MUZIKA
ALl’ JAZZIRA predstavlja: KLAVIRSKA TRIA
Govori: Mićun Ristić
Četvrtak 25. 4. u 20:00, Mala sala
U Džezu se klavir često shvata kao prvenstveno ritmički instrument. S druge strane, harmonijske inovacije pijanista gurale su muziku napred i ponekad stvarale prostor za nove pravce. Klavir može i „sam sebe da prati“, ali format tria ima svoju metafiziku. Trio Beni Gudmen – Tedi Vilson – Džin Krupa menjao je istoriju, a Tejtumov i Pauelov su menjali istoriju džeza. Net „King“ Kolov i Pitersonov su imali i klasu i široku popularnost. Dok su Bil Evans – Skot La Faro – Pol Motijan postavili nove standarde.
IVAN ČKONjEVIĆ, GRADOVI UTOČIŠTA
Petak 26. 4. u 21:00, Velika sala
Orkestar „Gradovi utočišta“ je nastao početkom 2010. godine u Novom Sadu, na inicijativu Ivana Čkonjevića. Uzevši u obzir da su u modernoj muzici bluz i „prljav i prašnjav zvuk“ postali sinonimi, jedna od ideja kako kaže sam autor, bila je stvoriti prljavu istočnoevropsku muziku, predstaviti sirove krajolike peščara i malih gradova. Kompozicije im se zasnivaju na gitarskim repetativnim modelima, na koje se naslojavaju uzajamno zavisne melodijske linije violine i čela. U cilju postizanja dramatičnosti, koriste se povremenom poliritmijom, velikim dinamičkim opsegom i drugim izražajnim sredstvima.
Tokom 2010. godine snimili su konceptualni album “Gradovi utočišta”. Pojam Gradova utočišta potiče iz Starog zaveta, i odnosi se na gradove u kojima ne sme da se desi osveta…
Milica Svirac – violončelo
Tijana Stanković – violina
Jelena Soro – oboa
Bojan Palikuća – harmonika
Bora Prodanović – bubanj
Ivan Čkonjević – električna gitara
Beogradsko dramsko pozorište
Ognjen Obradović:
POZORIŠTE
Udruženje studenata Doma i Studentskog grada, vam predstavlja
Multimedijalni centar Akademije umetnosti Novi Sad
Tit Makcije Plaut:
HVALISAVI VOJNIK
Miles gloriosus
Igraju: Uglješa Spasojević, Milan Novaković, Nikola Šurbanović, Una Djelošević, Uroš Mladenović, Vladimir Maksimović, Kristina Jevtović, Aleksandra Pejić, Aleksandra Belošević, Nikolina Spasić, Tatjana Mateša
Četvrtak 25. 4. u 20:00, Velika sala
Multikulturalna i multietnička područja uvek su predstavljala plodno tle za razvoj umetnosti. Rimski komediograf Tit Makcije Plaut upravo se tom građom služi i svog Hvalisavog vojnika smešta u Efes, nekadašnje trgovačko i kulturno stecište. Mešavina najrazličitijih dijalekata, mentaliteta, opredeljenja, mišljenja i sukob svih tih komponenti postaće i centralni sukob same komedije. Pirgopolinik, Hvalisavi vojnik, postaje marioneta kojom će u saglasju upravljati ostali junaci, a svako zarad svog višeg cilja. Insistiranje na dijalektima i jezicima susednih zemalja, nije zarad karikature, već zarad predstavljanja moći multikulturalnosti da ujedini različite karaktere.
FILMSKI PROGRAM
5. FESTIVAL POLjSKOG KRATKOMETRAŽNOG FILMA SHORTWAVES
Utorak 23. 4. u 20:00, Mala sala
Shortwaves je festival najboljih poljskih kratkometražnih filmova koji je jednistven po svom konceptu – osim u gradu Poznanju program ovog festivala se tokom aprila održava u 30-tak evropskih gradova. Dom Kulture Studentski grad je jedina ustanova u Beogradu u kojoj ovaj festival gostuje sa svojim programom po drugi put. Festival dodeljuje nagradu publike koja se proglašava posle prebrojavanja glasova gledalaca sa svake projekcije širom Evrope.
Filmovi:
THE GUARDIANS, r. Krzysztof Szot, 2013, 15’
THE GOVERNANCE OF LOVE, r. Adela Kaczmarek, 2013, 13’
ALL SOULS’ DAY, r. Aleksandra Terpińska, 2012, 18’
TO LOVE LIFE, r. Piotr Bosacki, 2011, 12’
SPONGE IDEAS, r. Katarzyna Nalewajka, Paulina Szewczyk , 2011, 5’
PHOTON, r. Alexander Pawlik, 2011, 5’
A MEMORY OF LAST SUMMER, r. Kuba Gryżewski, Ivo Krankowski, 2013, 10’
SHAPE, r. Przemysław Adamski, Katarzyna Kijek, 2013, 3’
WHAT HAPPENS WHEN CHILDREN DON’T EAT SOUP,
r. Paweł Prewencki, 2011, 9’
6. MEĐUNARODNI FESTIVAL DOKUMENTARNOG FILMA BELDOCS
27 – 30. 4.
ANPLAGD, r: Mladen Kovačević, Srbija/Finska, 2012, 51`
Subota 27. 4. u 19:00, Letnja pozornica
„Anplagd“ je egzistencijalistička alegorija o duvanju u lišće, koja leluja između najprimitivnijeg instrumenta i najuniverzalnijeg eskepizma kroz muziku. Upoznajte Josipa, amatera pronalazača koji se namerio da dešifruje veštinu sviranja na lišću, i poslednje svirače na lišću – Veru, privatnu detektivku u penziji, i Peru, seljaka sveznalicu – oboje u jeseni svojih života, uvek u potrazi za svežim zelenim listovima. Muzika je retko kada ovoliko „offbeat“.
Hot Docs 2013, takmičarski program
ČUVARI, r. Dror Moreh, Izrael, 2012, 95`
Subota 27. 4. u 21:00, Letnja pozornica
Dugometražni dokumentarni film baziran na razovorima sa šest bivših šefova izraelske tajne službe Šin Bet. Šefovi bezbednostne agencije u razgovorima „jedan na jedan“ sažimaju svoje uspehe i neuspehe vezane za kontraverznu okupaciju Gaze, Sinaja, Golanske visoravni i Zapadne obale, koja je sledila nakon Šestodnevnog rata.
Nominacija za Oskara za najbolji dugometražni film 2013
RETROSPEKTIVA KRISA MARKERA
VAZDUH JE CRVEN, 1998, 180′
Nedelja 28. 4. u 16:00, Mala sala
KOSMA, r: Sonja Blagojević, 2013
Nedelja 28. 4. u 19:00, Letnja pozornica
Radijska mreža KOSMA je jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu. Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Nestanci struje i vode, strah, nadletanje helikoptera, napadi i protesti upleteni u jednostavne ljudske želje, ambicije i postupke u prostorima bogate, žive i prisutne istorije i viševekovne tradicije. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.
PUSI RAJOT – PANK MOLITVA, r. Mike Lerner, Maxim Pozdorovkin, Rusija, VB, 2012, 86`
Nedelja 28. 4. u 21:00, Letnja pozornica
Film posvećen članicama ruskog pank benda Pusi Rajot koje su zatvorene posle kontroverznih predsedničkih izbora u Rusiji 2011. godine, kada je Vladimir Putin ponovo izabran za šefa države, uprkos protestima desetina hiljada građana. Članice grupe Pusi Rajot osuđene su na zatvorsku kaznu zbog izvođenja pankerske molitve “Majko Marijo spasi nas Putina” u najvećoj moskovskoj crkvi.
KNjIŽEVNOST
Književnosti Dalekog i Bliskog Istoka
ORHAN PAMUK I RENESANSA NOVE TURSKE KNjIŽEVNOSTI
Priprema i vodi Miroljub Stojanović
Utorak 23.4. u 20:00, Klub Magistrala
Nobelova nagrada za književnost O. Pamuku bila je, s obzirom na njegovo tursko poreklo, iznenađenje samo za površne posmatrače. Pamuk je, objektivno uzevši, logičan kontinuitet modernističke tradicije koja je svoj međunarodni prestiž stekla delima Jakupa Kadrija Karaosmanoglua, Ahmeta Hamdija Tanpinara, Zulfua Livanelija, a da ne govorimo o delima Jašara Kemala, kojima je bio fasciniran jedan Ginter Gras. Sada, s ove vremenske distance, jasno je koliko su ovi pisci bili prethodnici klime koja je izrodila jednog Pamuka, a koliko je, opet, on sam anticipirao izvanredan novi talas turske savremene proze.
Okrugli sto
KNjIGA I NjENO PRIKAZIVANjE
Učestvuju: izdavači, dizajneri, art direktori, novinari, kritičari, urednici
Četvrtak 25.4. u 12:00, Klub Magistrala
Tema Okruglog stola je izgled i vidljivost knjiga koje se objavljuju kod nas. Urednici i direktori izdavačkih kuća i njihovi dizajneri će, u prvom delu razgovora, govoriti o koncepciji likovnog uređenja svojih knjiga. Oni izdavači koji imaju knjižare, zajedno s knjižarima, pozvani su da nas uvedu u svoju logiku postavljanja knjiga u knjižarama. Šta je ono što u njima vidimo, možemo li bez pomoći da nađemo to što tražimo i gde stoje pesme? A posle razgovora o pakovanju sledi ispitivanje novinara zašto pričaju o ovoj a ne o onoj knjizi. Koliko je mesta na savremenom srpskom medijskom nebu dato književnim prikazima, a kolikog uticaja imaju izlozi novih knjiga na šarenoj podlozi čitanih novina?
FORUM
Filozofija religije
GRAMATIKA EKUMENIZMA
Govori Vladimir Dimitrijević
Ponedeljak 22. 4. u 19:00, Mala sala
Ekumenizam je nastao kao pokušaj da se razjedinjene hrišćanske konfesije ponovo ujedine. Ekumenski pokret pojavio se u nedrima protestantizma na granici XIX i XX veka. Pojava ekumenskog pokreta vezuje se za buđenje „volje za jedinstvom” u podeljenom hrišćanskom društvu. Osim ovoga, inicijalni motiv i impuls ekumenskog pokreta bila je potreba za međunarodnom hrišćanskom saradnjom i na- stojanje da se prevaziđe denominacionalizam koji ima razarajuće dejstvo na misionarsku delatnost.
Religijske teme
VELIKE AVRAMISTIČKE RELIGIJE
Govori Radmilo Košutić
Sreda 24. 4. u 19:00, Studio 26
Judaizam, hrišćanstvo i islam su tri avramističke religije, koje potiču od patrijarha Avrama. Samim tim pomenute religije imaju dosta dodirnih tačaka. Vreme i mesto nastanka islama: VII vek, Arabljansko poluostrvo, pleme Koreiš. ISLAM potiče iz korena arapskog glagola slm što znači potčiniti se ili predati se volji Božijoj (mnogi muslimani tvrde da je islam nastao još u vreme patrijarha Avrama).
AFC
Ciklus
MOJ POGLED NA AVANGARDNI FILM
Govori: Branko Vučićević
Sreda 24. 4. u 20:00, Mala sala
Branko Vučićević (Beograd 1934), “očiti potomak Alfreda Jarryja i Lewisa Carrolla” (R. Munitić). Prevodilac s engleskog. Scenariji: Rani radovi, 1969 (sa Želimirom Žilnikom); Splav Meduze, 1980; Veštački raj, 1990. Knjige: Avangardni film 1895-1939, 1984; Avangardni film 1895-1939, II deo, 1990; Imitacija života, 1992; Paper Movies, 1998; Srpske lepe umetnost 2007; Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika, 2009.
Oznaka “avangardni” upotrebljena je u svom najjednostavnijem, najdoslovnijem značenju: avangardni film je onaj koji istražuje, prekoračuje uspostavljene granice, krši osveštana pravila, preuređuje i obnavlja filmski jezik – koji se brzo razvio, ali još brže okamenio u konvencije.” (Avangardni film 1895-1939)
Akademski filmski centar
LE PING PONG D’AMOUR
Filmski serijal berlinske umetničke grupe TeamPingPong
Predstavlja Teodora Tabački (uz projekciju pojedinih epizoda)
Četvrtak, 25. 4. u 20:00, Klub Magistrala
Doku-fikcionalna serija “le pingpong d’amour” nastala izmađu 1997. i 2007. predstavlja satirički esej o stvaralačkom radu u grupama. Formalno osciluje između umetničkog eksperimenta,, nouvelle vague kina i sapunske opere. Svih 15 epizoda (oko 7 sati materijala) je proizvedeno u procesu kolektivne improvizacije. U svim ulogama – ispred i iza kamere – pojavljuju se članovi grupe TeamPingPong. Prvi deo serijala bavi se individualnom i grupnom egzistencijom kao momentima kapitalističke krize, drugi ideološkim aparatima države i kulturnom politikom u vreme neoliberalne privatizacije javne sfere, a treća (post)kolonijalnim svetom i mogućnostima njegovog dokumentarističkog zahvatanja.
