Ono što Coldplay čini drugačijim od mnogih drugih svetski popularnih mainstream pop rock bendova je činjenica da svoju popularnost nikada nisu shvatili kao dozvolu da stvaraju muziku po šablonu i nastave karijeru reciklirajući stare uspehe na svakom narednom albumu.
U pitanju je bend koji se konstantno menja i može se reći da je ovaj eksperimentalni duh prisutan od samog početka. Iako su već po izlasku njihovog prvenca “Parachutes” usledila poređenja sa tada popularnim žanrovski sličnim grupama (Oasis, Embrace, Radiohead), već je posle par narednih izdanja postalo jasno da je Coldplay priča za sebe. Epski album “Viva la vida” odlikuju uticaji progressive rocka, dok je prethodni album “Mylo Xyloto” ostao upamćen po najizraženijoj upotrebi elektronike u dotadašnjoj diskografiji benda.
Novi album „Ghost stories” nastavlja poigravanje sa elektronskim zvucima. Međutim, oni ovde imaju drugačiju ulogu u odnosu na „Mylo Xyloto“, gde je elektronika većinu pesama činila energičnim i pogodnim za igru. Na novom albumu ovaj vid instrumentacije više služi za uspostavljanje mirne i na neki način meditativne atmosfere. Ovo nije nigde izraženije nego na prvom singlu Midnight, tihoj ambijentalnoj kompoziciji gde pažnju najviše privlače vokalne harmonije sa oštrim efektima i zvučni pejzaži koji proizlaze iz slojevitog elektronskog aranžmana. Coldplay nikada ništa slično nije proizveo u karijeri i bila je izuzetno hrabra odluka da upravo ovako drugačija Coldplay pesma najavi album.
Dobra vest za one koji su bili uplašeni ambijentalnošću prvog singla je da „Ghost stories“ nije u potpunosti lišen komercijalnog potencijala. Ink je pesma zabavnog ritma i sa verovatno najzaraznijim refrenom na albumu. Drugi singl sa albuma je pesma Magic, koja muzički možda ne zvuči izuzetno inovativno, ali svojom pozitivnom atmosferom mora fanovima barem da izmami osmeh. Tekst takođe doprinosi vedrini ovog hita: „If you were to ask me, after all that we’ve been through, if I still believe in magic – of course I do.“ Napokon, tu je i jedina brža pesma na albumu, A sky full of stars, koja svojom ritmičnošću podseća na energičnije numere sa prethodnog albuma kao što su Every tear is a waterfall ili Don’t let it break your heart. Veoma energično zvuči i Chris Martin, koji na ovoj numeri posebno demonstrira snagu i raspon svog glasa.
Oni koju su navikli na to da energiju Coldplay albuma nose gitare će možda biti iznenađeni time da je gitara ovde samo jedan od brojnih instrumenata. Oceans je jedina numera sa izraženom akustičnom gitarom i u tom smislu podseća na najranije Coldplay radove, ali melodijski nije dovoljno upečatljiva da bi mogla da im parira. Najsvetlija tačka albuma u gitarskom pogledu bez sumnje je solaža pri kraju pesme True love – u pitanju je solo koji se sastoji od samo nekoliko pažljivo odabranih tonova od kojih slušalac gotovo da ne može da se ne naježi.
Jedan instrument je svakako i dalje prisutan i igra neosporivo važnu ulogu u celoj Coldplay diskografiji, a to je klavir. Album zatvara klavirska numera O, verovatno najdirljivija pesma na albumu, koja posebno dobija na značenju kada se uzme u obzir da je dobar deo albuma napisan u periodu kada se frontmen benda suočavao sa razvodom. Kao i neke druge tekstove na albumu, ovu pesmu karakteriše mirenje sa realnošću i shvatanje prolaznosti ljubavi: “Just a flock of birds, it’s how you think of love… One minute they arrive, next you know they’re gone, they fly on… So fly on, ride through, maybe one day I’ll fly next to you.’’ Na omotu albuma možda jeste prikazano slomljeno srce, ali pesme odišu pribranošću i optimizmom.
Fanovi koji očekuju zbirku veselih singlova ili pregršt numera koje će ih dići na noge će možda biti razočarani ovim izdanjem. Coldplay je snimio album koji se sluša mirno i pažljivo, ali ovo ne bi trebalo da bude težak zadatak ako se uzme u obzir da “Ghost stories” traje samo 40 minuta, što doprinosi tome da bude još kohezivniji i celovitiji. Teško je zamisliti šta nam sledeće sprema ovako nepredvidiv bend.
Favoriti: Midnight, Ink, O, A Sky full of stars
Mladen Tatljak
