Solistički koncert benda Ritam nereda u svom gradu, dugo se čekao. Kada je krajem septembra objavljeno da je koncert zakazan u Domu kulture za 29. oktobar, online stampedo na karte je počeo. Već sledećeg dana dobila sam poziv iz Beograda da proverim šta se dešava sa online kupovinom jer je ulaznicu bilo nemoguće kupiti. To me mnogo nije iznenadilo jer je stampedo bio očekivan. Karte su naravno rasprodate u rekordnom roku, a narednih mesec dana gradom je kružilo pitanje – Imaš kartu za Nerede?
Čini mi se da ni jedan koncert nije izazvao takvo uzbuđenje i nestrpljenje među Novosađanima kao ovaj. Ritam nereda nije bend koji često možete slušati u klupskoj varijanti u našem gradu, pa je samim tim i interesovanje bilo veće. Ruku na srce, klubovi u Novom Sadu gde Ritam nereda može da svira su na nivou statističke greške, što znači jedan, Dom kulture. Na zvaničnoj fb stranici benda pročitala sam komentar koji me baš nasmejao, a to je da Ritam NEreda treba da svira u Domu NEkulture. Kako njihovi koncerti uvek važe za one sa “visokim rizikom”, većina hejtera bi se složila sa ovim, duhovitim i vrlo inteligentnim komentarom, ali na onaj ozbiljan način, aludirajući da publika koja posećuje njihove koncerte pravi sr*nja. Ne mogu da vam opišem koliko sam srećna što se ovaj koncert održao BAŠ u Domu kulture i dokazao da na koncertu Nereda nema sr*anja i da prostoru poput ovog (za one koji ne znaju, neki kažu da je fensi lokal ?!), Ritam nereda itekako pripada!
Nerede sam uživo slušala prvi put, nisam sigurna da li je bio kraj ‘93 ili početak ‘94 godine. Sećam se da je bilo neopisivo hladno, a drugarica i ja smo sa Limana 2 do Limana 4 u klub gde su svirali krenule mnogo ranije kako bi me ispitivala da li sam naučila sve pesme, jer je ona znala sve od reči do reči, a ja…onako. Kroz glavu mi je prolazilo, je*o te Ritam nereda, smrzla sam otpašće mi svi prsti! Evo trideset godina kasnije, nije postojalo ništa na ovom svetu što je moglo da me spreči da sinoć ne budem u Domu kulture.
Predgrupa ove večeri bio je bend Majkan iz Apatina. Ova trojka kako čujem u ćaskanjima, izaziva oprečne reakcije. Ljudi su ili oduševljeni njima ili ih automatski hejtuju. Ono što Majkanima ide na ruku je to da svako kome se ne svide, čim ih čuje drugi put, zavoli ih. Imaju oni taj neki….kako bih to nazvala….domaćinski šmek. Ne možeš a da ih na kraju ne doživiš kao neke dalje rođake koje ne viđaš često, ali svaki put kad ih vidiš sjajno se provedete i ismejete zajedno. Eto to su vam Majkani. Neka dalja, ali gotivna rodbina. A koju pesmu najviše volim? Pa “Keva”, naravno. 🙂 Poslušajte.
Oko 23.30h Boban, Mire, Kića i Savara ovacijama ispračeni popeli su se na binu i odmah nas počastili novom pesmom, a veče nasmejanih ljudi moglo je da počne. Bila sam zaista na mnogo svirki Ritma nereda, ali ova…bila je nešto posebno. Zašto? Uf….verovali vi meni ili ne, ne umem da opišem. Ne znam šta pre da pohvalim, da li to što zvuče kao da nisu sa ove planete, da li to što na sceni izgledaju kao bogovi, da li to što je publika čini mi se pevala više i od Bobana samog, da li dve nove pesme koje smo čuli….Evo, pohvaljujem sve od početka do kraja, od uključivanja kabla u struju na tonskoj do slikanja i pozdravljanja sa publikom nakon koncerta. Svi koji prate Ritam nereda znaju da su baklje na njihovim koncertima nešto što se podrazumeva. Kako u prostor Doma kulture nije dozvoljeno unošenje bilo kakve pirotehnike, pa ni baklji, što je sasvim normalno, ipak je to klub a ne koncertna dvorana, verni fanovi za vreme svirke zapalili su baklju na platou ispred kluba i tako ispoštovali tradiciju, te su i na ovom koncertu baklje bile prisutne. Moram priznati da mi se svidela ta scena. Ljubav je to… 🙂 Ono što sam takođe primetila u klubu je bilo dosta stranaca, što pravih stranaca, što naših ljudi koji su sa raznih delova Evrope došli na ovaj koncert. Bili su tu original Englezi, njih nekoliko, baš sto pored nas koji su se feeeenomenalno provodili, kupili majice na ulazu, odmah ih obukli i nisu stali ceo koncert. Njih troje je bilo 50+ sigurno, a ostali su bili malo mlađi. Aplauz za energiju. Bila je tu i devojka koja je njihov verni fan dugi niz godina a poslednje tri živi u Barseloni. Ovo joj je bio prvi koncert od tada i doživela ga je vrlo emotivno. Bili su tu i neki Rusi. Otkud oni tu pojma nemam, ali sam se jako iznenadila kada sam jednog od njih videla kako peva par pesama. Ne zna baš sve, ali je očigledno upoznat sa radom Nereda. Ovaj drugi je došao da mu pravi društvo očigledno, ali vidno je bilo da se i njemu svidelo.
Ako žalite što niste našli kartu za ovaj koncert, ne očajavajte. Neredi su zakazali još jedan koncert u Domu kulture za petak, 4. novembar. Koliko sam čula, karata još uvek malo ima. Nabavite ih na vreme, nemojte ovo propustiti!
Bilo je ovo veče prepuno neopisive sreće, veče kada sam posle svirke u klubu videla mnogo lica koje sam inače redovno viđala davnih devedesetih godina na svirkama i moram priznati da sam bila srećna i tužna u isto vreme. Podsetila su me sva ta nasmejana i muzikom usrećena lica na neka davna vremena kada je sve bilo mnogo drugačije.
Srce grada kucalo je u ritmu Ritma nereda. Ove subote videla sam ponovo pravi Novi Sad, onaj Novi Sad koji volim.
Koncert je održan u organizaciji Agencije Line Up iz Novog Sada.
Andrea Magazin
