Kondukter, policajac II, ranjenik na nosilima, raznosač novina, kelner, prodavac u pekari, sitničavi komšija… ovo su samo neki od više stotina likova koje su ovi ljudi igrali u svojim karijerama. Za njihovo prepoznavanje se koriste rečenice poput „e, ovo je onaj što mu je Bata opalio šamarčinu u onom filmu“ ili „ovoga je Tihi ubio iz zasede“.
Ali, iako epizodista u sopstvenom životu je neoprostivo biti, postoje delatnosti u kojima je to možda i poželjno. Odigrati dvadesetak minuta mesečno u dresu Reala iz Madrida i tako zaraditi oko 1000 prosečnih srpskih plata je na primer veoma poželjno, ali i odigrati pola minuta, minut u nekim od velikih jugoslovenskih filmova i serija ima svojih čari.
„Važno je učestvovati“ je pravilo koje i te kako važi za sporedne glumce, jer da nije njihove glume ne bi bilo ni filma. A biti sporedni glumac znači imati ličnost, ali samo to nije dovoljno. Ta ličnost mora da izbija iz svake crte na licu, iz svake gestikulacije, jer gledalac nema vremena da detaljnije upozna epizodni lik. I zato dok glavni glumci imaju ceo film da nam predstave svoj talenat, sporedni za to često nemaju više od jedne scene. Najbolji među njima nam već u prvoj rečenici uspešno stavljaju do znanja kakav je njihov lik i koja je njegova svrha u priči. A ko su najbolji među njima? Na osnovu prepoznatljivosti, zastupljenosti, osećaja za meru i uverljivosti, ovo su pet glumaca koji su najčešće i najbolje igrali sporedne uloge.
5. Dušan Poček
Kada je pretprošle godine preminuo ovaj sjajni glumac, reakcija mnogih je bila „pa mislio/la sam da je on odavno umro“. Upravo je to najveća pohvala za čoveka koji je bar tri decenije igrao ljude bliže smrti nego životu, džangrizave i bolesne starce, a uglavnom nedokazane hipohondre. I tako dok će recimo Džejms Din i Brus Li ostati „večno mladi“ u svojim ulogama, Pavićeve serije poput Boljeg života i Srećnih ljudi su stvorili Počekov imidž „večno stare“ osobe. A verovali ili ne, postoje filmovi u kojima on nema sedu kosu, naočare i drhtav glas. Svoju filmsku karijeru je započeo još šezdesetih godina, međutim njegove standardne uloge pre Kokinog stanodavca Jezdimira Uskokovića su bile doktor u filmu Bokseri idu u raj, poslovođa u Ljubavi na seoski način ili kupac bunde u Pozorištu u kući. Tako da sve dok mu se kosa nije proredila, a kukovi zanemoćali moglo bi se reći da Dušan Poček nije našao pravog sebe na ekranu. A jednom kada je počeo da kuka na malu penziju, traži lekove po kući i da štapom preti svakom ko ga ne poštuje, nije stao. I u tome treba biti najbolji, a on je to bio.
4. Vladan Živković
Da li su velike uloge neophodne glumcu da bi postao veliki? Vladan Živković je dokaz da nisu. Jer igrati u trocifrenom broju filmova bez ijedne jedine glavne uloge, a ipak steći dovoljno poštovanja da postanete predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije samo po sebi govori o tome koliko značajan jedan sporedni glumac može da bude i kakvo poštovanje kolege mogu da imaju za njega. U svom rezimeu ima i antologijske filmove poput Balkanskog špijuna ili Specijalnog vaspitanja, a upisao je i saradnju sa velikim Semom Pekinpoom u ratnom ostvarenju Gvozdeni krst. Njegovi likovi su uglavnom dobroćudni i prostodušni ljudi, a ako nekad i glumi recimo policajca ili vojnika, to nikad nije jedan od onih koji su samo u filmu da bi izvršili naređenje, već uglavnom onaj koji upravo prekrši svoje dužnosti i to ili iz sažaljenja ili iz jednostavne etičnosti. Ono što je Ljubiša Samardžić među glumcima koji su dobijali uglavnom glavne uloge, to je Živković među epizodistima, a to je prvi izbor za ulogu takozvanog „čoveka iz naroda“, sa svim malim manama i velikim vrlinama ljudi sa ovih prostora.
3. Dragoljub Gula Milosavljević
Kao neko ko je bio prvak Srpskog narodnog pozorišta, Milosavljević nije imao preveliko interesovanje niti prevelike ambicije u vezi sa filmom. Njegova ljubav prema teatru rezultirala je da danas postoji pozorišna manifestacija „Gulini dani“ u Petrovcu na Mlavi, ali je verovatno doprinela i tom rasterećenom stilu glume na filmu i posebno televiziji. Lepršavo se Gula ponašao u svojim ulogama, pa su svi ti simpatični čudaci, a ponekad i neugodni perverznjaci, delovali više kao igra i zabava za njega nego kao ozbiljan glumački posao. Uglavnom jaki na rečima i nikakvi na delu, njegovi likovi su umeli da izazovu osmeh i pored toga što su prema scenariju manje-više trebali da služe kao „vreća za udaranje“ komičarskim asovima Čkalji, Bori, Smokiju. Upravo su uloge uz njih u Kamiondžijama, Diplomcima i Vrućem vetru zacementirale Milosavljevića kao šampiona čvrknutih sporednih likova na TV-u, a možda ostaje i mali žal što nije bio nešto veći ljubitelj ekrana u odnosu na pozorišnu scenu. Ali moguće da bi tada i njegove interpretacije bile uzdržanije, a onda to više ne bi bio Gula.
2. Milutin Butković
Šteta je za gospodina Butkovića što nije radio tridesetih godina u Holivudu ili što se kod nas nije pravilo mnogo gangsterskih filmova u njegovo vreme (ako ijedan). Zalizane kose, sofisticiranog glasa i džentlmenskih manira, Milutin Butković je delovao kao prekaljeni filmski mafijaš tek otpušten iz tamnice, spreman da se vrati na stare staze. Likovi koje je igrao su često bili upravo cinični prevaranti, a razlog zašto nije postao i značajniji simbol igrajući takve uloge (poput recimo velikog Bore Todorovića) leži možda u tome da kada ih je tumačio nije išao na kartu simpatičnosti, već je do kraja hteo da ih napravi ljigavima i iskvarenima (Poskok iz Kamiondžija), a prirodna uglađenost i šarm su mu dozvoljavali da bez ikakve muke i čini se ikakve promene pristupa odigra i uloge cenjenih i respektabilnih ljudi (Hadži Sinanudin u filmu Derviš i smrt, ministar Antić u seriji Slom). Međutim, poprilična je kontradikcija da je možda ipak najpoznatiji po ulogama u dečjim serijama Na slovo, na slovo i Neven. Nemoguće je odlučiti koje su mu bolje išle od ruke, a sama različitost govori kakvim je glumačkim opsegom raspolagao. I dok su drugi glumci sa ove liste potpuno u elementu kada njihova uloga ne traje više od par minuta, za Milutina Butkovića se ipak može reći da je imao harizmu za glavne uloge i da ga je možda samo jedna pružena šansa delila od vrha liste najvećih imena našeg glumišta.
1. Predrag Preža Milinković
Čovek s kojim samo Bata Živojinović može da se meri po broju uloga, a kome skoro niko ne zna ni ime. Prošao je sva moguća zanimanja u svojim ulogama, delio scene sa verovatno svim glumcima koji su hodali ovim prostorima. Vrstu likova koje je on igrao je nemoguće opisati, jer je igrao sve. Recepcioner, kočijaš, senator, nemački vojnik, igrač flamenka, nije bitno. „Dajte ulogu Preži, a on će se već snaći”, često su znali da govore režiseri s kojima je radio, a bilo ih je na stotine. Moglo je da se desi da igra i dva različita lika u istom filmu, a pomalo je iznenađenje da ne postoji podatak da je igrao i dva različita lika u istoj sceni. Ako bi morali da se izdvoje bar po jedna uloga i scena koje će ostati najviše upamćene iz (pre)bogate karijere, to bi mogle da budu uloga hladnog i profesionalnog batlera Sofronija u Srećnim ljudima i scena iz Balkan ekspresa kada Toma Zdraković odbija da peva za Nemce, a Preža neuspešno pokušava da ga urazumi i ubedi da „se proda”. Možda bi neko pomislio da je čovek tako specifične pojave (dugajlija, začešljana kosa na stranu, dug nos, frflja dok priča) mogao da ima i izraženije uloge i taj neko ne bi pogrešio, ali ipak biti nesumnjivo najveći i najzastupljeniji sporedni glumac ovih prostora je uspeh za sebe i Milinković je imao sreće i znanja da to postane. A kada glumite u praktično svemu što se snima u krugu od 300 kilometara, ne možete a da ne „zakačite“ i poneki film sa velikim svetskim umetnicima. Alen Delon, Orson Vels, Entoni Kvin i Đina Lolobriđida su samo neka od slavnih imena koji su imali tu čast da igraju u istim ostvarenjima sa Prežom.
Ovo su samo neki od glumaca koji su primer kako nekoliko minuta na ekranu zna da obeleži čitav život. Po epizodnim ulogama pamtićemo i Petra Lupu, Dragomira Felbu, Ljubomira Ćipranića, Božidara Pavićevića Longu… spisak onih čija imena ne znamo se produžava, ali na tom spisku su i one uloge koje zauvek pamtimo po njihovim licima.
Stefan Milivojević
