“Vidimo se sledeće godine u martu, na Balkanskoj turneji”, obećao je frontmen Riverside-a na beogradskom koncertu u Domu omladine. Obećano, ispunjeno, nepunih godinu dana kasnije, poljski bend se vratio u Srbiju, ovaj put u Pozorište mladih u Novom Sadu.
O prethodnom koncertu je već bilo reči i to možete pročitati ovde, a o planiranoj Balkanskoj (i pomalo proširenoj) turneji, možete više pročitati u intervjuu za Remix, koji je dao frontmen benda, Marijuš Duda (Mariusz Duda).
Da počnemo…kako smo frakcija Remix metalaca iz Beograda, čekao nas je put do Novog Sada, a usput smo pokupili i ekipu iz Metal Jacket-a, pa smo novinarski napakovani, krenuli kroz savršeno kišno vreme na koncert poljskog introspective rock kvarteta. Naglašavam kvarteta jer je ove godine bend poželeo dobrodošlicu Maciek-u Meller-u, kao stalnom gitaristi. Nakon iznenadne smrti jednog od osnivača benda Piotr-a Grudzińsk-og (2016), bend je, iako je bilo govora o potpunom prestanku sa radom, nastavio kao trio, te izdao fenomenalan album Wasteland.
Parkiranje, kiša, akreditacije i, konačno, sala. Za razliku od prethodnih koncerata, ovo je bila prava kamerna sala, sa sedištima, što je čitav doživljaj činilo svečanijim. Možda se nekome nije dopalo sedenje na rock koncertu, ali Riverside je, prosto, drugačiji i savršeno se može doživeti i u kamernoj sali. Ovde moram da se specijalno zahvalim organizatorima, koji su prvi red rezervisali za press, te je Riverside iskustvo bilo još više veličanstveno. Svih 150 minuta!
Bend je izašao na scenu Pozorišta malo posle 21h, nakon Wasteland soundscape introa i zagrmeo pesmom “Acid Rain”, od samog starta uključujući publiku u svoj nestvarni tok i kreirajući atmosferu za put kroz Pustoš. Nastavljajući sa “Vale of Tears”, “Reality Dream” i “Lament”, nismo bili sigurni da li se davimo u suzama, ili pustinjskom pesku, ali smo svakako bili prebačeni u nekakvu post-apokaliptičnu distropiju koju tematski zatvaraju numere “Hyperactive” i “Driven to Destruction”.
Nakon toga, kreće novi život uz “Second Life Syndrome”, od koje su svirali samo prvi deo (pretpostavljam da je petnaestominutna pesma previše za koncert, osim ako niste Dream Theater). Još jedan emotivan momenat, pesma “Guardian Angel” i neverovatna smirenost koja pucketa vazduhom je najavila smiraj i kraj koncerta…daleko od toga!
Momci su nastavili sa odličnom mešavinom melanholičnih i standardnih prog pesama da bi koncert završili sa “Panic Room”, hitom sa albuma “Rapid Eye Movement” i veličanstvenom “River Down below”, koju je bend, kao i u Beogradu, izveo sa specijalnim gostom na basu, članom tehničke ekipe.
Publika je zvanični kraj koncerta ispratila na nogama, kako je dočekala i bis, a bend nas je sve oduševio, posvetivši pesmu i jedinu obradu koju izvode, pokojnom članu. Pogodili ste, u pitanju je pesma “Wish You Were Here”, sastava Pink Floyd. Koncert je završen pesmom koja otvara Wasteland album, “The Day After”. Citiraću se iz prethodnog izveštaja: Savršen kraj koncerta.
Stefan Nedeljković
Foto: Nena Plivelić