“Hey Bobby Marley
Sing something good to me
This world go crazy
It’s an emergency…”

Peva Manu Chao i ovi stihovi sve kažu. U današnjici kakva je naša potreban je neko ko će reći:” Don’t worry about a thing, cause every little thing gonna be all right.” Takav neko bio je Bob Marley. Tu se javlja i domaći Zoster koji kaže: “Mi nismo tako mali, svi znamo ko je Marley i ja bi bio taki da sam rođen na Jamajki.” Izvanjavam se unapred autoru pomenute pesme, ali ne bi bio “taki” jer je Marley jedan i jedini.

Robert Nesta Marley rođen je na današnji dan, 6. februara 1945. godine  u siromašnom mestu Nine Miles (St. Ann) gde je zajedno sa školskim  drugom  Neville Bunny Livingston-om započeo sviranje gitare. Kada se krajem pedesetih preselio u Trenchtown, zapadni deo Kingstona, počeo je ozbiljnije da se bavi muzikom koju su mnogi doživljavali kao beg i spas. I uspeo je. Postao je najpoznatiji jamajčanski rege muzičar kao i predstavnik ovog žanra van granica Jamajke.

Prvi bend u kome je nastupao bili su The Wailers-i osnovani  1963. godine. Bend su pored Boba činili već pomenuti Bunny Livingstone i Peter Tosh.Njihov prvi singl  “Simmer Down,” zauzeo je prva mesta na jamajčanskim top listama i The Wailers-i su dobro počeli, međutim javili su se finasijski problemi koji su ih sprečavali da nastave sa radom i Marley odlazi u Ameriku. Ono što je takođe važan trenutak pre odlaska jeste taj što 1966. godine za ženu uzima Ritu Anderson. Nakon osam mesci provedenih u Americi, vraća se na Jamajku i ponovo okuplja The Wailers. Rita i Bob posvećuju  pažnju Rastafarijanstvu koji postaje veoma važan za način njihovog života kao i za njihovu muziku. Trenchtown je proslavio u pesmama “No Woman No Cry” , “Trench Town Rock” kao i u pismu “Trench Town” koje je posthumno objavljeno 1983. godine.

The Wailers-i su sarađivali sa producentom Lee Perry-jem i tada su nastale pesme “Soul Rebel”, “Duppy Conquerer”, “400 Years” i “Small Axe.”  Nakon završetka saradnje sa Perry-jem snimaju za Island Records i 1972. izdaju svoj prvi album “Catch a Fire”. Nakon turneje u Engleskoj kao i u Americi, u oktobru 1973. godine izlazi njihov drugi album “Burnin” na kom su se nalazili hitovi “Get Up Stand Up” i “I Shot The Sheriff”. Zanimljiv podatak je i taj što je obrada pesme “I Shoot The Sheriff” koju je uradio Eric Clapton postala hit broj 1. u SAD-u. “Natty Dread” je album koji izlazi 1975. godine, a na kome se nalazi čuvena “No woman, no cry”.

Zbog svojih solo karijera grupu su napustili Bunny i Tosh, ali su na sledećoj turneji dobili žensko pojačanje, I-Three, grupu koju su činile tri dame od kojih je jedna bila Rita Marley. Tako da, obratite pažnju kada budete slušate pesme iz tog perioda. U svojoj knjizi, Rita je rekla:”…Ono što je meni interesantno, jeste da većina ljudi čuje samo njega. Ali ja čujem više, zato što sam ja na gotovo svim pesmama, pa čujem i svoj glas, čujem i sebe.” Rekla je još mnogo toga, naročito o svom mužu Bobu, ne samo o muzičkoj legendi, tako da, ako niste pročitali, ova knjiga je topla preporuka za sve koji vole i Boba Marley-a i rege muziku kao i Rastafarijanstvo.

“Rastaman Vibration” je sledeći album objavljen 1976.godine na kome se nalazi pesma “War” koja je pisana po rečima cara Hajla Selasija. Vremenom, Marley je postao rege ikona koja je širila Ratafarijanstvo što se mnogima u svetu politike nije svidelo. Kada je trebalo da kao hedlajneri nastupe na konceru Smile Jamaica, došlo je do upada naoružanih ljudi u kuću porodice Marley kako bi ga sprečili da nastupa, ali to im nije pošlo za rukom.  Nekoliko meseci nakaon ovog koncerta, Bob odlazi u London gde snima album “Exodus” koji se smatra za jedan od najboljih. Jedan od naziva numere “Exodus” jeste i  “the movement of Jah people” koja uključuje političke i duhovne probleme prikazane kroz rege, rok i soul. “Kaya” je naredni album na kome su pesme “Satisfy My Soul” i “Is This Love?”

Naravno, putovao je 1978.godine i u Afriku, u dom Rastafarijanstva. Posetio je Keniju i Etiopiju, a svirao je i u Zimbabveu na proslavi Dana nezavisnosti što je doživljavao kao veliku čast u životu.

Nakon Afrike, sledi turneja po Americi. Nastupao je u Njujorku, Bostonu, ali zdravstveno stanje bilo mu je loše. Iz tih razloga, Rita je želela da se turneja prekine, ali Bob to nije učinio dok sam nije osetio da više ne može da nastupa. Nakon neuspešnog lečenja u bolnici u Majamiju, odlučio se i za eksperimentalno lečenje  koje takođe nije imalo uspeha. Život je završio u 36. godini. Kao što smo pokazali na početku teksta, uzor je mladim umetnicima širom sveta i nije zaboravljen.

“One Love, One Heart
Let’s get together and feel all right
As it was in the beginning
So shall it be in the end .”