Proteklog vikenda održan je četvrti Festival srpskog podzemlja u novosadskoj Fabrici. Ovaj festival se tradicionalno održavao tri puta u Domu Omladine da bi se ove godine preselio u Novi Sad. Izraz underground možda ne priliči 21. veku zbog postojanja interneta i društvenih mreža, ali u ovom slučaju potpuno je adekvatan jer se misli na muziku koju prati stvarno odabrana publika.
Prvo veče festivala petak 16. mart bilo je upriličeno za ljubitelje nešto blažeg zvuka mada je u publici vladala “darkerska” atmosfera, jedina osoba koja nije u crnom bila sam ja u beloj jakni. Festival je počeo nastupom DJ, izložbom i projekcijom filma nakon kog je usledio nastup devojke koja se krija iza imena UMBRE. To je devojka koja sama pravi muziku, koliko sam shvatila, glasom i sintisajzerom. Vrlo je harizmatična a muzika koju stvara meni lično nije poznata pa bilo koji komentar sem da je vrlo neobična i zanimljiva, ne bi bio ispravan. Nakon nje nastupio je bend Sputnik. To je mladi bend sastavljen od iskusnih muzičara koji sviraju klasičan elektro pop pod uticajem britanskog zvuka osamdesetih što je osveženje na novosadskoj muzičkoj sceni. Na bini im se to veče pridružila i pevačica Valerija iz Rusije, ne znam da li će nastaviti da nastupa sa njima ili je to bio samo kratalk izlet. Nakon njih su nastupili Asphalt Chant darkvawe projekat koji je mešavina dark, gothic i ambijetalnog zvuka. Za kraj prve večeri nastupili su DJ Akasha i DJ Nenad Bekvalac dobro poznati član dua Šok Koridora, koji su puštali Dark Vawe, Electro, Goth. Prvo veče festivala počelo je i završilo se “darkerski” a prostor Fabrike bio je solidno popunjen s obzirom na vremenske prilike.
Drugi dan festivala je bio totalni haos, pozitivan naravno, koji je oslikavalo 14 bendova koji su se naizmenično menjali na dve bine s jednog i drugog kraja Fabrike. Sve pohvale organizatorima, nijedan propust nisu imali kada je reč o njihovom delu posla. Nastupi su počeli tačno na vreme, dok je pre samog ulaska u koncertni prostor bilo prodajno mesto za kolekcionare ploča i stripova. Led su probili The Valley, hard core bend iz Subotice koji su na festivalu promovisali svoj drugi album Never Give Up dok je na drugom stejdžu “Ground” odmah nakon njih nastupio Nemesis, death metal bend sastavljen od isključivo ženskih članova. Nisam pre slušala death metal ali sam oduševljena idejom da ovakav bend postoji u Srbiji. Već od prvog nastupa publika je pristizala na koncerte i što je zanimljivo gotovo da nisu ni izlazili već su ispratili svaki bend do kraja festivala. Na under stagu nastavili su sa žestokim metal zvukom. Alitor i Dead Joker su dobro poznati metal bendovi koji su izazvali ovacije kod publike ali je na mene možda i najprijatnije iznenađenje večeri ostavio Jener. Četiri prelepe i energične devojke koje sviraju spid metal totalno su ostavile bez daha novosadsku publiku. Dominanacija i energija pevačice, bend koji nesmanjenom žestinom svira, naprosto su izdominirale druge večeri festivala. Ono što su u Americi Bikini Kill to bi u Srbiji trebale da budu Jener definitivno. Na drugoj strani, na ground stagu smenjivali su se pankeri i pankerke. Prvo Fast As We Go Far koji su uvek veseli, energični i duhoviti i njihovi nastupi izgledaju kao probe jer se konstantno prepucavaju sa publikom. Zatim Replicunts beogradski trio, standardno dobro zvuče i već su domaće u Novom Sadu koliko su puta gostovale. Nakon njih je nastupio Dishumanity nešto siroviji pank zvuk koji je poterao klince u prvim redovima u šutku. Na vrhuncu večeri nastupili su i Putrid Blood iz Šida i First Flame koji su standarno zapalili publiku. Pevač Putrid Blooda ima sjajnu komunikaciju sa publikom a First Flame su jedni od najvećih zvezda hard cora čiji je gitarista pred kraj nastupa kada je izbilo neko komešanje u publici uzviknuo: „Ovo je hard core nije folk! “ Ne znam tačno šta se desilo pošto sam iskoristila priliku da pojedem nešto za vreme njihovog nastupa jer sam ih slušala nekoliko puta do sada. To je bio jedini “incident” tokom cele večeri.
Na ground stagu su pretposlednji nastupili DOK 7 melodični pankeri iz Niša i Ashen Epitaf veterani domaće death metal scene. Dok 7 je jedan od retkih bendova te večeri koji je pevao na srpskom jeziku tako da i oni koji su ih slušali i prvi put pevušili su refren jer ulaze u uši na prvo slušanje. Poslednja dva benda nije čulo baš mnogo ljudi, samo najuporniji su ostali do kraja da čuju Hill i Gunsale, klasični rok zvuk.
Skidam kapu organizatorima za festival i bendove koje su doveli, kao i publici koja je ispoštovala svaki bend. Underground scena itekako postoji i ima svoje sledbenike od 7 do 77 godina. Bendovi zaslužuju da se okupljaju na ovakvim mestima i ovako kvalitetno organizovanim događajima a ne samo kao zabavljači na festivalima piva. Nadam se da će se ovaj festival pretvoriti u kultnu manifestaciju koja će trajati još dugo godina.
Dragica Mačkić
Foto: https://www.facebook.com/FestivalSrpskogPodzemlja.official/
