Treće veče Beer Festa proteklo je bez mnogo padavina (ako izuzmemo njih nekoliko koji su se okliznuli i pali u blato). Oranice su na Ušću bile vrlo lepe, ne znam za druge posetioce ali ja sam ozbiljno razmišljala o tome šta je najbolje posejati, možda hmelj, ječam… čisto da ostanemo u duhu festivala. Piva nije falilo i to je valjda i bilo najvažnije a muzički program je bio sjajan.
Ne može se reći da posetioci nisu bili NIČIM IZAZVAN-i na đuskanje i pevanje. Za dobru atmosferu te večeri pobrinuli su pored pomenutih muzičara iz grupe Ničim izazvan, Kristali, Samostalni referenti, Legende, Brkovi, Kerber i naravno veoma simpatične devojke koje su nam uz osmeh davale čips. Pored svih onih oranica od blata veoma zanimljiv momenat je bio bik za najsmelije postavljen na najčistijem mestu na festivalu (bilo bi zanimljivije da oni koji padaju sa njega padaju direktno u blato, ali dobro i ovako je bilo interesantno).
Utisak večeri je naravno jedan od najboljih vokala na ovim prostorima, Gale iz Kerbera. Ko kaže da mladi neće u blato i po kiši, hladnoći i po vrlo nezgodnim vremenskim prilikama da se odvoje od računara, treba im samo dati dobar povod, a Kerber je svakako jedan od najboljih za mene bio te večeri. Verujem da mi mišljenje nije usamljeno, toliko se pevalo i đuskalo da više nije ni bilo bitno što nas taksisti onako umazane neće primiti u auto i odvesti na željenu lokaciju. Za one koji nisu slušali Kerber uživo preporučujem da to učine 28.avgusta u Zrenjaninu, a svi mi koji smo ih slušali znamo zašto.
A onda nas je dočekala divna vest od organizatora, da će publika biti ove godine nagrađena još jednim danom Beer Festa, dakle i u ponedeljak nas očekuje druženje na Ušću jer smo kako kažu bili verni i u teškim vremenskim uslovima.
Četvrto veče je bilo upravo festivalsko, najbolje đuskanje obezbedila je grupa Ortodox Celts donoseći u publiku svojom muzikom nagon da noge same igraju. Uz Galiju i najveće hitove orilo se Ušće a moram primetiti i najveći broj parova upravo na ovoj svirci… Ah ta ljubav. Moje srce je ipak zaigralo uz Vampire, a radovala me je činjenica da je bilo najrazličitijih starosnih grupa. Srpski Beatles-i su po mom mišljenju i doživljaju doneli najlepšu energiju od svih koje sam slušala ovih dana, onu mladalačku energiju su doneli i prosuli je sa bine na sve prisutne. Prelepo je bilo slušati one divne pesme iz filma “Mi nismo anđeli” a i pevati gradu domaćinu “Beograde, svi vole tvoje nasmejane ulice”. Četvrto veče zatvorili su nastupi sastava Kraak & Smaak čiji su nastup pratile laserske projekcije, fenomenalni Davorin i Bogovići, i za sam kraj zvuci domaće trube Dejena Petrovića i njegovog Big Banda.
Za kraj ovog javljanja još jednom da napomenem da je besplatan gradski prevoz za posetioce festivala organizovan na četiri linije, a tu su i taksisti koji će vas voziti ako želite s njima jer blata više nema. PI_ _ ili _ _ ZIM, sami birate gde stavljate VO!
Teks i Foto: Dragana Mladenov
