Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Prošli vikend provela sam u Čačku na festivalu Priča koji odavno želim da posetim, ali se stalno nešto isprečilo između festivala i mene i evo, konačno sam uspela. Ovo je bilo njegovo 8. izdanje po redu i sve je ukazivalo na to da ćemo se, u meni vrlo dragom Čačku, odlično provesti.

Ljubitelji dobre muzike i letnjih festivala navikli su da se Priča održava u junu ali zbog poplava koje su zadesile čačanski kraj, organizatori su na žalost morali da zakažu novi termin. Otkazati ili pomeriti festival sigurno je bila dilema organizatora, ali na našu veliku radost, zakazan je novi termin, 21 – 23. septembar. Kako bi situacija bila sigurna i pod kontrolom, odlučeno je da se festival sa novim datumom održi u zatvorenom prostoru, tačnije u Hali Borac. To je značilo, festivala će biti pa makar gromovi pucali. A pucali su i svi od zadovoljstva jer je ubačen još jedan dan, pa je festival zvanično ove godine trajao tri dana.

Line up festivala bio je odlično izbalansiran pa smo svako veče imali priliku da čujemo nešto novo, što do sada nismo imali priliku, ali i da uživamo u mnogim hitovima velikih domaćih i regionalnih zvezda.

Četvrtak, 21.9.

Prvo festivalsko veče otvorio je hor čačanske Gimnazije. Spoj mladosti i muzike uvek je nešto što me obraduje, a ovi gimnazijalci podsetili su me na neka davna vremena kada sam i sama pevala u horu, ali na žalost nikada nisam imala priliku zapevati sa njima na ovako sjajnim festivalima. Uzbuđenje koje su oni imali pred nastup nešto je što mi nedostaje i dalje. Volela bih da mogu reći “Rokenrol ostaje na mladima”, ali nisam sigurna koliko mogu da se pouzdam u mlade. Pored ovog sjajnog hora, bilo je svetlih primera i u narednim danima, a o tome nešto kasnije. Zvezda prve večeri bio je Mile Kekin sa svojom novom ekipom. Ovo je bio moj prvi put da ga slušam sa novim muzičarima i moram priznati da mi je sve nekako bilo čudno. U novim pesmama koje je objavio kao Mile Kekin, sve je bilo savršeno, ali u pesmama Hladnog piva, trebalo mi je malo vremena da se naviknem na novu energiju celog benda, koji je moram priznati odlično usviran. Ono što je primetno je to da je publika jako dobro upoznata i sa novim pesmama, a “Reno 4”, “Mala” i “Zubić vila” su se čini mi se najviše izdvojile, sudeći po reakciji publike. Do kraja nastupa, potpuno sam uronila u njihovu energiju i ovaj nastup ostao mi je u sećanju kao jedan od najupečatljivijih. Uskoro dolaze u BG i NS, poslušaću ih na nekom od ta dva mesta sigurno, što preporučujem i vama.

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Ove večeri nastupili su još i bendovi Lusteri, Tampon zona, Raskid 13 i Karakondžule, koje je publika odlično prihvatila, neke jer ih poznaje od ranije a neke jer su ove večeri zaista bili fantastični te nisu nikako mogli ostati ravnodušni na njihove nastupe. Posebno mi se svideo nastup benda Raskid 13 koji pratim već dugi niz godina i čini mi se da je to što su i privatno malo sazreli, imalo dosta uticaja na njihov rad te Raskid 13 danas zvuči odlično, nikad bolje. Baš su mi prijali i obradovali me. Arigo Saki je sa svojim bendom nastupio prvi put u Čačku. Ovo je ujedno bio i njihov prvi festivalski nastup ove godine na kom smo imali prilike da čujemo i pesme sa novog albuma “Da li te stvarno zanima”. Saki je stari muzički vuk i nije bilo sumnje da će njihov nastup biti odličan. Ali ono što nisam znala je da je slovenački bend King Foo FE-NO-ME-NA-LAN! Pre dolaska na festival dobila sam preporuke i savete da posebno obratim pažnju na njih, ali nisam ni slutila da ću ovoliko biti oduševljena. King Foo ima sve, fantastične pesme, odličnu mladu ekipu muzičara koji izgaraju do poslednje kapi znoja na bini, i ono što je meni možda i najupečatljivije, imaju pevačicu Aleksandru koja je definitivno rođena na pogrešnom mestu. Ova devojka da je rođena u Americi ili UK, odavno bi već bila zvezda. Ona ima jak i energičan vokal, fantastičnu boju glasa kao i sposobnost da istim pravi čuda. Pored svega toga, a malo li je, Aleksandra ima filmične pokrete na bini, u prevodu, samo u nju gledate. Devojka peva celim telom. Obavezno obratite pažnju na to što oni rade, a ja se unapred radujem novom susretu sa njima. Prvo veče bilo je puno iznenađenja a druge večeri smo igrali na sigurno.

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Petak, 22.9.

“Petak je veče, sedam u meče”, otpevao je veliki Gru nekada davno, što je postalo sinonim za dobar provod. Ja nisam imala meče, ali mi je bio dovoljno i petak veče da se fantastično provedem. U duhu dobrog provoda bend koji je prvi nastupao, Ružičasti slonovi, odlično su mi legli što imenom što super svirkom. Dobra energija nastavila se nastupom mojih sugrađana, benda Rok apoteka koji toliko često sviraju pa imam osećaj da bi mogli i žmureći da odrade svirku. Čak i tada bi pokidali! U Čačku smo imali priliku i da čujemo novu pesmu “Kaži mi” u kojoj smo čuli sve savršenosti vokala prelepe Duške.

 

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Još jedan očaravajući ženski vokal našao se na velikoj bini festivala Priča. Neki je znaju kao Anu, neki kao Zoe Kida, ali svi oni zajedno znaju je kao jedan od naših najboljih ženskih vokala. Kao velika zvezda ‘60 godina sa tipičnom frizurom iz tih godina i končanom narandžastom haljinom, Zoe je mamila uzdahe i poglede muškog dela publike, ali i ženskog. Zoe ne nikada ne greši, ona vlada scenom i uz pomoć odličnih muzičara koji je prate, na bini priređuje čist užitak, kako za uši tako i za oči. Čačanska publika je inače malo stidljiva i treba im dosta da se “odmrznu”, ali Zoe je bila uporna i otopila led sa njihovih srca. Pa realno, ko može da joj odoli?! I njima je ovo bio prvi nastup u Čačku i koliko sam imala prilike da vidim, uživali su isto koliko i publika.

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Niz prelepih žena sa fantastičnim vokalima na bini prekinuo je niko drugi nego Đule Van Gogh. Ovo je bend koji je bio i glavni headliner celog festivala jer je za vreme njihovog nastupa hala Borac bila puna kao šibica. Đule, Srba i Dragan ispunili su publici sve želje i odsvirali veliki broj najvećih hitova iz njihove 37 godina duge karijere. O njihovim nastupima suvišno je bilo šta govoriti jer Van Gogh je bend koji sa bine isporučuje savršenstvo. Ali ono što je neizbežno za pomenuti je dečak Matej kog je Đule zapazio u prvom redu i zamolio obezbeđenje da ga izvede na binu. Ovom dečaku je evo već u najranijem detinjstvu sigurno ispunjen dečački san jer je u svoje ruke uzeo Đuletovu gitaru, seo na binski monitor i svirao zajedno Srbom i Draganom. Publika je naravno bila oduševljena isto koliko i Matej, a aplauz kojim je nakon nekih 5 minuta koje je proveo na bini bio nagrađen, sigrurno nikada neće zaboraviti. Ovom dečaku Đule je rnr ubrizgao direktno u krvotok.

Foto: Aleksa Stanković

Nakon jedne zarazne energije, na bini je usledila još jedna, ni malo slična ali isto “ubitačna”. Bane i Sunshine crew razbili su publiku od sreće na sitne komade i sve što je publika od Sunshine-a htela bilo je JOŠ! Od tolikog skakanja i pevanja, što na bini što u publici, ja sam se umorila iako sam samo stajala sa strane, gledala i blago cupkala, jer….žena u godinama. 🙂 Sa momcima zvanim Sunce greške nema, oni provereno bilo koji dan pretvaraju u savršen dan. Publika i bend, pogotovo Kiza Iskaz, skinuli su po koje kilo i ove večeri i učinili da posle takvog treninga zaspimo kako bebe.

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

A za kraj ove večeri opet neka sasvim treća energija koja, bar u meni, budi neku neobjašnjivu snagu. Bend Sharks Snakes & Planes izuzetno volim. Energija koju oni isporučuju sa bine mogla bi se opisati kao cunami koji se kreće ka vama i umesto da vas pokosi ispred sebe, on vas uzdigne do nebesa i sve što treba da uradite je da zatvorite oči i uživate u njihovoj snazi i fantastičnim melodijama. Mislim, možete i da ih gledate, prijatni su i za oko. 🙂 Ostaje mi gorčina i žal što smo imali prilike da čujemo samo četiri pesme jer je vreme iscurilo. Ne znam šta se desilo i ko je probio termin, ali kola su se nepravedno slomila na njima. Meni lično je značilo i ovo malo, jer SSP je lek sa brzim dejstvom.

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Ovog popodneva u Srpskom pub-u otvorena je izložba koncertnih fotografija  “PRi(ČA) iz foto-pita” Aleksandre Ignjatović, nastalih na prethodna dve festivala Priča. Izložbu je otvorio Đule Van Gogh, a svi Čačani imaju priliku da pogledaju fotografije u Srpskom pub-u gde će biti izložene narednih mesec dana.

Subota, 23.9.

Došlo je i to veče, veče kada smo se pozdravili sa Čačanima, ovim divnim festivalom i ništa manje divnim organizatorima. Ali pre pozdravnih zagrljaja i poljubaca usledio je odličan koncertni program. Poslednje veče otvorio je nastup riječkog benda Whiteheads. Ovaj bend nastao je 2015. godine a osnovali su ga nekadašnji članovi bendova Vrijeme i zemlja, kao i regionalno poznatog tria Denis & Denis. Davor Tolja, meni najpoznatiji član nije bio ovaj put sa ostatkom ekipe, ali to nikako nije umanjilo na kvalitetu pa su ovi sjajni Riječani subotnje veče otvorili sjajnim zvucima čistog rokenrola. A nakon mora i benda iz Rijeke, sasvim je logično da skoknemo malo i na kopno, do Zagreba. Usledio je nastup svima dobro poznatog Jurice Pađena i njegovog benda Aerodrom. Aerodorom je onaj bend čije pesme znaju sve generacije i pevaju ih od početka do kraja. Ja sam čekala meni omiljenu “Što si u kavu stavila” ali je nisam dočekala, neke pretumbacije sa spiskom pesama su se tu desile, ali mi hitova svakako nije nedostajalo. Ono što mogu off the record da kažem za Juricu i njegov bend je da dugo nisam srela ekipu toliko pitku, toliko smirenu i sa divnom energijom koja nekako, miluje. Zaista mi je bilo zadovoljstvo razmeniti koju reč sa njima i napuniti se pozitivnom energijom, koja mi je inače u poslednje vreme na izmaku. Kako su usrećili mene, isto tako usrećili su i publiku koja je ama baš isto reagovala na njih kao i ja. Nadam se da ću meni omiljenu pesmu čuti u Novom Sadu uskoro. E da, njihov tonac ove večeri slavio je rođendan pa evo, još jednom Srećan rođendaaaaaan! 🙂

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Pozitivne energije, šale i komike nikada dosta pa nam je nastup sledećeg benda legao kao budali šamar, što se narodski kaže. Bombaj štampa “išamarala” nas je fantastičnim nastupom, pesmama za koje sam primetila kod jednog dela publike da ni sami nisu znali da ih znaju, iako je najveći broj ipak sve znao od A do Š, ili Ž kako god hoćete. Uvek beskrajno šarmantni Đura zračio je sa bine, kao da neka svetlost isijava iz tog čoveka koja čini da budeš srećan. Ne znam kako bih drugačije opisala čaroliju koji taj čovek pravi na bini. A smešan je, čak i kada ništa ne govori, smešan je. Prosto, Đura je čovek koji usrećuje sve oko sebe. Bio je ovo fantastičan koncert, prepun hitova, a ono što Đurine čarolije čini muzičkim je fenomenalna ekipa muzičara koji su veliku binu na kojoj su nastupali pretvorila u malo muzičko humoristično pozorište. Oni su svi toliko zanimljivi pojedinačno da ne znaš koga pre da pratiš. Neka mi drugi oproste, ali ja uvek posebno skrećem pažnju i od svih izdvajam Dunju i Dejana, Đurine prateće vokale koji su me osvojili svojim glasovima od prvog dana kada sam ih srela. Jedan od najlepših momenata bio je onaj kada je dečak Mihajlo iz Kraljeva, koji nema više od 4 godine, izašao na binu, ponosno stao kod Dunje i Dejana, uzeo mikrofon i zajedno sa Đurom, svojim idolom otpevao jednu pesmu. Mihajlo je inače možda i najveći fan Bombaj štampe jer sa svoje četiri godinice, sve pesme zna napamet. Još jedan dečečki san rano ostvaren!

Foto: Marina Pešić/Moć muzike

Osmo izdanje festivala Priča zatvorio je naš najpoznatiji ska bend Samostalni referenti. Ova vesela ekipa ove godine izdala je novi album i pre svega želim da vam preporučim da ga poslušate jer pored melodija koje će vam popraviti dan, očekuju vas i fantastični tekstovi. Mislim da ne postoji bolji način nego da se festival završi ovako jednom veselom i kvalitetnom svirkom posle koje ćete skakutajući otići kući. Referenti su prekaljeni muzičari i kod njih nema propusta, nema promašaja, samo sreća sreća radost koju izazivaju u vama.

Nakon ove tri super večeri, kada podvučem crtu, sve pohvale za festival Priča koji zaslužuje mnogo više pažnje kako gradskih institucija, tako i publike. Čini mi se da svi oni nisu svesni koliko lep glas ide iz Čačka ka celom regionu upravo zbog ovog festivala. Nadam se da će Čačani postati svesni svega toga i da će u budućnosti sa ponosom pričati da su iz grada iz kog je i festival Priča.

Andrea Magazin

Foto: Marina Pešić/Moć Muzike

Foto: Aleksa Stanojević