Novi Sad kao grad ima svoj život, ovde ne može da ti bude dosadno, odgovor je Filipa Petrovića na pitanje šta izdvaja ovaj grad od svih drugih gradova.
Ovaj dvadesetjednogodišnji student turizma u Novi Sad je prvobitno došao zbog ljubavi. Njegova prva ljubav je iz Novog Sada, i on je ovde prvi put došao kako bi joj bio bliže. Ali nasuprot tome, oni se nikada nisu sreli u ovom gradu.
Novi Sad mi je bio odvratan, za mene je kao opcija za studiranje postojao samo Beograd, sad već kroz smeh objašnjava Filip. Kad je odlučio da ipak ovde upiše fakultet, prvi put je u Novi Sad došao s namerom da ode na Dan otvorenih vrata na fakultetu. Međutim, ceo dan je proveo obilazeći grad i uživajući. Ovaj grad ga je osvojio, i naveo da promeni mišljenje.
Filip je student treće godine na smeru turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu, i tvrdi da je upravo to ono u čemu se pronašao. Ljubav prema toj struci uspešno spaja sa željom da bolje upozna istoriju ovog grada.
Tog dana kad mi je počeo fakultet, seo sam na bus broj 4, i vozao se po gradu kako bih ga bolje upoznao. Na kraju sam završio na Petrovaradinskoj tvrđavi ispijajući kafu, posmatrajući grad, i jednostavno ’upijajući ga’.
Filip kaže da nikad ne bi otišao odavde, osim ako ne bi bio primoran. On dolazi iz Vrnjačke Banje, ali ovde se „pronašao“ i oseća se kao svoj na svome. Jedna od stvari koje su ga oduševile u ovom gradu, jeste otvorenost ljudi prema različitostima. Na njega je to uticalo odlično, s obzirom da dolazi iz manjeg mesta gde se, kao što to obično biva u malim mestima, na drugačije ljude gleda sa neodobravanjem. U Novom Sadu je prvi put video kako ljudi nedeljom idu na piknike, i taj dan provode zajedno u opuštanju. Kaže da je to onaj način života ka kom on stremi.
Filip veruje da u ovom gradu svako može da uspe, samo ako ima želju i strast. On se u to uverio na svom primeru. Kad je bio na prvoj godini studija, prijavio se da volontira na Međunarodnoj konferenciji studenata turizma i hotelijerstva. Njegov rad i zalaganje na tom događaju nisu prošli neprimećeno. Uz podršku organizatora i profesora sa fakulteta, Filip je pozvan da radi u organizacionom timu ovog događaja. To je uspeo nakon samo dve godine u Novom Sadu, i smatra da je to do sada njegov najveći lični uspeh.
Kad sam ga upitala da li postoji nešto što bi on promenio u ovom gradu, Filip je morao da razmisli. Njegov odgovor je bio svest ljudi. Smatra da ljudi koji žive u ovom gradu, a pogotovo meštani, ne znaju kakva kulturna dobra ovde postoje. Filip voli da istražuje, da usvaja istorijska znanja o ovom gradu, i da uživa u njegovoj arhitekturi. Baš pre neki dan mu je, kaže, bilo dosadno. Zato je otišao u Galeriju matice srpske, stavio slušalice, šetao se po galeriji i uživao. Kaže da dosada uvek može da se ubije odlaskom na kej, tvrđavu, ili do nekog muzeja.
Iako ovde nije sreo tu prvu ljubav zbog koje je došao, ovaj grad je postao njegova velika ljubav.
Razgovor vodila Isidora Popović
Fotografije ustupio Filip iz privatne arhive
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
