U nedelju 1. decembra u punoj sali bioskopa Arena prikazan je dugometražni dokumentarac “Tusta” koji nam kako mu ime kaže približava život frontmena legendarnog pank rok benda Kud Idijoti.
Kroz priču sa članovima benda, porodice, izdavača kao i arhivskih snimaka nastupa ovog popularnog pulskog benda publika je uplovila u tajne života jednog od najomiljenijih frontmena sa ovih prostora. Prvi deo filma govori o samim počecima rada benda kao i poteškoća koje su imali da nađu izdavača, ali nikad nisu imali poteškoća da pronađu put do srca publike. Bukvalno su na samom početku doživeli veliku popularnost nastupima uživo dok ih je jedan kritičar uporedio sa bušenjem na brodogradilištu. Mogli smo čuti i vrlo duhovite oprečne stavove o bendu od njihovih sugrađana te je jedan momak izjavio ”Treba to sve pohapsiti” dok se jedan stariji gospodin ubacio “Što, bolji su od komunističke omladine”.
Drugi deo filma je govorio o malo mračnijim temama cenzurama i neprijatnostima s kojima se bend susreo u vreme ratnog vihora na prostoru bivše Jugoslavije. Njihov pacifizam i beskompromisne stavove publika u Srbiji je jako poštovala, pa su upravo oni bili i prvi bend koji je nastupao u Srbiji nakon završetka građanskog rata. Videli smo u filmu da su Tusta i ostali članovi benda bili posebno vezani za Novi Sad i privatno i poslovno, a Novosađani su pokazali svoju naklonost ka Tusti time što je dobio prolaz u Kineskoj četvrti na sveopšte oduševljenje građana.
Film se završio tužnim ispovestima o Tustinoj borbi sa bolešću i kraju života, ali to sigurno nije kraj jer će ova legenda muzike nastaviti da živi kroz svoje pesme. Film protkan najtoplijim emocijama i humorom Novosađani su ispratili burnim aplauzom, da bi nas ekipa filma na kraju počastila neispričanim anegdotama.
Veče je završio naravno neizostavni Petar Janjatović koji nam je ispričao anegdotu sa prvog posleratnog koncerta u Hrvatskoj kada su “Idijoti” shvatili da je pola publike ustvari policija u civilu jer su nosily majice Iron Maidena.
Tusta i “Kud Idijoti” su bili možda poslednji veliki jugoslovenski bend koji se održao do početka 21. veka. Ostaće upamćeni kao pankeri koji pevaju o malom čoveku, pristupačni i skromni, borci za slobodu i večiti pacifisti.
Dragica Mačkić
