Petnaesti Arsenal fest počeo je 26. juna u uzavreloj atmosferi što zbog temperature koja je u toku dana dostizala preko 40 stepeni na suncu, što zbog izvođača koji su je dodatno podizali svojim nastupima.
Na ulazu u festivalski prostor ponovo su nas dočekali fantastični porterti u pop art maniru ovogodišnjih izvođača čiji je autor Darko Manić Mane.
Glavna bina ugostila je tri velika imena sa domaće, svetske i regionalne scene te je prostor bio konstantno popunjen skoro do maksimuma dok je na Garden bini bilo dosta dinamičnije jer se smenilo desetak izvođača, ali ni tamo nije manjkalo publike ni dobrog raspoloženja.
Nastup večeri svakako je imao Massive Attack kao najpoznatije ime prvog dana festivala, ali s obzirom na to da je njihova muzika specifična, a koncept društveno i politički angažovan, koncertno iskustvo je bilo potpuno drugačije nego za vreme Bajage i Zostera. Nije u pitanju jezička barijera. Massive Attack nije bend za opštenarodno veselje, trip hop nikada to nije ni bio. Njihov umetnički izraz ogledao se kroz prilagođene uvodne audio i vizuelne poruke prevedene na srpski jezik uz pomoć veštačke inteligencije da bi se nastavio kroz efektne snimke, statističke prikaze i slike o političkoj situaciji u svetu. Jak aktivistički i politički angažman kulminirao je kada su sa bine poslali poruku podrške srpskim studentima na šta je publika odreagovala skandiranjem: “Pumpaj! Pumpaj!” Sveukupno gledano nastup je bio impresivan u svakom pogledu. Setlista, usmeravanje pažnje na goruće probleme u svetu i odlična produkcija zaslužni su što je publika skupljena sa svih strana Srbije i regiona oduševljena i puna utisaka otišla kući.
Bajaga i Zoster nisu prvi put bili na bini Arsenal festa, ali je Zoster prvi put kročio na veliku binu i opravdao poverenje organizatora da im je mesto baš tu, a ne u Gardenu gde ne može da stane dovoljan broj ljudi koji ih voli. Bajaga i Instruktori su nekima jedni od omiljenih izvođača, nekima “guilty pleasure”, ali ne može se osporiti dobra atmosfera koju prave hitovima nastalim pre nekoliko decenija.
Zoster s druge strane raste intezivno poslednjih nekoliko godina, a najviše, čini mi se, od objave poslednjeg albuma “Najgori”. I opet se desila magija! Nedavno objavljena pesma “Ne okrećem se, tata” odsvirana je druga po redu, a reakcija je bila fantastična. Horsko pevanje i oduševljenje je bilo toliko jako da je jedan momak koji je iz invalidskih kolica pratio koncert u prvom redu, uz pomoć prijatelja ustao uz ogradu i izdržao celu pesmu. Energični i neponovljivi, Zoster grupa-naša grupa!
Garden je bio, kao i svake godine, nešto poput nekadašnje Fusion bine na Exitu-za svakog ponešto i to dobro i kvalitetno. Tradicionalno, Vranjković zatvara Garden kad god u njemu svira te se publika razišla tek oko pola 5. Veći deo nastupa proveli su u mraku na bini, ali zvuk koji je sa nje dopirao bio je više nego dovoljan da se jutro dočeka uz jake emocije. Standardno je publika preuzimala pevanje u nekim pesmama kao po scenariju nikad napisanom, a ti momenti su uvek da se naježiš. Podsećam, Nikola Vranjković je ovogodišnji dobitnik priznanja “Mikica Zdravković” i to zasluženo jer na mnogo različitih nivoa doprinosi razvoju i očuvanju rokenrol kulture na našim prostorima. Sa publikom su se oprostili pesmom “Dan koji nikad nije došao” uz poruku da će taj dan ipak doći!
Bilo je odličnih nastupa od početka večeri pa do kraja noći, ali nedovoljno dugih (osim Vranjkovića koji je svirao oko dva sata). Jednostavno se ne može sve postići i vreme je sinoć proletelo! Dok smo se okrenuli tri puta oko sebe, već smo bili na izlasku iz festivalske zone. Izdvojiću nekoliko nastupa koje smo uspeli da “uhvatimo”: stara garda – Zoran Predin i Nikola Čuturilo pod imenom Analogna rasa, već naširoko poznati bendovi omiljeni posebno među mladima – Dram i Vizelj, apsolutna kraljica Ida Prester i već pomenuti Nikola Vranjković sa svojim vrhunskim bendom. Zbog kašnjenja programa na Garden bini, morali smo da propustimo veoma zanimljiv bend Škofja Loka, ali verujem da je publika maksimalno uživala.
Na DJ Stage-u nastupali su Shek B2B Tinnitus, Goranche B2B Shoomadisco, kao i Dejan Milićević i Valentino Kanzyani. Iako je bina u zatvorenom prostoru, bila je posećena, a ispred ulaza se nalazi prostor za odmor i “otpadanje”.
I ove godine svaki kutak festivalskog prostora bio je krcat. U zoni kreativaca možete pronaći razne zanimljive stvari – od ploča do majica i magneta sa likovima izvođača Arsenal festa, a za jednu od tih majica sam sinoć bila “šetajuća reklama”. Posetite ovu zonu i pronađite adekvatne suvenire sa likovima koji vas pozdravljaju na ulasku u festival. U ponudi je i kolekcija od prošle godine.
Preporuka svima koji dolaze tek danas je da dođu malo ranije kako bi nabavili karticu za plaćanje jer se ništa ne može kupiti za keš, a ni bankovnom karticom.
Drugog dana festivala očekuje nas više izvođača nego sinoć te dobro odmorite i napravite plan, a satnicu možete pogledati OVDE.
Ove godine nismo poneli fotoaparat, ali na našim Instragram i Tik Tok nalozima možete gledati video materijal koji će vam još bolje preneti atmosferu koja vlada na Arsenal festu.
Vidimo se u prvim redovima i noćas!
Tekst: Ivana Jovanović
Video: Andrea Magazin
Podržite rad portala Remix Press. Naš portal je neprofitan i zavisi od vaše podrške. Svaka donacija pomaže da nastavimo da objavljujemo kvalitetne vesti. Donirajte putem aplikacije za donacije ili direktno na račun – Udruženje Remiks 205-202358-40. Hvala vam!
