„Premotaj roman – Ekspert“ najnovije je književno delo novosadskog autora Ivice Milarića, a istovremeno i inovativno ostvarenje na srpskoj književnoj sceni.
Ivica Milarić je objavljivani i nagrađivani autor, psiholog po zanimanju, a pisanjem se bavi čitavu deceniju, pa se ovakav smeli korak mogao i očekivati.
Naime, roman „Ekspert“ poseban je po mnogo čemu. Ivica je odlučio da zbog nimalo povoljnih okolnosti u domaćem izdavaštvu i nezainteresovanosti za domaću pisanu reč, a u skladu sa novim tehnološkim tokovima i mogućnostima objavljivanja, svoj rukopis iz 2012. godine plasira kao „samizdat“, u elektronskoj formi, i to preko Google Play servisa.
Roman je potpuno besplatan za preuzimanje, kao Android aplikacija koju lako i bez problema možete čitati na svojim telefonima. Još jedna bitna karakteristika, koja ovo delo čini posebnim u odnosu na ostala, upravo je mogućnost čitalaca da sadržaj prate na način koji im najviše odgovara – „premotavajući ga“.
Roman je podeljen na četrdeset i pet celina (ne mogu ih nazvati poglavljima), ograđenih boldovanim sažecima i pregledima dešavanja, koji prezentuju glavni tok radnje i omogućavaju čitaocu da izvesne delove narativa (ukoliko je spreman da propusti dosta toga) preskoči, a ostane u potpunosti obavešten o svemu što se dogodilo. Ovakvu opciju nalazim veoma pogodnom – iako sam u Ivičinom romanu uživao bez upotrebe „FF“ dugmenceta – pre svega zbog lakšeg održavanja kontinuiteta pri čitanju, a onda i zbog komoditeta koji je pružen konzumentima koji će ovom delu pristupiti površnije.
Što se samog sadržaja tiče, Ivica nam na sebi svojstven način, urbanim izrazom, smelo i bez cenzure opisuje jedno veče u novom vremenu i u gradu kojeg više ne poznaju i ne prepoznaju čak ni oni rođeni u njemu. Kroz niz demonstrativnih scena autor nam predočava okolnosti koje nam je u lice pljusnuo novi milenijum, preobrazivši Srbiju, Vojvodinu i Novi Sad u ćorsokak obojen bojama zapada i vremena u kojem prestiž i nagon vladaju nad svim onim što je po tradicionalnim standardima smatrano moralnim i vrednim. U kontrastu sa noćnim neonskim i fluorescentnim svetlima, smočenim u pivu i žestokom piću, a nadimljenim duvanom i marihuanom, autor nas vrlo često, detaljno opisujući neka od novosadskih starijih zdanja, podseća i na one tekovine na koje smo zaboravili kaskajući za poretkom kojeg je iznedrio ovaj novi svetski (poredak, je l’?), u trci za obećane novokomponovane menadžerske i promoterske poslove koji obezbeđuju poziciju, a satiru dispoziciju. Veština piščevog pripovedanja ogleda se u činjenici da ni u jednom trenutku nije stao na stranu neke od suprotstavljenih era, već tokom cele priče, kao vrstan posmatrač i narator (pravi psiholog), golica čitaočeve misli i osećanja, prepuštajući da finalni sud o ispravnom u sukobu tradicije i zapada donese on sam.
Junak priče Srđan (Novosađanin od rođenja, a crna ovca u familiji/stadu koje se napasa evropske trave), nalazi se pred poslovnom prilikom koju je nemoguće odbiti. Odgojen uz odjek parola „vreme je novac“, „vrediš onoliko koliko si težak (u dolarima, iako se i glavni junak pati sa kilogramima)“ i „politika je matematika (a ne kurva)“, Srđan u novom vremenu i novom Novom Sadu, u novoj Srbiji, pokušava da se izbori za samostalnost, nezavisnost i malo duševnog mira, ne shvatajući da je poslovna ponuda koja mu se smeška, zapravo, nameštaljka i roditeljska zamka. Sumanut u svetu brojki i političkog marketinga, Srđan se bori protiv nagonskog i iskonskog, istovremeno pokušavajući da potisne raznolika suprotstavljena osećanja i ostane hladne glave, a takođe, održi socijalni status koji mu je nametnut, umesto da bude rezultat ličnog odabira. U svega nekoliko sati kontemplacije, introspekcije i alkoholnog i testosteronskog magnovenja, Srđan se susreće sa simbolima svoje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, predstavljenim nosiocima koji mu se otkrivaju u svojim najbrutalnijim i najbanalnijim, a istovremeno i istinitim izdanjima – politički i stranački malverzanti, starosedeoci i doseljenici, marginalci, radnička klasa, šrafovi u mašini, još novokomponovanih menadžera koji nedostatak talenta nadoknađuju egom koji je težak čak i za telefonsku vezu, roditelji bez trunke stida i poštovanja prema svom nesrećnom nakotu zaglibljenom u „srpskom blatu“, zatim ortodoksne Srbende, gejmeri bez budućnosti, neodlučne hipsterke, naduvani idealisti, starlete u pokušaju, koketne karijeristkinje i gastarbajteri. Svi oni u Srđanovim očima čine jednu konfuznu necelovitost koju rešava da objedini alkoholom i ludim provodm u gradu do kojeg mu svakako nije. Takav pristup rezultuje neočekivanim otkrovenjem koje će mu u potpunosti preobraziti budućnost.
Ivica nam, svojstveno svom profesionalnom opredeljenju, kroz sve susrete koje Srđan ostvaruje, detaljno opisuje jednog diseciranog Srbina, Novosađanina, u dobu u kojem ne može da se snađe, prekopavajući po talogu psihičke turobnosti i tražeći put ka svetlu za koje se nada da nije zgasnulo. Upravo tu do izražaja dolaze detalji koje autor primećuje, a koji o mizernom stanju u kojem se svi nalazimo govore više od generalizovanih stavova – u tim detaljima leži i kvalitet Ivičiog pripovedačkog pristupa, kojim je čitaocu omogućio nemili uvid u jamu nezadovoljstva prisutnog kod većine žrtava novog svetskog poretka.
Za kraj, čitaoca ću staviti pred dva puta: oni koji žele da se prisete tradicionalnih vrednosti, dožive ovaj roman kao odraz u ogledalu današnjice i viđenje potencijalne budućnosti jednog eksperta u struci, neka prste drže dalje od dugmeta „FF“. Opet, oni koji žele da čitaju o vrelim noćima, dobrom provodu, žestini, pivu i bludu – neka premotaju roman.
Link za preuzimanje: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.premotaj.roman .
Radoslav Slavnić
