MUZIKA
Utorak 14. 1. u 20.00, Velika sala
FINA GOSPODA JAM SESSION
Fina Gospoda je ideja koja traje već petu godinu i okuplja poznate beogradske muzičare, koji dolaze iz različitih žanrova, kao što su džez, hip hop, fank, soul… Džem sešn je osnova oko koje se okupio ovaj sastav, a improvizacija na licu mesta je njihov pečat. Njihova muzika donosi nešto novo i neistraženo, a sobzirom na to da su vrhunski muzičari uključeni, to deluje lako i prosto…
Sreda 15. 1. u 20.00, Velika sala
SAMIR FEJZIĆ TRIO (BIH)
Sastav na unikatan način interpretira kompozicije džez legendi, poput Monka, Gilespija, Parkera, ali i dela aktuelnih zvezda, među kojima su Aziza Mustafa Zadeh, Čik Koria, Bobi Mekferin i drugi. Ujedinjeni po svojoj sklonosti ka džezu, strašću za muzikom i uzbuđenjima koje sobom nosi živi nastup, iznalaze nove muzičke solucije. Stoga se na njihovom repertoaru nalaze i zanimljive obrade poznatih pop rok, rege i disko hitova, kao i autorske kompozicije sa prethodna četiri albuma, a kao rezultat se često čuje interesantna mešavina Istoka i Zapada.
Petak 17. 1. u 20.30, Velika sala
THE LVCS
Muzika sastava The LVCS najbliža je onome što se danas naziva amerikana, a što označava da inspiraciju i elemente realizacije sastav crpi iz izvora definisanih „belo – crno – plavim“ uticajima, koji već decenijama putuju preko okeana i nazad. Na aktuelnim nastupima predstavljaju materijal sa albuma u pripremi Lights Out At Never i svoje viđenje nekih od najvažnijih pesama najvećih američkih autora, poput Shel Silverstein, Bob Dylan, Kris Kristofferson, Randy Newman, John Fogerty, Robbie Robertson i drugi. The LVCS (izgovara se Elvisiz, a ako obratite pažnju primetićete u imenu benda inicijale Lee Van Cleefa), čine: Mića Ilić (bubnjevi), Branislav Stojić (bas i vokal), Dragan Krstić (gitara), Milenko Dabić (gitara i vokal), Gabi Fodor (usna harmonika i vokal), Bora Poznatov (lapstil gitara, rezonator gitara, bendžo i harmonika) i Aleksandar Žikić (vokal, gitara, ukulele i kazu).
POZORIŠTE
Četvrtak 16. 1. u 20.00, Velika sala
Beogradsko dramsko pozorište
Meša Selimović: DERVIŠ I SMRT
Igraju: Slobodan Ćustić, Miloš Lazić
Režija: Slobodan Ćustić
Roman “Derviš i smrt” je najznačajnije delo u književnom stvaranju Meše Selimovića, ali i značajno delo u našoj celokupnoj književnosti. Delo je osobeno po stilu, jeziku, filozofiji života, psihološkoj analizi i tehnici oblikovanja. Po tim i mnogim drugim kvalitetima spada u sam vrh naše romaneskne proze. “Derviš i smrt” je roman lika – od početka do kraja u središtu je ličnost sejha Ahmeda Nurudina, koji ispisuje svoj životopis, a sagledavanje života dovelo je do poraznog saznanja da je život prošao u praznini i neiskorišćenosti, u uzaludnosti i besmislu, bez jasnih tragova. Ovo je i psihološki roman – oblikovan je kao ispovest junaka koji, na kraju životnog puta, u očekivanju smrti, svodi svoj životni bilans. To je i filozofski roman – u njegovom središtu je čovek kao moralno biće i smisao njegove egzistencije.
LIKOVNI PROGRAM
Velika galerija, do 31. 1. 2014.
UROŠ PAVLOVIĆ I MIROSLAV DAJČ
NIŠTA STRAŠNO
Izložba “Ništa strašno” predstavlja interakciju između umetnika Uroša Pavlovića i Miroslava Dajča, kolaborativno vizuelno istraživanje uticaja i otisaka savremenog života i popularne kulture. Izložba je zamišljena kao in-situ instalacija, gde se digtalni printovi apliciraju na staklene zidove/prozore Velike galerije i nastoje da uključe publiku/prolaznike u aktivnu saradnju u opažanju dela. Odabirom određenih slika u maniru crtanih filmova, kao i ponavljanjem niza trivijalnih simbola, ovi crteži preneti u digitalni print, dekodiraju ikonične slike iz neposrednog okruženja komentarišući banalnost masovne (potrošačke) kulture, ali i šire društveno-političke okolnosti. Koristeći se jezikom šablona (pattern language), crteži zapravo prikazuju paterne svakodnevice, ukazujući tako na ironični (pod)kontekst (ne)mogućnosti promene i razrešenja kulturalne i ideološke razlike koje se uvek ponavljaju u istom (ne)redu, ali koje još uvek nisu ništa strašno.
Miroslav Dajč (1986) je završio osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za Nove likovne medije. Uroš Pavlović (1986) je diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom odseku.
Izložbu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Galerija, od 16. 1. do 1. 2.
Otvaranje u četvrtak 16. 1. u 19.00
ARION ASLANI, ACTIONART
„Actionart je projekat koji kontinuirano traje od 2011. godine. Kontinuirani gest koji prelazi iz jednog oblika u drugi. Ovde se surećemo sa Actionart crtežima koji su nastali na terenu u toku poslednje tri godine. Na samom početku ovi crteži su služili kao predlozi odnosno priprema za slike koje je trebalo da budu realizovane u isto vreme, ali kako je Actionart polako okupirao teritoriju i zauzeo svoje mesto na terenskoj mapi, ovi crteži nadilaze sami sebe i od tada oni više ne služe slici kao objektu već postaju sami sebi smisao kao takvi, u funkciji Actionart -a. Actionart nije proces, to je stanje, to je relativitet vremena i prostora. On nastavlja da postoji i bez delanja, on zauzima svoje mesto na mapi. Ono je tu, pored, iza, mimo nas. Ovi crteži nastali su upravo u ovom Actionart okruženju, u realnom prostoru, sa svojim koordinatama i fizičko – idejnom postavkom.“
Reč autora
Arion Aslani je rođen u Beogradu 1980. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti(FLU) u Beogradu 2005. Član ULUS–a (Udruženje likovnih umetnika Srbije) od 2007. Izlagao je u zemlji i inostranstvu kolektivno i samostalno od 2000. godine.
KNJIŽEVNOST
Sreda 15.1. u 20.00, Mala sala
Trezor RTS u DKSG
VASKO POPA (1922 – 1991)
Vasko Popa, jedan od najznačajnijih i najprevođenijih pesnika srpske književnosti, rođen je 1922. u Grebencu kod Bele Crkve. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, zatim u Bukureštu i Beču. Za vreme II svetskog rata bio je u nemačkom koncentracionom logoru u Bečkereku. Diplomirao je romanistiku u Beogradu. Od 1954. do 1979. urednik je u Nolitu. Osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV), bio je dopisni član SANU i jedan od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je brojnih domaćih nagrada za poeziju, kao i Austrijske državne nagrade za evropsku književnost. Umro je 1991. u Beogradu, gde je i sahranjen. U Vršcu se od 1995. dodeljuje nagrada Vasko Popa za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku.
Program ostvaren u saradnji sa Radio televizijom Srbije.
FORUM
Sreda 15.1. u 19.00, Klub Magistrala
Ekonomske teme
VELIKI RAZVOJNI I INFRASTRUKTURNI PROJEKTI U SRBIJI
Značaj koridora u privrednom životu Srbije
Govori Milovan Radaković
Koridorski položaj neke zemlje predstavlja značajnu geoekonomsku prednost. Položaj Srbije u središtu Balkana obezbeđuje određene koristi od eksploatacije saobraćajnih pravaca. Odatle je potrebno obratiti veliku pažnju na saobraćajnu infrastrukturu – kopnene puteve, železnicu, rečni saobraćaj i vazdušne pravce – kao izvor prihoda i strateški važnu oblast u ekonomskom razvoju zemlje.
BIBLIOTEKA
10.1– 20.1. Hol Biblioteke
IZDANjA RESAVSKE BIBLIOTEKE I NARODNE BIBLIOTEKE „RESAVSKA ŠKOLA“
Izložba knjiga
Na izložbi će biti predstavljena izdanja dve javne biblioteke – Resavske biblioteke iz Svilajnca i Narodne biblioteke „Resavska škola“ iz Despotovca, koje ovog meseca gostuju u Biblioteci Doma kulture.
Četvrtak, 16.1. u 19.00, Mala sala
MILOSAV ZDRAVKOVIĆ – PRVI ČOVEK RESAVE
promocija knjige Desanke Stamatović i Boška Obradovića
Govore: autori, Nebojša Damnjanović
Kapitalna monografija, izdavački poduhvat Resavske biblioteke i Narodne biblioteke „Resavska škola“ o Karađorđevom vojvodi i obor-knezu Ćuprijske nahije iz vremena prve vladavine kneza Miloša, plod je višegodišnjeg istraživačkog rada autora. Prema rečima Nebojše Damnjanovića, recenzenta, Milosav Zdravković, čovek od naročitog poverenja kneza Miloša „svestrano i aktivno prisutan u svim bitnim segmentima života Srbije u nizu decenija, retko je pogodan medijum za sagledavanje ukupnog društvenog bića i istorijske sudbine naše zemlje, u njenom formativnom, presudno važnom periodu“.
FILM
Utorak 14. 1. u 20.00, Mala sala
PERVERZNjAKOV VODIČ KROZ IDEOLOGIJU
r: Sofi Fajns, Velika Britanija/Irska, 2012, 136’
Rediteljka Sofi Fajns i super zvezda teorije kulture Slavoj Žižek su se prvo uhvatili u koštac sa filmovima, a sada koriste ono šta gledamo kako bi nam objasnili ono šta mislimo. Interpretirajući pokretne slike kako bi se predstavilo fantastično putovanje u san koji oblikuje naš zajednički sistem vrednosti i običaja, nastavak ovog filmskog eseja iznova filozofskog vunderkinda stavlja pred filmove, a ponekad i njega samog stavlja u njih.
Međunarodni filmski festivali: Toronto, 2012, Roterdam, 2013, Karlovi Vari, 2013.
Program realizovan u saradnji sa Festivalom Slobodna Zona.
PANORAMA
Petak 17, subota 18, nedelja 19.1. u 19.00 i 20.00, Mala sala
PUT RUŽAMA POSUT
r: Marko Novaković, Srbija, 2013, 54’
ul: Vesna Stanojević, Tanja Bošković, Dragan Mićanović
Igrano-dokumentarni film o životnom putu srpske princeze Olivere, najmlađe ćerke kneza Lazara i kneginje Milice, koja je posle Kosovske bitke data kao zalog miru u harem sultana Bajazita Prvog. Nju su iz rodnog Kruševca u harem Bajazita I, koji joj je pogubio oca, ispratili pupoljcima ruža, a često je kroz život bolno ali vešto gazila po trnju. Ovaj film oživljava nedovoljno poznat deo srpske srednjovekovne istorije isprepleten sudbinama princeze Olivere, njenih roditelja, kneza Lazara, kneginje Milice, brata Despota Stefana, sestre Jele Balšić i sestrića Đurađa Brankovića.
Petak 17, subota 18, nedelja 19.1. u 21.00, Mala sala
VOJNA AKADEMIJA 2
r: Dejan Zečević, Srbija, 2013, 90’
ul: Bojan Perić, Radovan Vujović
Drugi deo popularnog filma i serije koji prati dalji tok života i školovanja najboljih kadeta Vojne Akademije. Film se u potpunosti koncentriše na živote popularnih kadeta, njihova životna iskušenja, privatne probleme, ambicije i karijere. Tu su odgovori na pitanja-koje su poslednice saobraćajne nesreće Stošića? Hoće li se Nadica oporaviti? Šta se desilo sa Risom i Zimčetom? Ko će završiti Akademiju a ko odustati? Koje ljubavi će izdržati test vremena i razna iskušenja a koje će se nepovratno raspasti? Takođe, tu su i mnogobrojna iznenađenja, neočekivani zapleti, mnogo već poznatih i neka nova lica…
Četvrtak 16. 1. u 19.00, Klub Magistrala
DRUŠTVENA STUDIJA AMERIČKOG GANGSTERSKOG FILMA
Razgovor o knjizi-doktorskoj disertaciji sa filmskim primerima
Izdavač: Filozofski fakultet Novi Sad, Kulturni centar Zrenjanin
Učestvuju: dr Maja Vukadinović, kulturolog i teoretičar popularne kulture, dr Saša Milić – Film studies, SAD, profesor istorije i teorije filma na ALU, recenzent, Vladimir Đurić, Umetnički direktor Kulturnog centra Zrenjanin, suizdavač i autor, dr Ljubomir Maširević
Akademski filmski centar
Subota 18. 1. u 17.00, Velika sala
ČAROBNA ŠUMA
projekcija animiranog filma
r: Milan Blažeković, 83`
sc: Sunčana Škrinjarić (roman), Fred P. Šarki
Za nastavak januarskog prazničnog raspoloženja Akademski filmski centar DKSG za sve ljubitelje animacije, ljubaznošću produkcije Croatia Film, prikazaće kultni jugoslovenski animirani dugometražni film Čudesna šuma. Film je nastao 1986. godine u jugoslovensko-američkoj ko-produkciji i ubrzo postao jedan od gledanijih domaćih animiranih filmova, da bi 1990. usledio nastavak Čarobnjakov šešir.
Priča se odvija u Čudesnoj šumi, mestu punom srećnih životinja, koju štiti čarobni hrast koji, navodno, pruža zaštitu svakome ko se skloni ispod njega.
