme su odlične, i kompletan album je baš onakav kakav smo mi želeli u tom trenutku da bude, iako ga kompletnog i nije čuo veliki broj ljudi. Ove godine je najpre “Hardcore Jesus”, najavio nov EP “Aristocratical Tendencies”, koji je izašao osim na digitalnim platformama, tako i na vinilu, a predstavlja dalju saradnju sa Johnny-jem kroz još jednu fenomenalnu produkciju.
Lars: Ja sam stvarno oduševljen tim momkom pošto čak i starim snimcima daje nov život u tom smislu da ceo bend tera na povratak korenima što je za mene lično veliki plus. Ne treba posebno naglašavati da je sve snimljeno na mnogo boljoj opremi, sa mnogo boljim tehničkim karakteristikama, a tehnologija stalno napreduje.
Svirali ste kao jedan od bendova na nastupu za zagrevanje Punk Rock Weekeder. Kakve utiske nosite sa tog nastupa i šta za vas predstavlja ovogodišnji nastup na Punk Rock Holiday festivalu u Sloveniji?
Eirik: Volim da otkrivam nova mesta, a mesto gde smo svirali kao jedan od bendova na Punk Rock Weekenderu je bas takvo, malo, uz granicu sa Austrijom, kao iz bajke. Gorna Ragona je stvarno malo mesto gde nema punk koncerata svakog dana. I pored toga, ljudi su druželjubljivi, bilo je jako zabavno i bili smo svi kao jedna velika porodica i to se oseća na svakom koraku.
Lars: Sećam se da je posle naše svirke lik kupio 60 piva da nas časti, stavio ih na sto, a ja zaboravio da spakujem svoje bubnjeve, i da kad sam se vratio bilo je zaključano, te smo sutradan morali 2 sata kasnije da krenemo zbog toga. Takođe su i momci iz benda TBA imali svoje dogodovštine, pošto nisu imali gde da spavaju, ali sve je to punk. Nismo imali nikakva očekivanja, pošto nismo ni znali šta da očekujemo od ovih nastupa.
Eirik: Punk Rock Holiday je za nas svakako velika stvar, na sajtu za glasanje za nove bendove PRH-a, koji će svirati na Beach Stage-u pomoću naših prijatelja i drugih ljudi koji su glasali osvojili smo prošle godine 2. mesto i kao takvi, bili smo baš uzbuđeni što ćemo svirati ovde. Svakako, Tolmin je gradić sa predivnom prirodom i okolinom i kao takav ima svoju posebnu priču koja se zove Punk Rock Holiday, i nama je veliko zadovoljstvo što smo ove godine deo ovog festivala kao prvi bend iz Norveške koji je ovde nastupio.
Da li očekujete da ćete postati sledeća “velika stvar”?
Eirik: Pravo da ti kažem, kad već do sada nismo postali, sada je to malo teže, jer svako od nas ima svoje porodice, uobičajene dnevne poslove, ali živimo za te nastupe vikendom koji i nama i našim prijateljima donose brdo zabave i samo pozitivu, imamo regularna izdanja, svirali smo u većem delu Evrope, i u tom smislu naši su se snovi ostvarili.
Lars: Prirodna progresija u našem slučaju ide u nešto sporijem ritmu i možda pogrešnom smeru, ali…nismo pesimisti, što je najbitnije (smeh). Možda treba da vežbamo malo više, ali ni ovako nismo loši. Morten je uradio stvarno sjajan posao sa bukiranjem nastupa za ovogodišnju turneju.
Imate novog momka u bendu?
Eirik: Da, na mesto gitariste Remija došao je Jonas i on je ok.
Lars: Meni se ne sviđa što je viši od mene (smeh).
Eirik: Jonas je dobar momak, tehnički veoma potkovan, mladi talentovani gitarista. Sve što treba radi odlično, hoće da sluša, da uči i možda ponekad deluje nesigurno, ali to je samo zato što je najmlađi u bendu. Dobro se slaże sa Mortenom, ima svoje ideje za pesme koje ćemo raditi na novom albumu, a ujedno član je i Turbojugenda..
Šta je najveći problem danas u Norveškoj?
Eirik: Sebičnost i nedostatak empatije za običnog, malog čoveka. Većina ljudi je ovde prilično dobra, ali svi su toliko zaokupljeni sopstvenom zaradom ili zaštitom onoga što već imaju, da ne mogu videti potrebe okoline i drugih ljudi koji nemaju iste ili slične uslove života.
Nešto za kraj?
Eirik: Vidi se da si ti istraživao kada je u pitanju Exploding Head Syndrome. Želeo bih da ti se zahvalim što si prvi prepoznao u nama nešto što drugi nisu, i što u poslednjih par godina baš zdušno podržavaš naš bend. Želim da se zahvalim organizatorima festivala Punk Rock Holiday, svim posetiocima istoimenog festivala i svim ljudima koji nas prate i u Srbiji.
Lars: Sve znaš, ali zato ne znaš da ja obožavam pizzu (smeh). Velika je čast i zadovoljstvo svirati u bendu kao što je Exploding Head Syndrome, svih ovih godina, i nadam se da će kad se podvuče crta danas-sutra to zaista i vredeti. Pozdrav svima u Srbiji i nadamo se da ćemo se uskoro tamo ponovo videti.
Slobodan Kotlajić Buzda
