Pre nepuna dva meseca imala sam priliku da prvi put uživo slušam grupu Ti. Bilo je to u jednom potpuno drugačijem ambijentu, drugačijim povodom jer to nije bio njihov koncert, nije bila njihova publika. Njihovih je bilo trideset minuta da se predstave prisutnima i za tih tridesetak minuta meni su privukli potpunu pažnju jer ih je na bini samo dvojica, a zvuče kao kompletan bend.
Sinoć je sve bilo njihovo – koncert, publika i celo to veče koje su nesebično podelili sa mladim kantautorkama Nađom i Dojo. Pre nego što krenem s pričom od početka večeri, moram da kažem da mi je izuzetno drago što sam bila deo ovog događaja i da je grupa Ti jedan od retkih novijih bendova koja je u poslednje vreme uspela da me natera da jedva čekam sledeću priliku da ih slušam i koja je u meni izazvala osećaj griže savesti što do sad nisam bila na nekom njihovom ranijem samostalnom nastupu. Dajem sebi minus veeeliiiki, ali prepravićemo ga u plus ubrzo, sigurna sam.
Elem, nisam tako čest posetilac Crne kuće, ali ono što mi se posebno sviđa kod ovog kluba je što svirke počinju na vreme, stigla sam u klub pre nego što je pao mrak, a takođe se i završavaju u pristojno vreme, oko ponoći. I dok gledam drugo poluvreme utakmice Japan – Grčka (dobro, ne gledam jer pišem, ali slušam), vraćam film na početak večeri koje je za nama.
Oko 21h u dvorištu Crne kuće bilo je zaista dosta ljudi. Potpuno opuštena atmosfera i u meni prisutan strah da li će masa ući unutra kad sedamnaestogodišnja Nađa Vračarić počne svoj nastup. Moj strah bio je neopravdan! Na binu je oko 21.15 izašla simpatična devojka sa električnom gitarom i vezanim repom na vrhu glave. Nađa je imala svojih dvadesetak minuta tokom kojih je odsvirala pet pesama. Iako se na prvi pogled vidi da je neiskusna i da mora da poradi na svom samopuzdanju kako bi njen nastup bio efektniji, pokazala je da ima talenat, da poseduje potencijal što je svakako osnova za budući uspeh. Ne bi joj trebalo zameriti ako je zbog treme izbegavala kontakt sa publikom jer sve aplauze koje je dobila definitivno je zaslužila jer ima predivan, ali još uvek stidljiv glas. S obzirom da je zaista mlada, potrebno joj je iskustvo na bini da bi se opustila i potpuno prepustila celom tom doživljaju nastupa pred skoro punim klubom. Ubeđena sam da ćemo o Nađi u budućnosti imati mnogo toga da pišemo.
Nakon kratke pauze oko petnaest minuta do deset na binu je izasla Dojo (Dunja Dačić). Ha, Dunja je, što bi omladina rekla, izdominirala već u prvom minutu svog nastupa. I ona svira električnu gitaru, ali svojoj muzici dodaje nasnimljene efekte te sam već tokom prve pesme imala utisak da slušam Massive Attack. Nije to ni tajna, niti je bilo iznenađenje jer već kada sam pisala najavu za ovaj koncert pročitala sam da će uživati svi oni koji vole izvođače kao što su Thom York, Pj Harvey, Grimes, Bat for Lashes, Patti Smith, Nina Simone, Philip Glass, John Williams i pomenuti Massive Attack. Dojo radi već četiri godine i to se vidi, oseća se. Ona vlada sobom i publikom, hipnotiše glasom koji je izuzetan. Sama njena pojava-kratka plava kosa, crveni ruž na usnama, crna haljina i sanjivi pogled, savršeno se uklapaju u ono što svira i peva. Dok je Nađa bila tiha, Dojo je grmela i sevala. U nekoliko pesama gitaru je zamenila klavijaturama i lepo to zvuči, ali je eksplozivnija sa gitarom u ruci. Dojo će ovih dana biti na turneji sa grupom Ti, a već ranije su imali zajedničke nastupe i moram vam reći da su dobitna kombinacija.
Oko pola jednaest dvojac kojeg čine Ilija i Trajče bili su spremni da nam predstave Ti u pravom svetlu u odnosu na onaj novosadski nastup od pre dva meseca. Došli su da promovišu svoj album “Vidimo se!” i ovim koncertom zvanično su počeli svoju mini turneju. Bez odmora ili neke duže pauze iz Novog Sada odlaze u Sloveniju, zatim na INmusic festival, pa u Makedoniju. Zašto je ovo važno? Važno je jer se nisu štedeli, kao da im sledi vikend na plaži, a ne koncert već sledećeg dana. Gitara, elektronski bubanj, ogroman pedalboard na sredini bine, klavijature i patika u ulozi bas bubnja plus dva izuzetno harizmatična i odlična muzičara koji koriste sve napred navedeno su sastojci čija je kombinacija proizvela neverovatnu energiju koja izbija iz svake pore. Trajče je ovog puta svirao u stojećem položaju što je doprinelo da atmosfera bude još bolja. Definitivno imaju svoje hitove mada je reakcija prisutnih bila manje više ista na svaku odsviranu pesmu. Ipak, “Da ti želim dobra jutra” i “To su samo reči” izazvale su najžešće ovacije i aplauze. Zavarali su nas da je kraj, ali nije bilo teško zadržati ih na bini, jer sa iste nisu stigli ni da siđu, a onda je usledilo jedno iznenađenje. Odsvirali su pesmu “Život u dvoje” koja je nastala pre dve nedelje i, u poverenju, ova pesma je osuđena da bude njihov novi hit. Nadam se da će je uskoro objaviti. Njena jednostavnost i ogoljena istina koju skriva čine je mnogo, mnogo jakom. Očigledno je nisu planirali, ali pretpostavljam da ih je celokupna atmosfera sinoć koja je vladala ohrabrila i ulila im poverenje u publiku da smelo testiraju naše reakcije.
Za kraj su odsvirali pesmu “Vidimo se” sa EP izdanja “Koliko dana”, a čiji stihovi glase “Mi idemo, vidimo se, to bi bilo sve”…e, pa, društvo, vidimo se definitivno da onaj minus koji sam sebi dala prepravim u plus. I mogla bih još mnogo toga reći, ali “to su samo reči”…treba to doživeti.
Iza mene je četvrtak koji sam provela radno od jutra do mraka, a ne osećam umor. Za sreću nije potrebno mnogo ako umete da uživate u, naizgled, malim stvarima kao što je dobra muzika i fino društvo. U međuvremenu dok sam ja ovo pisala Japan i Grčka su završili utakmicu bez golova, ali je zato grupa Ti sinoć ostvarila ubedljivu pobedu u gostima.
Više fotografija možete pogledati OVDE.
Ivana Jovanović
Foto: Bojana Brzak
