Ključni album jugoslovenske ali i kontinentalne evropske punk scene “A dan je tako lijepo počeo” objavljen je 5. maja 1980. dakle pre 40 godina. Tim albumom Paraf je ušao u antologiju lokalne i evropske punk subkulture.
Bio je to prvi snimljeni punk album na ovim prostorima ali je izašao sa zakašnjenjem zbog problema sa tadašnjom Komisijom za šund. Tako je promenjen originalni omot, neke pesme su izbačene, a ključna Narodna pjesma je objavljena sa drugačijim stihovima. Uprkos tim zahvatima, album je (pr)ocenjen kao šund i na tržištu se pojavio sa većom cenom. Ali to nije umanjilo njegov uspeh. Početni tiraž je razgrabljen, pa je LP doštampavan i prodat je u oko 25 000 kopija.
Četrdeset godina kasnije A dan je tako lijepo počeo zvuči moćno, razorno, opasno, poletno i sveže. Valter Kocijančić, Zdravko Čabrijan i Dušan Ladavac Pjer su na četrnaest pesama uspešno spojili inicijalnu punkersku jednostavnost sa autentičnim mladalačkim buntom protiv zatupljujuće svakidašnjice. Upravo zato zvuči toliko snažno i danas.
Kako je rekao Igor Vidmar, jedan od producenata albuma, “Parafi su bili anticipacija dolazeće krize, u smislu preteče društvene deziluzije i nastojanja društveno podređenih slojeva da na bilo koji način izraze svoju individualnost.”
U tadašnjem pressu za LP je pisalo: “Parafi pjevaju o ulici koja znade biti podrugljiva i zajebantska, teška i mučna ulica tinejdžerskih nedoumica, strasti, zasebne mitologije i svog kuta promatranja… zato ova ploča donosi ironiju, podrugljivost, ludiranje i slobodan pristup tabuima malograđanske mediokritetske svakodnevnice.” Do tada u jugoslovenskoj popularnoj muzici gotovo nezamisliv, takav pristup osigurao je Parafima nesumnjiv kulturološki pijedestal.
O nastanku albuma, Valter Kocijančić je u interviewu koji je napravio Bojan Mušćet za booklet CD Box-seta Sabrana djela 1976.-1987. rekao: “Ja sam dobio, nakon mnogo vremena, poziv od diskografa da se javim u vezi snimanja ploče. Trebali smo potpisati ugovor i još neke dokumente. Tako još uvijek imam doma pogodbu s izdavačima o korištenju instrumenata u studiju. Mi smo donijeli samo naše gitare i bubanj, ali trebalo je još opreme. Kad sam dobio taj poziv na snimanje albuma bio sam sretan kao prasac, bio je to poziv iz vedra neba, pa u rebra. Band koji se zajebava cijelo vrijeme, sad ide snimati ploču – nestvarno!”
