Prošlog vikenda svi putevi vodili su u park pokraj Đetinje jer se tamo održavao već tradicionalni Park fest. Užičani su se i ove godine potrudili da naprave jednu veliku žurku za sve ukuse. Stvarno tako i mislim-za sve.
Deo parka bio je rezervisan za elektronsku muziku i DJ-eve dok je sa druge strane dominirao stari dobri rock and roll.
Prvo veče otvorili su bendovi Vulom i Hurlem za kojima su sledili domaćini, Lude žene. Kako su nastupali na svom terenu, očekivanja su bila opravdana. Dobro poznatim tonovima zagrevali su publiku, a pesme poput „Ona sama je“ i „Daleko iznad moje lige“ golicale su tabane na đusku koja se nastavila kada su na scenu izašli susedi.
Tokom svirke Riblje čorbe vozovi iznad parka su prolazili i tutnjali, ali ne znamo da li je zadnji bio za Čačak. Iako postoji ono famozno rivalstvo između Čačana i Užičana, Bora je pozdravljen ovacijama i oduševljenjem publike, a kako je rekao, to se čulo do Zlatibora, “Kokain” Broda i Čačka. Ređali su se hitovi, bez lažne skromnosti, Čorba samo hitove i ima, reći ćemo, „Poslednja pesma o tebi“, zatim, pesma koju je Bora definisao kao „anti pedersku“, „Draga ne budi peder“, „Volim, volim žene“, „Jedino moje“, „Dva dinara druže“… Uz napomenu da ne plačemo, na red su stigle i pesme „Rekla je“ i „Celu noć te sanjam“. (Plakali uz „Rekla je“? Nismo. Ko kaže da jesmo? Malo. )
Kako nije uspeo da nas rasplače ovim pesmama, suze na oči, Bora je pokušao da potera izvedbom slovenačke narodne pesme na gitari koju je dobio. Pesmu „Otvori oči“ otpevao je „preteći“ vokal benda u nadi da će devojka kojoj je napisana pesma istu i čuti. „Amsterdam“ smo čuli i na ruskom jeziku, a „Lutku sa naslovne strane“ i himnu našeg vremena „Pogledaj dom svoj Anđele“ publika je horski otevala, od prvog do poslednjeg stiha. Moramo da kažemo i to da je pre izlaska na binu, Bora vreme posvetio i čitaocima Remix Press-a te vam prilažemo i sliku.
Negde oko ponoći, počelo je prašenje. Pojavili su se i Beograđani, Mortal Kombat, spoj tvrdog zvuka i neobičnih tekstova publiku je razdrmao još više. Nastup su počeli pesmom „Devedesete“, a usledile su „Teretana“, „Da si više mrtva“, a pre pesme „Nemoj biti emo“ ispričali su publici da su treći nastup otkad postoje imali baš u Užicu i tada su je pevali pa sada od publike traže da je ona otpeva. Zahtev je sa oduševljenjem bio prihvaćen i ispunjen. U kasnim večernjim, ili bolje rečeno, ranim jutarnjim časovima, nastupali su THCF la Familija, S. O. B. i Irvasi.
Prvi sat drugog festivalskog dana bio je rezervisan za Elebake, ali moj dan počeo je sa Gospođo, bate. Kakva energija, kakva uvežbanost, kakav ritam, kakva đuska… Moram priznati, Novopazarce sam tek sada čula i palo je sviđanje na prvo slušanje. Publika se izgleda umorila prvog dana pa se uspavala i malo zakasnila na početak drugog dana, ali to ove momke nije sprečilo da daju sve od sebe i budu odlični što pokazuje da su gospoda. Bravo za Gospođo, bate.
U međuvremenu je stigao narod, a sa njima i bend Ničim izazvan. Atmosfera je bila očekivano vesela, a mlade dame iz prvih redova, spremno su dočekale svaki stih. „Rekla je“, „O tebi“, „Trideset“, ređaju se svaka lepša od lepše. Predstavili su i pesmu koja je nastala u saradnji sa S.A.R.S.-om. Iako se zove „Glupost“ nimalo nije glupa i svi je već znaju, celu. „Đe se kupaš, đe školjke skupljaš?“ Užičku RAPubliku pozdravio je i sastav Who See. Najveći utisak, kada je reč o njihovom nastupu, ostavila je devojčica od najviše desetak godina, koja je znala sve njihove tekstove, od reči do reči, a to znači uspeh ovih potomaka Montenigersa. Pesma „Prevaspitaj đecu“ imaće smisla u tom slučaju.
A ondaaa, a ondaaaa… u UE, stigla je beogradska Irska i atmosferu dovela do usijanja. Igrali smo, vrteli se, skakutali, svi do jednog. A sreća nije bila veće od trenutka kada su pevali „The Belle of Belfast City“. Poštovanje veličine Irske za Orthodox Celts. Na bini ih je zamenio takođe beogradski bend Artan Lili koji se predstavio pesmama od kojih su neke „Vreme protiv čoveka“ i „A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna“. Dok pesme „Moja stvar“ i „Ako stanemo tu“ znate svi sigurno. Za kraj nastupali su Stereo banana i Degeneza.
Kroz ovaj sažet prikaz dvodnevnog užičkog fetivala, nadam se da ste se vi koji niste bili u mogućnosti da dođete uverili da je bilo muzike bukvalno za svačiji ukus i da ćete sledeće godine biti deo publike u parku. Svaka čast i organizatorima festivala koji su uspeli da na jednom mestu okupe imena kao što su ova i provod kraj Đetinje učine nezaboravnim.
Mina Erić
Foto: Marina Pešić
