Zimbabveanski zavod za zaštitu zverova je bend iz Beograda nastao 2012. godine.
Bend čine Nikola Pješčić, Nikola Radosavljević i Veljko Terzić a pravac kojim definišu svoju muziku je mix New Wave, Post-Punk, Alternative Rock.
Na naše pitanje da nam kažu nešto više o sebi, ZZZZ su izjavili i objasnili:
„Poreklo naziva je teško objasniti, ali recimo samo da inspiracija za njega potiče iz jednog stripa iz tridesetih i od naziva jedne državne institucije. Bend čine tri doktora medicine: Nikola Pješčić, Nikola Radosavljević i Veljko Terzić. Kao dugogodišnji prijatelji, vremenom su shvatili da im se muzički ukusi u izvesnoj meri poklapaju, uz jednu zajedničku konstataciju: muzička scena u Srbiji je očajna. Stoga, osnovna ideja koja je dovela do osnivanja benda bila je zajednička želja tri člana za stvaranjem slušljive muzike otpevane na srpskom jeziku. Taj zadatak, mada naizgled jednostavan, bio je prilično komplikovan za jednog čoveka sa osrednjim i dvojicu sa nikakvim muzičkim znanjem i iskustvom. Ipak, kao što je rekao Fransoa Trifo, kad su ga pitali kako se postaje režiser: „Samo odgledajte deset hiljada filmova“. Isto tako, sa idejom da će godine slušanja muzike na kraju i stvoriti muziku, inspirisani najraznoraznijim zvukovima koji su im se urezali u mozak – Smiths, Videosex, Pulp, Haustor, Clash, Bauhaus, Doors, Šarlo Akrobata – sve do savremenih stvaralaca (John Maus i Miša Mašina su genijalni, npr) i gomile najraznorodnijeg treša koji je zaostao po ćoškovima mozga – na kraju su uspeli da stvore nešto autentično svoje, što bi možda najviše podsećalo na ostareli new wave. Ostareli, ali živahan – tekstovi kroz koje se provlače glavne opsesije: gradske ulice i zavučeni prolazi, mrak, alkohol, crno-beli filmovi, tamna strana sveta i bekstvo od običnosti, sve to u sopstvenim aranžmanima stvorenim i snimanim u jednoj sobi. Nemaju zvanična izdanja i do sada nisu imali nikakve kontakte ni s kim iz muzičke industrije (ni mejnstrim niti alternativne), niti iz muzičke scene (sem što s članovima nekih relativno poznatih bendova igraju mali fudbal, ali to je neka druga priča).
Svaka pesma Zimbabveanskog zavoda za zaštitu zverova propraćena je spotom (ima ih sedam za sada). Spotove, kao i muziku, sami snimaju, montiraju, režiraju i, uz brojne prijatelje, glume u njima. Sve što su do sada stvorili pokazuje da su vremenom, po svom mišljenju, napredovali i počeli da stvaraju muziku koja podseća na ono što su želeli da postignu. Ne mora biti tačno, ali njima se čini da je tako. Pripremaju nove pesme i spotove, koji bi trebalo da budu objavljeni vrlo uskoro, a za njima bi trebalo da uslede i svirke, čim osete da su spremni i da će to što odsviraju uživo valjati. Do tada, ono što su snimili im daje nadu da možda ima šanse da jedan čudan bend, bez ikakve dodirne tačke sa muzičkom scenom, može ostvariti svoj cilj. A cilj im je da stvore slušljivu muziku, muziku u kojoj će uživati. Što uopšte nije jednostavna misija.“
