Hala 6 Novosadskog sajma sinoć je bila prepuna rokera, metalca i pankera koji su došli da daju podršku i dobro se provedu uz tvrd zvuk beogradskog pank/metal benda Mortal Kombat koji su, u okviru svoje jesenje turneje, posetili i Novi Sad.
Iako povoda za dobru svirku nije potrebno ni tražiti, ovog puta to je bila promocija njihovog četvrtog studijskog albuma simbolično nazvanog „Decenija“, kojim ujedno proslavljaju i deset godina svog muzičkog stvaralaštva. Uz stare i nove hitove satiričnih tekstova kojima se prozivaju robovi modernog društva i svakodnevice, i uz predgrupe koje su zagrejale masu pred početak Mortal Kombatovog „prženja“, bili smo privilegovani da uživamo u skoro četiri sata dobre žurke.
Satnica je ispoštovana maksimalno, a predaha između bendova je bilo taman toliko koliko je potrebno da se uzme daha za kasnije, za one za čiji je nastup uvek potrebno više svega – energije, daha, kiseonika, pa i prostora za đuskanje (da ne kažem šutku).
Veče su otvorili momci iz novosadskog pank benda 5 Minuta Slave koji su početkom septembra izdali svoj prvi studijski album pod nazivom „PMS u kući”. Nakon većih festivala poput Beer festa, Bunta i Kulpin festa, dobili su (i dobro iskoristili) priliku da budu predgrupa starijim i iskusnijim i daju svojim fanovima priliku da ih čuju uživo, a ostalima koji su došli zbog MK dobru uvertiru za nešto jače prženje u ostatku večeri. I, možda nećete verovati, svirali su pred minimum 200 ljudi, a neki od njih su nosili majice benda PMS. Pokazali su se kao dobar izbor jer su svojom energijom već u startu uspeli da razmrdaju prisutne svojim mladalačkim žarom kojim pevaju o stanju u društvu, svakodnevici i ljubavnim problemima.
Iako izgledaju mlado i iako se u njihovoj muzici oseti primesa nekih njihovih uzora (nisam se mogla odupreti utisku da u nekim deonicama podsećaju na Ateist rep i Disciplinu kičme), „PMS-om u kući”, a naročito naslovnom numerom albuma, 5 Minuta Slave polako se probijaju na domaćoj pank sceni. Momci, bravo!
Mlade entuzijastične pankere na bini su nasledili ne toliko mladi (ali i dalje mladi), mada podjednako entuzijastični, pobednici 50. Zaječarske gitarijade (2016), užičke Hadži prodane duše. Pobeda na Gitarijadi im je omogućila snimanje albuma „Racionalna manjina” tako da smo sinoć imali priliku da čujemo numere zastupljene na njihovom prvencu..
Hadži prodane duše privukle su ljubitelje garaž rok zvuka svojim kvalitetnim zvukom i dobrim ritmom. Za razliku od bendova koji popularnost stiču na osnovu društveno angažovanih tekstova, ovi mladi ljudi čine upravo suprotno – društveno neangažovani, svoju popularnost grade na originalnim i duhovitim tekstovima po kojima su poznati na rokenrol domaćoj sceni. Osim tekstova, tu je i žestok gitarski zvuk kome ne može odoleti nijedan pravi ljubitelj roka. Pesme „Zakonodavni organ”, „Brzina” i „Doktor” (kojom su se odjavili i najavili nastavak druženja uz Mortal Kombat) publika je najbolje prihvatila i na njih najživlje reagovala. Nadam se da im vrsni poznavaoci rokenrola neće pronaći nijednu zamerku u dosadašnjoj karijeri koja je u usponu. Ja to nisam uspela, niti želela, jer su ovi momci krenuli na muzički vrh i želim im svu sreću na tom putu. U već popunjenoj hali, užički rokeri ustupili su mesto onima ostavljenim za kasnije, koji su sami za sebe i početak i kraj, alfa i omega domaće metal scene.
Već prvim stihovima „Mi smo Mortal Kombat bend i metal ćemo svirati“ („Mortal Kombat“) prve numere sa aktuelnog albuma, najavili su opšte ludilo među prisutnima. Dobro poznati hit „Devedesete” uvele su još veću histeriju među masu, naročito kod mlađe populacije koja se tiskala što bliže bini. Frontmen Kriki je u kultnoj Kappa trenerci plavo-belo-crne boje i sa pištoljem, simbolima uličnih beogradskih gangstera, verno dočarao prohujale devedesete.
Prohujale su i pesme koje su se nizale i bivale ispraćene gromoglasnim odobravanjem, kako sa prethodnih albuma („Nemoj biti emo“, „Da si više mrtva“, „Teretana“, „Seljačka buna“, „Serenada“) tako i numere sa poslednjeg („Papučar“, „Rokenrol“, „Balkan info“, „Smrt“). Međutim, kad prepoznamo ono što nas najviše tišti, što nam najviše smeta i što nam najviše nedostaje, tad smo najglasniji; rijaliti se među masom izdvojio kao najbolnija tačka na izranjavanom telu isprazne svakodnevice („Rijaliti”), sloboda življenja i mišljenja kao utopija kojoj svi težimo („Slobodan”), a u jedan glas se pevalo i za decu sa asfalta, omladincima pankerima („Ulica”).
Bilo koja pesma da se sinoć pronašla na setlisti, bila bi isto dočekana – svaka reč otpevana, a svaki rif i takt odslušani. Svaka pesma se ispratila kao poslednja, sa jednakom snagom i žestinom. Za metal treba imati i snagu i dušu, što su i Mortal Kombat i Novosađani sinoć dokazali jer su imali dovoljno volje da nakon bisa otpevaju „Post’o sam metalac” i „Teški metal” sa istom žestinom kao da je početak koncerta. A verovatno u prepunoj hali nije bilo samo Novosađana, kao što nije bilo i samo mlađih fanova Mortal Kombata jer je publika bila poprilično šarolika – momci, devojke, žene, zreli ljudi, gospoda, poneko možda, na prvi pogled i zalutao; i svi su ostali do kraja.
Album koji su sinoć promovisali, nakon deset godina postojanja benda, zvuči i uživo najopakije do sada, najzrelije i, jednostavno, najbolje. Muzika, glas i tekstovi su deset puta bolji, oni deset puta iskusniji. Deset godina im je trebalo da zazvuče kako sada zvuče i sazru do toga što su sada – na vrhuncu karijere. Pitanje koje se nameće je šta li nam spremaju za sledećih deset…
Ovo je bio njihov najveći koncert u Novom Sadu do sada i cifra od preko 1000 ljudi stisnutih u Hali 6, mokrih glava i majica, većinski obučenih u majice sa natpisom Mortal Kombat, govori da je nakon Antievrovizijskog koncerta u Beogradu, novosadski solo koncert i za pubiku i za bend od velikog značaja.
U jednoj pesmi rekoše da ako nisi u metalu, nisi im ni drugar. Sa utiscima sloge i energije kojom su odisali drugačijih od drugih, različitih od većine a među sobom sličnih, nas koji ne blenemo u rijaliti iz njihove pesme, a naše realnosti, složiću se sa njima, citirati ih, ali ih i dopuniti i nadati se da će se neko složiti i sa mnom:
Ako nisi panker/roker/metalac, nisi mi ni drugar!
Ako nisi politički nekorektan, nisi mi ni drugar!
Ako nisi slobodan, nisi mi ni drugar!
Ako si pozer, nisi mi drugar!
Ako nisi bio na Sajmu,
gadno si se prevario!
Više fotografija pogledajte ovde.
Nataša Pudar
Foto: Zoran Milutinović
