Sinoć je u velikoj dvorani Spensa u Novom Sadu održan sedamnaesti NS Koncert godine. Kao i svaki put, na jednom mestu našli su se svi oni bendovi koji su po mišljenu organizatora ove godine bili ti koji su izazivali najviše pažnje, ali i interesovanja publike širom zemlje i regiona. Za ovu godinu to su bili Harlekin, Hadži prodane duše, Čovek vuk, Direktori, Bjesovi, Irie FM, Kolja i Grobovlasnici, Urban & 4, Van Gogh, Ritam nereda i Goblini.
Program je počeo tačno po planu i programu u 16.05 nastupom mladog benda Harlekin koji su svoje učešće na sedamnaestom Koncertu godine zaslužili pobedom na Gitarijadi Vojvodine u Kisaču.
Nakon njih na binu su se popeli pobednici ovogodišnje zaječarske Gitarijade, odlični užičko-beogradski sastav, Hadži prodane duše. Kao i uvek, publika ne dolazi u velikom broju na sam početak ove manifestacije, ali ovi bendovi su pokazali zašto su baš oni pobednici ovih dveju Gitarijada i da su svakako kandidati za ponovno pojavljivanje na ovoj bini u vremenima koja za njih tek dolaze.
Članovi nekadašnjeg sastava Block Out, predvođeni pevačem Milutinom Jovančićem Mitom koji je svoj scenski alter ego Čovek vuk iskoristio za naziv novog benda, nastupili su u svojoj standardnoj postavi i priredili vrlo upečatljiv nastup koji će svi koji su bili na Spensu tada, sigurno dugo pamtiti. Ostali su dosledni zvuku po kojem je Block Out bio prepoznatljiv.
Odličan potez organizatora je bio rani nastup kultnih Direktora. U julu ove godine na radost mnogih, Direktori su se ponovo okupili u originalnoj postavi i zasvirali i na bini Koncerta godine. Svoj nastup otvorili su velikim hitom „Čistićete ulice“. Publika je sada već bila tu u većem broju. Energija i atmosfera koje su do tada bile prilično mlake, sa nastupom Direktora dostigle su potreban nivo pa su se za vreme njihovog nastupa pojavile i prve šutke.
Nastup benda koji je usledio najavio je frontmen novosadskog benda Zbogom Brus Li, Slavko Matić. Bjesovi su bend oko kog se uvek sudaraju dve struje u kom se god društvu nađem. Ili ih vole „do koske“ ili ne vole ni ime da im čuju. Sinoć je bilo mnogo onih koji ih vole „do koske“ i koji su uživali. Počeli su obradama te smo čuli „Nebo“,“Sjaj“, „Ustaj majko zemljo“, „Aikido“, da bi zaokružili celinu svojim velikim hitovima: „Čak i da mogu“, „Ime“. Za vreme njihovog nastupa parter je bio prilično pun, a polako su se popunjavale i donje tribine. Zvuk je bio odličan, ali tako je bilo celog dana i večeri.
Boba Škrbić, poznati novosadski novinar i jedan od organizatora ove manifestacije, najavio je rečima „ovo je prvo gostovanje na NS Koncertu godine najboljeg rege bend u Evropi u Evropskoj prestonici kulture 2021″ grupu Irie FM. Ovakvu najavu zaslužili su nagradom za najbolji evropski reggae bend na Rototom takmičenju bendova koja im je i zvanično otvorila vrata najvećih evropskih festivala na kojima nastupaju svetski poznati reggae umetnici. Njihova pojava izazvala je ovacije, a najveću reakciju publike privukla je poslednja izvedena pesma, „Kliziš“, njihov veliki hit.
Kolja i Grobovlasnici napravili su veliki bum ove godine i mogli ste ih videti na skoro svim važnijim muzičkim manifestacijama. Već sa svojim prvim albumom „Mama, nemoj plakati“ stekli su status kultnog benda, što je nekako bilo i za očekivati s obzirom da je Nikola Pejaković Kolja odavno postao miljenik publike sa velikih bioskopskih ekrana. Svoj nastup otvorili su pesmom „Da li venem ili zrim“ tokom koje se članovi benda jedan po jedan pojavljuju na bini i uzimaju svoje instrumente da bi nas poveli na uzbudljivo muzičko putovanje svaki put. Bluz u kombinaciji sa duhovitim i ironičnim tekstovima Nikole Pejakovića uz virtouze koje je okupio oko sebe ostavlja bez daha svaki put kad se pojave na bilo kojoj bini. Završili su pesmom “Užički heorin”.
Ove godine Urban & 4 bili su predstavnici hrvatske scene. Odavno je poznata ljubav između novosadske publike i Urbana pa se tokom njegovog nastupa čulo horsko pevanje hitova poput „Budi moja voda“ koju su izveli kao prvu pesmu i to u akustičnoj verziji. Njih je takođe najavio Slavko Matić i to stihovima koje je smislio koristeći nazive njihovih pesama. Ovo je Damiru Urbanu izmamilo osmeh i verovatno ga podstaklo da se našali kako su tu jer su prošle godine pobedili na Riječkoj gitarijadi. Smanjio je priču na mimimum zbog ograničenog vremena za nastup, a na repertoaru su se našle pesme „Nebo“, „Ako se napijem do smrti“, „Ruke“, ali i pesme sa novog albuma „Priđi mi bliže“, „Sutra ćemo pričati“. Odličan prvi Urbanov nastup i njegove četvorke na Koncertu godine.
Van Gogh, bend koji je pre dvadesetak dana proslavio 30 godina rada velikim solističkim koncertom, bio je sledeći na bini. Iskustvo koje oni imaju ogleda se odličnoj energiji, odličnom zvuku, atraktivnim scenskim nastupima i još boljim muzičarima koji stoje iza cele priče. Velikim aplauzima publika je pozdravljala svaku pesmu, a u prvim redovima nastao je potpuni haos kada je Đule odlučio da siđe i pozdravi se sa nekima od njih. Ovo je standardni deo scenarija njihovih nastupa, što je svakako za svaku pohvalu jer sva ta publika koja se progurala u prve redove za vreme njihovg nastupa, bila je tu samo zbog njih.
A onda su došli na red miljenici novosadske publike. Njihov omiljeni Ritam nereda. Kriki, frontmen beogradskog benda Mortal Kombat, u stilu voditelja nekog od onih atraktivnih borilačkih veština, najavio je Novosađane. Sa prvim iskorakom Bobana na binu, publika je toliko vrištala da se činilo kao da ih je milion. Za očekivati je bilo da će najveći deo publike i doći na koncert dva poslednja benda. Neredi su bend koji zaslužuje da se nađe na ovoj bini pa i svake godine, iako mnogi sada već to komentarišu kao privilegiju. Neredi su bend koji pravi nerede u vašim glavama, u vašem telu, njihova neverovatna energija je nešto što treba svakom festivalu jer ni jedan njihov nastup ne bude „onako“. Razbijački kao i svaki put, i ove večeri Ritam nereda je priredio atmosferu za pamćenje.
Pored Ritma nereda, još jedni miljenici novosadske publike su šabački bend Goblini. Ustvari, Goblini nisu samo miljenici novosadske publike nego cele Srbije i regiona. Jači su i popularniji nego ikada. Spremaju nam nove pesme, a na sinoćnjem nastupu prošetali su nas kroz sve periode njihovog postojanja i podsetili na veliki deo hitova. Nastup na Koncertu Godine bio je kratak da bi se mogli čuti svi njihovi hitovi, ali standardno najveće ovacije bile su uz „Ima nas“, „Anja, volim te“ i „Luna“. Tamara Mrđenović, „dete Goblina“ o kojoj smo pisali pre neki dan, bila je na svom prvom Koncertu Godine, ali na veliku radost ona nije bila jedino dete sinoć u dvorani Spensa što nam daje veru u bolju i svetliju budućnost naše dece.
I ovogodišnji Koncert godine, kao i svi prethodni, bio je standardno dobar. Bina, zvuk, rasveta sve je bilo usklađeno sa potrebama manifestacije ovog tipa. Posećenost je bila nešto slabija nego prošlih godina, a energija u publici je oscilirala. Spoj bendova je bio takav da je očekivano da se tokom nekih nastupa skače do besvesti, a u nekima istinski uživa uz minimalno pokretanje tela. Na bini su se smenjivali manje poznati i poznatiji bendovi, ali su svi dobili istinsko poštovanje publike i zaslužene aplauze.
Primetno je bilo da su mnogi na FB stranici Koncerta godine “kukali” što nema grupe Atheist Rap na spisku, kao i benda Dža ili Bu i još nekih. Videćemo koje će bendove organizatori odabrati za sledeće izdanje, ali svakako je veliki zalogaj udovoljiti većini iako uvek ima za svakog ponešto.
Galeriju fotografija pogledajte OVDE.
Tekst: Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović /Andrea Magazin
