Sam naslov zbirke “BLAGODARIM”, privlači, obećava toplinu i ljubav. Poetesa Vesna piše pesme bez kraja i u njima sliva tok svojih misli-iz srca. Putevi istine i ljubavi su bili u njoj, i birala je, ne prečicom do sna, – već putevima najtežim za ostvariti se (str. 41.). Toplina i ljubav je tanana nit koja se u svakoj pesmi oseća. Izdiže se nit blagorodnosti – blagodari rodnom kraju, roditeljima, rodnoj kući, šumi, ptici, pesmi, Bogu, molitvi, ljudima.
Rastanci su neizbežni delovi života-svaki je rastanak otrgnuti deo tebe (str. 55). To je suza stalna, neisplakana… I kada je srce drhtalo, i kada se gubio pogled, ona, Vesna, govori smelu misao o ljubavi (str. 69.). Pesnikinja nalazi snage da prebrodi, i u takvim trenucima, pesnikinja nalazi snage, pobedi, i da klikne (str.93.). “Otvori oči i pogledaj divna cvetanja usnula u tebi”, i, “kreni smelim korakom u sebe i van sebe radujući se novim svetovima”. Nosi u duši srca davna vremena. Kada se borila, “i hoću i neću, u visinu ptice, i mogu i ne mogu, i mogu i ne umem, a pevati moram”! Tu je nalazila utočište. Pesma joj je dar, pesma joj je spas, “tik uz neku zvezdu padalicu”, da sreću donese. Stepenicama buđenja, blaženstvom ispunjena (str.135.).
Pesma je njena želja-“hrani je i brani “(str. 47.). Liričarka Vesna postaje sve jača. Pesme su odraz nekadašnje pesnikinje, i sadašnje, pune ljubavi. Islikanoj kao “prozorska okna mrazom detinjstva” (str.129.). Kao da je ona slikala na tom oknu. Tkanje reči-kao postojanje i tiha molitva…”veze svoj vez, a u srcu, željom, da se snaži u lepoti ljubavi i nade”, da će biti bolje (str. 25.).
Osećanja mudrosti i blagorodnosti u ovoj zbirci „Blagodarim“, iskazana su rečima , stihovima koji to upotpunjuju. Reči davnašnje , a jasne, bliske a tople, brutalnoj sekvenci modernog doba života, sadašnosti, razumljive a prijemčive, podcrtavaju skoro svaku do svake pesme, jer se one ovde ređaju u nizu. Nemaju naslove jer bi svaka pesma mogla-po želji autorke ali i po želji slučajnog namernika za poezijom, a posebno itekakvog ljubitelja posebno poetske misli i poetskih zapisa- biti nazvana, svakome na svoj način. Naslovom svake pojedinačne pesme , koje su u ovoj knjizi liričarke Vesne Kovačević-Sokolović, impresivne i retke, gledajući u surov svet današnje hiper produkcije tj. ko sve šta zapisuje, i sam štampa, bez ikakovog odobrenja uglednih urednika izdavačkih književnih kuća, mada, poeziju iste te kuće, u poslednje vreme, retko i objavljaju. Autorkinjna poezija deluje kao melem na ranu, hrabra i poletna, zamišljena i sveža, u najpozitivnijem smislu dominantna, sa argumentovanom kao iskra u noći, sama od sebe, poželela da bude javnosti prikazana i bravo efektom nagrađena. Zasluženo, naravno! U to nema nikakve sumnje . Pesnikinja Vesna Kovačević-Sokolović, isprva nije htela to, ali kada je zašla duboko u tkivo modernog izdavaštva, uvidela je da je to tkivo većinski kancerogeno, te je-kako sam napomenuo- i dalje melem i za tu telesnu ranu, koju paralelno, prati i duhovna, poželela da krilima belog anđela/belog galeba, dodirne vrh srpske umetničke scene.
U njenoj poeziji, prisutni su neobični spojevi reči, u sintagmama, odabranih epiteta i drugih pesničkih ukrasa, koji oslikavaju stanja i razmišaju i retko tananih i sofisticiranih stihova smeštenih u korice knjige “BLAGODARIM“, koji se, čitajući, s vremena na vreme , nanovo pojave i, -gle čuda?- ne iritiraju! Naprotiv, izuzetno nežno i lepo tope u našim, čitateljskim mislima.
Knjiga „BLAGODARIM“, simboličnog idejno dizajnerskog rešenja korica , grane rascvetale trešnje viđene u detinjstvu, i ostale da žive u pesnikinjinoj velikoj duši,koja ih jednostavno, jednu po jednu, ovaploti, da i dalje žive i cvetaju, Vesne Kovačević-Sokolović.
Čiajući Vesnine stihove, jednostavno se i vi snažite. Vesna je divna poetesa, kada ispovedno govori do najskrivenijih kutaka njene duše i srca, vi osećate toplinu i njen prepoznatljiv autorski pečat- što je uvek bilo , i sada je i biće – NAJBITNIJA STVAR I KVALITET.
Evo samo trenutno, čas i na mah, makar i na prstohvat odabranih pesničnih lepih ali neobičnih spojeva, izraza, stihova, stilskih figura, spojeva reči poput – „veže svoj vez u srcu“…“nepoverljivo spajati“, „nedokučivo uranjati“ (neobični kontrasti)…“blagost i tišine“…“divna cvetanja usnula u tebi „(metafora kojih ima više u knjizi, i personifikacija)…“prateći muziku svetlosti“ (opet kontrast) „čarolija postojanja“…“sa pričom jutra što se budi“ (ponovo personifikacija)…“oblik suza u meni“…“stepenica buđenja“…neobično, setno, lepo poređenje, neuobičajen je spoj detinjstva…
Život je večita borba i ona to shvata i poručuje nam –“ i idem, i nema kraja putu, jer, ko spozna kraj, bez početka ostaje” (str.57.).
Milan B. Popović
