Već četiri godine se u Novom Sadu održavaju uspešne  književne večeri  na kojima studenti srpske književnosti uz muzičku pratnju govore odabrane stihove.
U želji da vam predstavimo njihov rad, razgovarali smo sa Nikolom Rausavljevićem i Milanom Ćosićem. Kako Milan kaže, ova ideja je nastala sasvim spontano, 14. decembra 2011. godine, za vreme druženja na njegovom rođendanu. Prvi nastup su imali 12. marta 2012. godine. Od tog dana, prošle su četiri godine, 14 nastupa na različitim lokacijama i preko 400 pesama.
Družinu “Među nama” čine Milan Ćosić koji svira gitaru, klarinet, saksofon, harmoniku, violinistkinja Kristina Pejanović, Jovana Krstić i Nikola Rausavljević koji pesme govore.

U prvobitnoj postavi družine bile su i Dubravka Lazić i Milica Dimitrić i kako ovi momci kažu:“Taj deo ne sme da se briše, one su ostavile svoj trag i zaslužuju da se pominju, da nije bilo njih, ne bi bilo družine  Među nama kakva je sad.”
Pored već pomenutih 14 nastupa, družina je učestvovala i na promocijama knjiga profesora italijanskog jezika, Marija Liguorija, “Sedam jesenjih priča” i “Prva ljubav”. Učestvovali su i na večerima poezije u Kulturnom Centru Šapca, a za 2016. godinu planiraju nastupe u Inđiji, Kikindi, Beogradu i naravno, Novom Sadu.  Ono što je zanimljivo jeste i to da su na poziv profesora makedonskog jezika, ŽarkaBošnjakovića, učestvovali na Danima makedonske kulture gde su recitovali pesme na makedonskom jeziku. Tom prilikom su privukli pažnju novinara koji vodi emisiju “Makedonsko sonce”  i kome se njihov rad svideo pa je odlučio da snimi emisiju o ovoj mladoj družini sa odličnom idejom.
Što se tiče priprema za nastup, trude se da imaju bar 6, 7 proba, čak i više. Rade vrlo ozbiljne probe koje su produktivne. Važno je da se muzika uskladi sa govorom.
Izbor pesama je uvek interesantan,  pa nam je Nikola o tome rekao da pesme svaki put bira onaj koji govori, s tim što se uvek konsultuju između sebe kako bi se što bolje uklopili i kako bi tematika pesama bila raznolika.

Milan je zadužen za muziku koja prati govornike. On nekada koristi već postojeće melodije, a nekada ih sam kreira pa je tako nastala jedna melodija koju provlače već 14 nastupa, a oni koji češće dolaze da ih slušaju, sigurno znaju da je prepoznaju. Ko je ne zna, neka dođe na sledeći nastup da je čuje.  Milan nam je ispričao da on prvo sluša kolege dok govore i kada oseti kakav je njihov senzibilitet, takvu muziku pravi, ali dodaje i to da, čak i kad misli da muzika ide savršeno, ipak se ne uklapa u njihov govor, dolazi do odstupanja i zbog toga mora postojati dogovor, uklapanje i prilagođavanje, ali uglavnom im se svidi to što on svira.
Ova kreativna družina misli i o scenskom nastupu, tako da su jedno veče organizovali u kafanskom ambijentu. Koncipirali su program tako da izgleda kao da Nikola i Milica kroz stihove razgovaraju, žale se, izjavljuju ljubav jedno drugom i  to sedeći za kafanskim stolom dok je Milan svirao harmoniku. Tematika pesama bila je naravno kafanska, pa veče nije prošlo bez Tina Ujevića i Disa.
Važna stvar o kojoj takođe misle tokom priprema nastupa jeste i slobodno vreme verne publike. Datume održavanja književnih večeri ne biraju nasumično već vode računa o terminima teških predavanja, kolokvijuma, ispitnih rokova na Filozofskom fakultetu. U početku nije bilo lako, ali sada su već uvežbani i to nije nikakav problem, uživaju u tome.

“Kada uživaš u onome što radiš, ništa nije teško”, kazao je Milan.
Nikola nam je ispričao da je u početku publika bila sa Filozofskog fakulteta, i to sa smera srpske književnosti. Na prvom nastupu bilo je  između petnaestoro i dvadesetoro ljudi, ali vremenom su dolazile nove generacije, broj se povećavao iz nastupa u nastup, u tolikoj meri da je na poslednjoj večeri bilo između desetoro i petnaestoro ljudi koje oni poznaju. Otkrio nam je i to da posebnu zahvalnost duguju i profesorkama Nataši Polovini, Neveni Varnici i Sanji Paripović koje ih od prve književne večeri podržavaju, dolaze na nastupe, ali isto tako obaveštavaju studente sa prve godine i na taj način brucoše uvode u kvalitetna kulturna i umetnička dešavanja kao što je ovo.
“Divna je stvar što smo spojili sve generacije koje studiraju književnost na Filozofskom fakultetu, čak i druge smerove i druge fakultete. Ima ljudi koji vole poeziju i tu su”, dodao je Milan Ćosić.
Milan je dalje rekao da od samog početka postoji jedna ideja, a to je da se zbog otuđenosti koja vlada, na jednom mestu spoje ljudi koji će se družiti, razmenjivati iskustva, učiti jedni od drugih, imati direktnu komunikaciju sa profesorima u kafani: “To i jeste poenta jer su nekada tako studenti učili književnost, nekada su tako učili poeziju, nekada se tako stvarala poezija.”

Ideja im se uspešno ostvarila, uspeli su da spoje ljude i da zajedno stvaraju nešto lepo. A kada smo već kod toga, jedna od lepih priča koja je nastala na njihovom nastupu jeste ta da su se dvoje na njihovom nastupu uopoznali, a kasnije i zavoleli.
Za pohvalu je to što ova družina sarađuje i sa neafirmisanim pesnicima. Poziv je otvoren za svaki nastup i ovom prilikom, Nikola i Milan pozivaju sve pesnike koji žele da se njihova poezija govori, da se jave na mejl medjunama.rd@gmail.com ili na facebook stranicu Među nama – recitatorska družina i pošalju svoje pesme kao i  da se ne ljute ako ne budu izabrani jer nisu sve pesme, iako kvalitetne, pogodne za ovakav način izvedbe.
Još jedno podsećanje, možete ih čuti  13. marta u Inđiji, 23. aprila u Kikindi, a za nastup u Novom Sadu blagovremeno ćete biti  obavešteni i preko našeg portala.
Hvala družini “Među nama” na svemu što rade i samo napred!

Mina Erić